Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав задрхта, а колена му стадоше клецати; а после скоро нечујним гласом поче питати: — А где је?... — А ко је то, то му је срце и само казивало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ноћ је, међутим, опет пролазила, полако, кроз башту, испод његових пенџера, својим, нечујним, корацима, својим звуцима, за које се не зна откуд долазе и како допиру до наших снова.
Милићевић, Вук - Беспуће
Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Рачунам: посљедњи пут био је код мене бријач у уторак. Сутрадан су опет дошли по ме, извели ме из собе на нечујним бијелим колицима, провезли кроз празне звонке ходнике и угурали у лифт.
(То је онај исти коме су доносили гладиоле и коме је било боље, знатно боље). Нешто касније изнијели су га на нечујним бијелим колицима с гуменим точковима.
Контемплација смрти. Жонглират ће корелацијама бескрајно сићушног и васионског, тажит ће бол умирања нечујним клизењем галаксија, настојећи да из тих грдних несразмјера извуче некакву „филозофску утјеху”.
За Долорес Петар је довукао из своје канцеларије платнени шезлонг. Домаћица се одгегала у кућу на набухлим, нечујним ногама и послужила нас кавом у четвртастим шољицама, у којима је пливало иверје препржена, крупно самљевена зрна.
Постали су за једну трунчицу службенији према мени. Затим су ме опет возикали на нечујним бијелим колицима по прегледима и контролама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци.
Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла. Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа.