Употреба речи нешто у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и то или у највећој бризи или безбризи, а, друго, није радо гледао да ја пушим.

Ја сам се испрва устезао, али, кад ми он сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону. — А шта си то узео у посао?

Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе. Беше им нешто тешко на срцу. А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде... Боже мој!...

“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање. Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе.

Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чича-Марка, одоше обоје. „Куда ли ће?

Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.

Једва си мотао чути испрекидане слогове: „Ма...џари... а сада Немци... крв нам ис...пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор.

Кад је ступио у собу, није ни погледао у оца, није се ни машио за шешир, него онако хладно, свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!... Ферштандн?..

Ферштандн?..“ После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!

“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!.

Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у кућу нашу, па онда претећим гласом нешто проговори и оде...

Не!... Нећеш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба нешто да наследи по чему ће оца спомињати!“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но само за вњешње украшеније старати се, велико нешто у тому полагати, и с округли мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или златоизвезеним хаљинама поносити се,

Послуша зограф и поправи папучу. Онда ти се он понесе, пак почне нешто и о ноги беседити: „Доста! — отвешта му Апелес. — Папуџија нек не иде даље од папуче.

Хедва га утиша други, говорећи му: „То је ништа, не бој се!“ Почну нешто окушаши, кад ето ти у подрум слуге, слушкиње, кад по печење, а кад по што друго, а мишеви сваки час беже стрмоглавце

„Врућ сомун? — одгово|ри ови. — Знам ја нешто друго шта ћу му дати ако ми он само до руке дође! Какво ти је то лекарство?

Вина мени!” Али да ко не рече да ја само за смеј и шалу пишем, приложићу нешто мало како инглески Сократ, то јест Адизон, прекрасно доказује какови сојуз овдешње обикновеније с будуштим имаде

„Иди све том путањом,” — каже му они „пак ћеш брзо к једној доћи.” А кад ови то чује: „Ха, ха! Нешто сам заборавио”, рече, пак беж' натраг.

Рекао би као да су два срца и две душе у нами, једна сва на зло склоњена, а друга, сирота, хотела би нешто добро, али нејма власти, јер је она зла сву силу над њом преотела.

А кад је већ ова басна за калуђере споменула, и ја ћу нешто о њима проговорити, који сам неколико година гледао што у Далмацији, у Босни, у Херцеговини и у Албанији и на сваком

А кад би срећа у самој вешти нешто била: тако, ко је срећан морао би всегда и у свачем таков бити, но ми видимо све напротив.

је нарав така да колико знамо курјаке даље од нас, толико су нам пријатнији; а како помислимо да су гди близу нас, нешто нам се стужује, пак оштримо зубе “ Наравоученије Кад је ко познат да је двострук и лукав, не ваља му веровати, ако

” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!

Сваки је христјански закон свет и добар по еванђелију, а све остало што су људи измислили, они ће то опет с временом нешто одметнути, а нешто поправити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније. Ујутру вешала, нова новцата, чврста, ужад јака, џелати обучени, - руку на срце, ничему замерке нема.

Па опет на нас: те топузином, те топом, те вешај, те сеци, те кољи! А ми живи. Није ту нешто у реду, шапће народ, то неко штити судије од греха!

Па би сад хтео да будеш нешто велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто

Па би сад хтео да будеш нешто велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања да постане

Али ни са пет хиљада риба не би нахранио два ослободиоца! Јеси ли ту причу завршио? Ако јеси, Могу ли сада и ја нешто да кажем?

А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам? Погледај, на пример, кроз ове прозоре!

тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије! ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао? Да тај зелембаћ није нека вест?

Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину?

Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави?

Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака? Је ли то нешто што гори? Нешто што цвета?

Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака? Је ли то нешто што гори? Нешто што цвета? Да л се то цвеће бере машицама?

Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака? Је ли то нешто што гори? Нешто што цвета? Да л се то цвеће бере машицама?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године пређе Кићан, Исаило, Иван и са њима некакав господин Мијушко, донесу нешто барута и један добош, и кажу ми да и’ је цар послао да се дижемо на Турке, да и’ тучемо и гонимо, док и велика војска

Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.

Ваше Величество... ја сам шнајдер! — па сам видно војску где се спрема на Турке, па сам узео нешто барута и један добош и отишао сам кнезу Алекси те кренуо народ и Турке растерали.

’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа,

Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи. Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја.

дођу к цркви о Богојавленију, Задушницама, Благовештенију, Воскресенију, Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе,

Муста-бег Јајић, који је у прошлом рату примио у бојевима пизму на мог оца, рекне у Ваљеву: ,,̓0ди-де, Алекса, да ти нешто кажем.

Кад почну везати мога оца, види он шта ће бити и рекне: „Је ли туна Јаков, да му нешто кажем?” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”.

(Они су сви после на Чокешини изгинули.) Фебруара 25. оставим две врећице тј. 32 оке барута и нешто олова тој војсци у планини Гомилици код Свилеуве.

Од ти̓ наши̓ захтевања нешто Турци остављају, генерал додаје да би како до мира довео. И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање,

Стева се обећа послати нам. Јоште каже: „И ја ћу на другом чамцу потерати нешто олова да продам у Адакале, и тако ћемо кроз Ђердап заједно проћи”.

— Сад дођу думенџије и узму сваки свој чамац, и путујемо неколико низ воду. — Чује се нешто где хучи! — Пита мене мој побратим Протић: „Чујеш ли, побратиме, штогод?” — „Чујем нешто хучи, а не знам шта је.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати.

По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђенерали стрељани, а на њ тек нанишанили.

беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако. Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро?

Марица изишла у градину, па нешто копа. Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се?

Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа.

Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру.

— обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: — Али тако му реци »биће у механи« — знаш! — Баш сте ђаволи!

— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје.

Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто. Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.

Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто. Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха.

У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац. Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.

Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!...

Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!...

— рече он одсудно. — Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!... Тако би видјели да сам ја човјек!...

Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети... Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.

— рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде.

Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. — Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. — Морам одети марви помам!

Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!...

И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже...

— викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!... Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!...

Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило... Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти! У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти.

Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С детињим очима срне. Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим обалама Умреће ове ноћи.

СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.

сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине.

“ Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о Забораву. — А ти ћеш одговорити сутонима и тишинама: „Има нешто што не умире за људско срце, а то је нерасудна али ненадмашна вера у нереално и немогућно.

И има нешто што стоји изнад судбине човека, а то је Љубав која је, као и Смрт, увек слепа моћ природе, а не циљ човечје среће или

Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу. Ти си својом истином само ограничио нешто што је неограничено; и говорио што је неизрециво. Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!

на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!

И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.

Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.

Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да

Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници. Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!

И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. А лице! На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело! Поверљиво, благо, куражно, па десператно.

— То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке. Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. — А он?

И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен. Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи!

Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи! — Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! Хвала богу!

Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи! — Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! Хвала богу! Али какав је то сан? Сад сам будан, а?

Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра гајдаша суша!

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као

— Како, како? Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну дечицу? — Није, — виче Аркадија сав задуван, — него нешто још горе! Дошли су Његова Екселенција Господин Владика...

— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној

Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама! — А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем. Колико сам се пута сита наплакала због тога.

па треба да зна, и њу ћу научити. Али, слатка, услуге за услугу; ’оћу и вас да то кошта нешто... — Молим, молим, да чујем.

— Слатка! И моја Јуца тако исто. Зна вам та свашта. Али кажем вам, слатка, само једаред да види како се нешто готови, одмах ти она, рâно моја, трчи кући па проба. Има једну књигу пуну исписану.

А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: »Ју, боже, ала да се ’оће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало. Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите!

— Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле?

Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу

Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па

Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран, нешто мањи од вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим. И она, весела, отрчала колиби.

Гробље се испразнило. Сви други просјаци отишли, само они не. Вејка, скупила торбе, увезала их и као осећајући нешто, почела с трепетом да ишчекује кад ће Таја да се дигне и по обичају као увек он и Вејка оду кући у ону, познату собицу

Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома!

Људи, слушајући то његово певање и лутање за месечином, говоре: — Бекче пијан пева. — Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио!

А све је бирао где ће да ступне, некако стидећи се, гледајући преда се и нешто у себи мрмљајући насмејано, блажено. То је био весник пролећа.

Али није смео да улази унутра, већ би стајао до улаза, вирио у њу, у олтар, као да нешто ишчекује отуда. И тако пажљиво вирећи у цркву, једнако мрачан, не мичући се, годинама је одстојивао сваку службу.

дан и ноћ прележао да би сутра, ујутру, опет поранио и на време, у почетку службе, дошао да, вирећи у цркву, ишчекује нешто. А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села.

А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се блесасто брату: — Бато, срца немам...

А и дану, сваког дана, имало је по нешто ново. Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им...

А, вуци! а, а! ... — почели би да вичу и скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих. — А, а, Турци, а, а! ... Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку.

Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио док није све или бар нешто од дуга свом господару понео. Плакао је пред дужником довде док му није пружио новац са: „На, нек те ђаво носи!

Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. Но, Љуба је морао нешто и света пробати. Служио је три године, у разним варошима код разних трка.

Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио. У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити.

— Молим вас, ви мени јако ласкате. Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! — одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка.

— Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати. Љуба их угошћава.

— Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу?

Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година. Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.

Је л’ добро? — Јесте. — Ми ћемо, дакле, на том остати — Ја ћу и онако скоро овде пролазити; имам нешто у околини куповати. — Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било. — Особито с наше стране драго!

Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.

— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски. — Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила.

— Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила. — Па зашто српске књиге не читате?

Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гвожђарницу и нешто дуга. Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па исто онако као што се, после таквог потреса, ни појма нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и пророкује о грозној појави, тако се и овде живо нешто коментарисало, предвиђало, препирало и

нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и пророкује о грозној појави, тако се и овде живо нешто коментарисало, предвиђало, препирало и нагађало о даљем развоју ужасно непријатне ствари, и ако се баш ништа није

разних штапова: витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако

— Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима.

И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.

Сад се ови медиокритети нешто зноје и петљају без њега ,а време пролази и опет нико неће знати шта ће све из овога да произађе.

Чак сам се бојао оне радости и са зебњом је очекивао. Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене.

Блед, и ако нешто боље уравнотежен, са изразом неког суморног поноса Јуришић је журио ка станици. Незапамћена живост владала је улицама

опијен неком мистичном милином у чудној органској успомени утисака што му прођоше кроз све жиле, наједном стао осећати нешто као бесан и неиздржљив насртај пожуде.

На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је?

А код мене, ево, све је нешто збуњено, испреметано и замршено и сва је моја интелигенција некако грозно унакажена. Међутим, више него сваки други ја

” Али ах! Тамо с друге стране, као авет нека, стоји она дужност и стоји она част и опомиње; и то је нешто страшно важно, крупно и значајно, та част, и увек раније стајало је то испред живота.

Африка

Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема

ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење. Нешто га је увредило, и он испљувава неразумљива муцања, пола француска, а пола бамбара.

“ На броду нам кажу да га је требало ошамарити; то је, веле, једини начин да се објасни нешто црнцу кога је узбуђење заслепило. Није се никад догодило да црнац одговори на шамар друкчије но послушношћу.

Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића. И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави.

Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.

Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде

Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише

Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега. Тога вечера белци у Боакеу имали су нешто да прославе. Ја сам позвао Швајцарца и Н–а да вечерају са мном у „бифеу“ где сам одсео.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Моја је кућа поштено, и ја сум поштен човек. Ама, знајте, не си сложи нешто. Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је хунсвутско.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече ни речи.

Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже. Али кад Грк прође, он се само осмехну и промрмља Ђурђу, тако да га је и Гарсули – ако је хтео – могао чути:

Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како одскаче, још много пута. Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш из уста и довикнуо му:

до лаката, и црним, нојевим, пером за шеширом, Гарсули је привукао пажњу целе те гомиле, која је већ знала да јој се нешто, судбоносно, припрема.

отсад, забрањено да мртве износе у отвореном сандуку, и, да мора, отсад, да их сахрањују у закованом сандуку, неко му нешто, из гомиле, довикну. Гроф се био збунио.

официрима, у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо. Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу.

“ Десном руком, као да је хтео да отклони нешто непријатно, био је отурио грофа Палавичинија и узео му је рескрипт, незавршен, из руку.

“ Затим, још нешто промрмља. Иако се то, што је Енгелсхофен промрмљао, није чуло, Гарсули је, сасвим сигурно, погодио.

У мислима је видео себе, како стоји пред Гарсулијем, који се шепури, и како се нико не усуђује да Грку нешто каже. Чинило му се да чује, како му Ђурђе шапуће: „А шта си имао да лајеш, коме си се царству приволео?

била удата, уз мираз чувени; Катинку су пратила само једна кола намештаја, која је сенатор послао у Петроварадин, са нешто прстења и минђуша, преосталих од њене матере. Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету.

Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали. – Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути.

Погледа мужа оним својим црним очима, под сраслим обрвицама, а Ђурђе хтеде нешто да каже, али само одмахну руком. Затим се диже, да оде са доксата.

Теодосије - ЖИТИЈА

А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме.

Ни по времену ни по узрасту теби не приличи да нешто такво сада иштеш, јер све треба у своје време. О теби се, уосталом, прочуо глас међу многима — чији си син; твој

и ногама и свима удима својим, донесена да прими милостињу и остављена на путу да би му свети, кад буде пролазио, нешто дао.

Јер где се установи устав човечје природе, да живи мртвима пишу, или да њима нешто говоре, или да мртви живе слушају, и заповести њихове врше?

И опет се одрицаше цару и патријарху, као да неће успети. Цару дојади и рече: — Ко нема нешто, и са препирком тражи?!

човече, молимо, опрости нам што ти у препирци рекосмо и не сећај се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер си ти, као што видимо, Божји слуга, и Бог те у свему слуша.

Крмар је због многих ветрова употребио сву вештину управљања, и нешто боље да учини није могао смислити. А лађарима, који изгубише наду да ће преживети, руке сасвим ослабише.

Много молише цара да да светога како би био однесен својима, да се не би због тога, рекоше, нешто ненадано Царству ти догодило. А цар дозва свога зета, краља Владислава.

Ако ли би ко богољубив, знајући за њега, тек нешто Мало хлеба донео, примао је с дубоким поклоном, али је много молио да му често не долазе или да му што не доносе, и

Али ћемо и ми од многог бар нешто мало рећи. Похвала Петар часни и преподобни, именом тврд и животом. Петар истинит сиромах који осим себе ништа у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Главне психичке особине. — Оно што данас нарочито пада у очи у карактеру Шумадинаца јесте нешто јако, смело, велика активност и здрави живци. Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу.

И то га понекад води жестини; остало је у њему нешто хајдучко, као што то налазимо у шумадијском хероју Карађорђу, сину те земље, личности доиста титанској.

Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа. Због тога је сваки желео да има попа у породици.

Нови је устанак почео готово пре него што је први био угушен. Нешто слично се видело 1914. године, кад је аустроугарска војска заузела велики део Србије: после првог страха Шумадинци

Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу. Ере необично воле да се школују. То је нешто више него проста жеља за науком каква се често запажа код младих народа.

Трговци и занатлије, којих је уосталом било мало, сматрани су за нешто ниже. Сходно најизразитијем менталитету динарског типа, нарочито се ценило „чојство“.

Старо романско становништво и поромањени Илири једва да су оставили нешто мало трагова у данашњем становништву. После варварских навала почетком средњега века Римљани су се повукли у приморске

Томазео, „пуна љубави и узвишених осећања. Она је промишљена; није сила живинска, већ нешто слатко и добростиво које од љубави долази и љубав рађа.

У северној Боки је главно занимање сточарство, поред нешто гајења маслинке у нижим партијама, а јужна Бока живи више од уља, мање од сточарства.

Од ових су 137 старинци зетскога типа већином католици (мада међу бокељским католицима, који чине нешто преко четвртине становништва, има и покатоличених Црногораца).

Када се становништво централнога типа упореди са другим Јужним Словенима, највише пада у очи архаичност обичаја, нешто старо словенско или јужнословенско, затим старо балканско или турско-византијско.

Не треба презати ни од каквих средстава и треба радити брзо и безобзирно. Печалбари који су добили нешто образовања примили су ове идеје. Неки су се жртвовали за бугарску ствар.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком. Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да говори.

У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично. Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов.

Пробао сам свакако да коју рибу намамим да изађе на копно, али ми то није пошло за ногом. Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд.

за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави. — Хајде онда да и ми нешто слично саставимо за мога доброг мачка — рече чича Тришо.

— Хајде онда да и ми нешто слично саставимо за мога доброг мачка — рече чича Тришо. — Врло радо, само сам ти ја слаб писменко — одговори крчмар,

— Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш. — Биће, ваљда, неко жито или, можда, чак и само месо.

Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.

сам... — Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку.

Вјероватно су оба скочила у ријеку. Смијао сам се и смијао док ме трбух није заболио, а тек онда се нешто досјетих и почех сам себе да грдим: — Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси пустио да се увуку у сам џак, па их

Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шумом успављује рибе, иако оне то не чују. Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је то?

— Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка.

чуо је горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше: — Мила и драга сланинице, примакни се још само за два прста да ти нешто шапнем на увенце. — Ох, жив је он, дакле!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не

НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи

ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.

да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим. ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша. Ви као да би хтели нешто да ми кажете, па не смете? Да нисте незадовољни платом? АЉОША: Ах, не, господине! ПАВЛЕ: Да вам није тежак посао?

(Одлази.) ВИИ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (враћа се и навирује најпре на врата где је Рина, па као да је опазио нешто или чуо покрет, одлази брзо месту где је у почетку читао књигу, седа и привидно се задубљује у књигу).

РИНА (седи према њему у раскошној јутарњој хаљини): Опет си нешто уморан, опет неки облачак. (Устаје, зађе му за леђа и загрли га). Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро.

РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се. НОВАКОВИЋ: То није ништа, ситница, не вреди ни говора. РИНА: Дакле, ипак нешто? НОВАКОВИЋ: Да, али безначајна ситница. РИНА: Да чујем, хоћу да чујем шта је?

НОВАКОВИЋ: Па ипак, годи ми та твоја детињарија. Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто. Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо,

АНТА: Разуме се да сам узбуђен, бићете и ви узбуђени кад чујете. РИНА: Дакле, ипак се десило нешто, говорите забога! АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде).

МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина. РИНА: Истина је, о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује.

РИНА: Истина је, о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује. МИЛЕ: Али, забога, његов је леш нађен, утврђен је идентитет.

Истина је, о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује. МИЛЕ: Али, забога, његов је леш нађен, утврђен је идентитет...

СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео? АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли од срца? СПАСОЈЕ: Да, нешто мало. АНТА (звони): Разуме се, то ти и припада у тим годинама. XИИ АНА, АНТА АНА (долази): Молим!

АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части. Али робија, господине, то је већ нешто друго. И оно што ме буни то је: откуд ти, зашто ти то мени одмераваш?

Али троспратна кућа на Теразијама, велики плац код Железничке станице и два дућана у Краља Петра улици, то је већ нешто. СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш? АНТА: Та кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Шта ти је било потребно да бациш ту књигу? - Новак ме је посматрао као што се посматра жаба, корњача или већ нешто слично, док је разред отварао вентиле знојним жлездицама, а мене почело да обухвата осећање дремљивости.

Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе. Понових како сматрам да је ствар завршена: бацио сам књигу, јер сам почео да дремам, а и зато, Господе Боже,

Моја мајка тврди да је и она, једном раније желела да оде, али није отишла, јер сви ми са шеснаест година желимо тако нешто, па после заборавимо и не одемо. Ја ћу отићи. довољно сам луд за то.

- Господе Боже, дете, који твој отац? - рекао је и завртео главом, додао је још нешто, само што ја нисам могао да га чујем, јер сам већ био у ходнику пуном биолошких експоната и мириса прашине која се ни

ена, два” ускоро би ме увезло у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су мангупи парили очи, добацујући нешто што се

изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су мангупи парили очи, добацујући нешто што се не препоручује на часовима моралног васпитања.

- Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш? - додао сам. Она само климну главом и ја сам могао да будем сигуран да ће она довече поделити

- спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто. „Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?

Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења. Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас.

Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер, сада само гужвица псеће длаке и ољуштене коже. Коначно, и православна црква изби подне.

Ишијас ју је мало мучио ноћас, но то је већ нешто на шта се морамо навикнути. - Да, да, навикнути! - понављала је смешећи се, иако читаво Караново тврди да се она на

- Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње. Он има нарочит таленат за то! - Хтео сам да додам још нешто, али сам се присетио да нема смисла: стари предаје књижевност у њеном разреду. - Ви знате шта мислим?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Виче шегрта. Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште. Хајдмо!

— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао. Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем

— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао. Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.

Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали. Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. — Оди, Милане, овамо. — Изволите.

Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. Уђемо у собу.

и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало

— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал. Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.

— Хоћемо ли још кога с нами повести? — Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. — Па добро, кад ћемо се договорити?

— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. — Па добро, кад ћемо се договорити? — Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати.

— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. — На сваки начин. — Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. — Дакле, доћи ћемо.

Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода. И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. Сад ће Чамча свој план предложити.

По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши.

и брзо, као текунице, од хумке до хумке, од дрвета до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак.

Ништа. Понеки међутим упадали су и у куће. Кад би се појавили, на разваљеним вратима, они би весело урлали нешто што нико није могао да разуме.

трг, обасјан цео месечином, празан и пуст Сат, огроман, са гвозденим сказаљкама, који је непрекидно шкрипао, у ком се нешто, међу ужетима, непрестано кидало, задржао их је задивљене, својим несхватљивим, великим бројевима, нафарбаним у белом

Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну. Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима?

Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно.

Нек скрха врат са коњем тамо негде у Италији, али при том уопште нек не мисли да се то њега, као брата, нешто тиче. То му је рекао.

сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори. Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао.

Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази. Брат, тај брат који му се већ три недеље чинио само једна

Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од

Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди. Преподне јој беше прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који

Могла је то учинити исто тако, ма с ким другим, сутра опет, а да јој не изгледа баш нарочито нешто важно. Зато поче да размишља и да се теши богатством у коме ће од сада живети, ако се преуда за девера.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ У љубавним чинима, нешто ређе, користи се и преносна магија, односно сматра се да је довољно извести промену на предмету који је био у вези са

).³³ Други моћан начин заштите од погледа урокљивих очију јесте скретање пажње злоочника на нешто друго, упадљиво и необично.

⁶¹ Али ако је, са становишта магијске логике, разложно да се нешто чини, то још увек не значи да се то у стварности заиста и чини.

У многим од ових поступака се таквом акцијом или извесним речима представља нешто што је или немогућно, неизводљиво или што је трајно неплодно, како би се самим тим поступком способност зачећа учинила

а строга правила, позната као „ваља се“ / „не ваља се“, вековима се поштују у народу а да многи и не знају зашто се нешто „ваља“ или „не ваља“.

Али ова ирационалност, односно непознавање разлога да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо

Ако јој се, због велике жеље за храном и сл., ипак деси да нешто украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би на тај начин избегла, односно неутралисала штетно дејство његовим

Понегде, у височкој нахији, мисле, ако трудница нешто украде, да ће се њеном детету као последица, осим белега, појавити и друге мане, да ће бити кратковидо или сакато.

сигурност и илузију да чак и у овој кризној, опасној ситуацији, коју реално тешко могу контролисати, ипак могу нешто учинити да очувају и усмере у жељеном правду животни ток свог тек рођеног детета.

У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или нешто сече бритвом или броји талире (да дете буде писар, занатлија или трговац).

“ Урећи некога или нешто значи, дакле, својим погледом, завишћу, речју или поступком магијски нанети, односно покварити нешто што је цело,

Урећи некога или нешто значи, дакле, својим погледом, завишћу, речју или поступком магијски нанети, односно покварити нешто што је цело, напредно, лепо.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ВИДЕ Царе Душане, за људе на раскршћу између алфа и омега, између Запада и Оријента, којима се чини и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и леви и десни противник буде, за људе који ником нису прави, јер

на раскршћу између алфа и омега, између Запада и Оријента, којима се чини и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и леви и десни противник буде, за људе који ником нису прави, јер јасно виде и властелина, а и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На закрпљеним бубњевима писало је »Конго јазз«, или нешто слично — биле су нацртане и две палме из неке обећане земље, којој смо се приближавали, корак по корак, газећи

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија. Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере.

У укус тих вишања које су сазревале на прозору, на сунцу, упило се због тога нешто од нашег погледа на чубурско двориште.

тих вишања које су сазревале на прозору, на сунцу, упило се због тога нешто од нашег погледа на чубурско двориште. нешто од комшијских свађа, пољубаца у вежи, а било је у њима киша што падају на Церску, и циганске музике било је у тој

И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у Вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали.

Богами, дечко није бадава престајао све оне године с нама на ћошку; на крају их је лепо уваљао, а ми му испали нешто као заморчићи. И шта се догађа? Треба му тема за нови филм и ето ти њега поново на ћоше.

да одвајаш, каже, ћошак са нама, једно пет-шест година, рекао је, па ћеш ваљда нешто смислити! Тако он оде, а после смо му видели и тај други филм — али нам није он послао картоне, сами смо их купили.

С друге стране, и да је вредела нешто у то време, младост би свакако била последња ствар чији би сјај равнодушни посматрач запазио на нашим лицима.

Ноге ми се одсекоше од страха. У то време није много људи путовало у свет. Најпре сам као нешто ћутао, а онда почех панично да се извлачим.

Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци.

Можда би било интересантно? Можда бих и ја једанпут постао успели момак, тамо, у белом свету? После нешто брзо причају на француском и енглеском са својим женама, а ја стојим и све се више смањујем.

клатари на рахитичним, неисхрањеним коленима, ништа сем пољанчета над рушевинама, а испод њега, дубоко испод, затрпано нешто што је некада било кућа — подрум и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Е, видите л’, то јест! МЛАДОЖЕЊА: Ја управо нисам стао за новцима, нешто сам дао и под интерес, а уложио сам и у ракију; него сам добио вољу да начиним једну воденицу, па би ми баш сад

МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен. КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто. МАТИ: Од кога си чула? КУМАЧА: Та већ говоре сви. МАТИ: Кад бр’? КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет.

Гледај, како се карте крсте; нешто фришко. МАТИ: Хеј, хеј, кад би то било! ТЕТКА: Да је поклопим. (Скупи карте и мешајући шапуће.

ЖЕНА: Ја знам, теби није до радње, него само тек тако. МУЖ: Ајде збогом! ЖЕНА: Ти се срдиш нешто. МУЖ: Е, срдим да! ЖЕНА (мазећи се): Тако си ружан кад си срдит! Ниси леп, знаш. (Дира га прстом по образу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

посебно пријемчив за његова најранија и најдубља духовна искуства: без предавања млађима те би умотворине изгубиле нешто од смисла свог постојања. Дух племена управо се у детињству завештава будућности.

Змај је као дечји песник био најплоднији на прелазу из XИX у ХХ век; нешто пре њега, у Енглеској су деловали сјајни приповедачи и песници Едвард Лир (Едwард Леар, 1812—1888) и Луис Керол (Леwис

О природи тих случајева и каприца покушао сам да кажем нешто више у Расправи о наивној песми. Очигледно је посреди сплет различитих потреба и изазова, од оних везаних за

То одбијање се темељи на полазишту да „нешто јесте Литература, или није”. По том схватању Литература не подноси споредне, мање важне и мање самосвесне облике; она

Испада, дакле, да нешто може бити занимљиво, лепо, откривалачко, свеже, а да у Литературу ипак не спада: дух којим је прожето не циља високо.

на дечју публику, као утврђени разлог који стално ваља имати на уму, па да се наруши уметников посао и да се у њ унесе нешто сувишно и несавршено, што већ не одговара слободи и унутрашњој нужности визије.”5 Пресуда се чини добро заснована.

и сви они критичари који су осетили да с дечјом књижевношћу што је пишу недаровити писци, педагози и чиновници, нешто није у реду.

Она је нешто као слободан, свима отворен простор, кутак у коме се свако осећа удобно и самопоуздано. Њена омиљеност условљена је,

Деци, дакле, нису више потребовале куце и маце, него нешто друго. Ова забринутост за развој дечје поезије, посебна пажња која јој се указује, у вези је са још једним разлогом.

Заустављена, скраћена, задржана ин стату насценди, она је нешто као песма-дете, пред чијом безазленошћу не умемо да останемо равнодушни.

алогичност је постављена као супротност друштвено прихватљивом, „пристојном“ мишљењу; у дечјој песми она је, такорећи нешто што се само од себе укључује у тобоже логичну причу.

Оваквом поигравању склони су многи народи; Словени у њ, можда, уносе нешто више милоте и љупкости. Борис Пастернак (1890—1960) у роману за који је добио Нобелову награду — али и оштру осуду

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

МИЛЧИКА: Али је баш фад. НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге. МИЛЧИКА: Мене је страшно једило кад је навалила била да промените име.

Срце ми у утроби плаче. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! Србљи би хтели нешто, а неће да рескирају. Нек пропада не само колико је досад погорено и опустошено него и двапут још толико!

ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа нема важнијега од српске побједе. СМРДИЋ: Пала Пешта. СВИ: Шта, шта? СМРДИЋ: Видим ја гди се нешто узмували, па запитам мога хонвнда, кога иначе лепо раним, што је то?

ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член? СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови?

СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови? Ако се нешто на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна.

НАНЧИКА: Мислим да не тражи. ЖУТИЛОВ: Шта каже девојка? НАНЧИКА: Нисам јој јошт спомињала, јер нешто важно стоји на путу. Кажу да је Маџар. ЖУТИЛОВ: Пак? Она зна маџарски као Маџарица. НАНЧИКА: Али шта ће свет рећи?

ГАВРИЛОВИЋ,: Е, не треба све опет мак на конац узимати. Но мени се чини, ви имате нешто тајно између себе. ШЕРБУЛИЋ: Шта би имали тајно? (Намигује на Смрдића.

ШЕРБУЛИЋ: Шта би имали тајно? (Намигује на Смрдића.) ГАВРИЛОВИЋ: Та издалека гледам како сте се нешто забунили. ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку.

ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио?... Али ево наши земљака. Нешто је Лепршић весео. 7. ЖУТИЛОВ, НАНЧИКА, МИЛИЧИКА И ЛЕПРШИЋ СТУПЕ, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (Лепршићу): Па зашто нам не

ГАВРИЛОВИЋ: Верујем, јер се овде удајете. СМРДИЋ: Је л’ истина? ШЕРБУЛИЋ: Смемо ли честитати. НАНЧИКА: Јест нешто у ствари, но није баш свршено. ШЕРБУЛИЋ: Но, то ми је мило. СМРДИЋ: Ви сте најбоље профитирали у бежанији.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Стара српска књижевност живела је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало старе

десетинама XВ века, стара српска књижевност почела је унеколико губити свој искључиво црквени и обредни карактер, и с нешто световнијом садржином и у већем броју стала се обраћати већем броју читалаца.

У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености.

Владика Василије Петровић, у писању своје Историе о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима, родословима и причама о боју косовском, и узгред помиње »историје древније« које се налазе у

Једини далматински писац који је био нешто познат међу Србима XВИИИ века, и који је оставио извеснога трага у српској књижевности онога времена, био је Андрија

расејани у већим и мањим масама, на великом простору од Земуна до изнад Пеште, и од Ердеља до млетачке границе. Нешто збивенији Срби су били на самој граници према Турској, у миру под гвозденим војним властима, у рату увек у првим

Из вековне борбе они излазе нешто бројно окрњени, нестајањем у малим оазама у горњој Угарској, унијаћењем у Жумберку и исељавањем у Русију, али иначе у

досељеници су донели извесну, балканску културу, малу средњовековну писменост, занатлијске еснафе и трговачке руфете, нешто покретног имања.

У свим тим импровизираним школама учили су се поглавито црквени предмети, нешто мало латински језик5 и световни предмети, и у њима су се поглавито спремали свештеници.

Ко је хтео да нешто више учи, морао је ићи у туђе школе, католичке и протестантске гимназије, где се предавало на латинском језику.

Кроз школу је ипак прошао приличан број младих ђакона, па и одраслих свештеника, који су научили словенски и нешто латински, и који су својим знањем одскочили и у цркви и у школи.

Историјски део је слабо израђен, нешто мало по старијим документима, често по предањима, а гдегде и са измишљавањима. Од историје ова књига има само наслов.

Милићевић, Вук - Беспуће

Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено. У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник,

Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно. Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада,

Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.

Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се

са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа

Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.

Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.

Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака. Воз се међутим уздрма и крену.

Лагано га је болила глава. Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом. Све га је сметало, бунило, узрујавало.

Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао да ли себе или оне који су умрли.

жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже. Касније га ухвати сан.

својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао

Сремац, Стеван - ПРОЗА

онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.

Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му да је отпуштен. — А што — чуди се Јова — зар без саслушања?

! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! — То није истина! — брани је Јова. — Кад је то било? — Море, зар је једаред?

Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уредништва« нашао нешто и на своју адресу. Стајало је: »г. Ј. М. у Х. На послатом хвала. Јављај се што чешће.

«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње

« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан.

Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама. А, прико, да си ме нешто онда видео! А ја тек само искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком

А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби. — Господин Чеда, наш министар, пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја

Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!

ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову закачио. — Е, тако те ’оћу! — вели Јова раздраган, па је загрли.

Исто к’о и твоје! Не знам баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији. Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.

Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

) 292 (ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ

Дивни места виде доста, Дивна беу, ал' не дуго, Нигде дуго ја не оста, Јер све тражи нешто друго. Па тако се лево, десно По свијету лупам, Све је уско, све је тесно, Да л' ћу што да слупам?

овде свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова.

ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело! За њом, за њом, па ма на крај света, О помози само, сило света!

Спавô јесам, али не знам како, Да л' се јесам, да л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је

Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

Ту ми барем јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила

“ Али нешто мал' не заборави. Кад Бог земљи дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан

Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко тумараше, Тумараше, вако зипараше: „Амо, купуј народни новина, Све шенице, да те

Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље. Ој соколе, жив и здрав нам био, Али нешто да ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито вежу у снопове, И

ето ти уједанпут чуда: Дође човек један однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.“ Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“

Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.

Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат.

За њега оне као да нису ни постојале или су, у најбољу руку, биле нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није

Мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао. — Ми се договорили! — свечано објављује старац.

Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш.

Примичем се и пажљиво ослушкујем. Ово је управо нешто за мене. Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и

Их! Ја већ и не знам гдје сједим. Коњ који пуши! То би било нешто. Међутим, дјед као и да не чује говорника, још увијек се дури, ништа не одговара.

Самарџија упиљи у њега и звоцне: — А ти ту нешто мислиш да си бољи од њега. Ајде! Дјед се узе крстити. — О, људи, шта ја ово јутрос чујем! Јесам ли ја пијан, шта ли?

Бљесну у старчеву оку шкрта суза, а дјед збуњено крену погледом по авлији, заустави га на мени и нешто се присјети: — Скочидер у моју собу, тамо ми је остао нож.

Они мене тако увијек: таман кренем у нешто, сав устрептао, изнад земље, кад неко подвикне, а ја цоц! — о тврду ледину.

Као да им је било зазорно да се подсјећају на нешто далеко од свјетлости, дана и здраве памети, у чем се није лијепо наћи ни као саучесник ни као свједок.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Још мало, вала, па и ја да пролистам! Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути! ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима!

Још мало, вала, па и ја да пролистам! Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути! ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима!

И увек му је било мало! А ово што кажеш, ово је велика промена! Шта мислиш, да није на нешто нагазио? Неко му нешто замесио и смутио? Није толико обртање без ичега. Можда је омађијан?

И увек му је било мало! А ово што кажеш, ово је велика промена! Шта мислиш, да није на нешто нагазио? Неко му нешто замесио и смутио? Није толико обртање без ичега. Можда је омађијан?

Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку! Ааа, имам и ја нешто ситнине за кусур!

Разводиш се? ХАСАНАГА: Јесте! Да ми на очи никад више не изађе! ЈУСУФ: Опасно је чинити нешто без разлога. ХАСАНАГА: Овде сте ме на носилима донели, је л тако?

По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго!

Скоро ће ти и брат. Кад стигнеш кући, одмори се, седи у башту, узми нешто да везеш, дуго гледај у неко дрво. Загледај се у оно што досад ниси ни видела.

Хасанага о томе ћути, а ја га не питам. Бегови нерадо гледају толико власти у Хасанагиним рукама. Стално га нешто боцкају.

Олиста буква — политика! Процвета багрем — политика! Разболи се крава, цркне — опет политика! Ваљда има још нешто, осим политике? МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна.

МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна. Ко нешто не зна на време, тешко њему! Ако се нешто крупније није замутило између аге и бега, ево главе!

Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна. Ко нешто не зна на време, тешко њему! Ако се нешто крупније није замутило између аге и бега, ево главе! Ко зна шта је све однела вода Док је и ово испливало на видело!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Требало га је само видети, кад нешто подиже или вуче каква натоварена кола, а на лицу му се не види ни трага од каквог напрегнућа, умора или неугодности.

Ни на једном месту није се задржавао. Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини.

Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго. А он им се смеје и гледа их мило кад му кажу како је леп. Никоме није био на сметњи.

И кад он, Димитрија, чу Тодино силно јецање, плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно:

плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно: — „Да ли те је жалба...

— упита га она кроз плач. Он диже главу, па кад је виде онако уплакану и врелу, поглед му се смрачи и засврбе га нешто око слепих очију. Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути.

Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно. Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по

Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима.

Кола су ишла полако, Димитрија је за њима трчао да их стигне. Али, да ли страх, узневереност, забезекнутост или нешто друго? тек он осети умор. Зној га поче пробијати и његово црвено, меснато лице поднаду се.

Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала. Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.

Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала. Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.

брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

двориште тамно, само тек уз опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош

аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам сричући: Руварац! Шта, Руварац? је ли, звери? Ха!

” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ

Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали. Истина, међутим, нешто друкчије стоји.

Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!

Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим

Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и

Онда најмлађи отпочне да казива: — И ја сам нешто мало учинио. Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко

хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси коликогођ хоћеш.

Ујутру кад се разбуди, каже оцу и мајци да је нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем.

Пошто поједоше, мали као ђаво нађе нешто женско па рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо. — Какву краљицу, ено краљице гдје спава! — рече му отац.

Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да комегод кажем, одмах би ми одлакнуло.

Ово није човек, бог зна шта је. А он му одговори: — Још једно да му заповедиш, па ако и то сврши , је нешто више од човека.

жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде забадава.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Ја мислим већу женама. (Одлази.) МАКСИМ (Софији): Оо, красницо! СОФИЈА: Опет ти није нешто по ћуди. МАКСИМ: Бре да није овај дан, дао би ти, те се не би никад сетила бала. Али за данас нек те и то прође.

МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку. МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме.

КУМ: Хм! да се нашалим ја нешто, па да узмем дукате мојој. СОФИЈА: Верујем, али је опет до мужева сва кривица. Оће да му је лепа, па воли да узима

МАГА: Ето, нисам могла да стигнем. НИКОЛА: Еј, дртино моја! — Како ти стоји та шкуртељка? нешто егаво. МАГА: Та добро је, добро је. НИКОЛА: Видим, како је добро. (Намешта је.

) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену! СВЕТОЗАР: И о томе има нешто.

МАНОЈЛО: Побратиме, или сам ја луд или си ти. Шта је дакле та Софија ИСАЈЛО: Није Софија него философија, а то је нешто високо. МАНОЈЛО: Је ли твој господин доктор? ИСАЈЛО: Јесте. МАНОЈЛО: Лечи ли он философију?

МАНОЈЛО: Па зашто је доктор? ИСАЈЛО: Знам ли ја? Питао сам једног писара, а он ми рече да је философија нешто велико и ко њу поред себе носи, тај је учен човек. МАНОЈЛО: Е, сад знам шта је. Твој господин оће да буде советник.

ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили. МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак. ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3.

МАНОЈЛО: Знам. ДОКТОР: Дакле, вид је наше Земље на подобије ђулета, које је на сјеверу и југу нешто мало угнуто. То је сасвим јасно. МАНОЈЛО: Јесте, само молим, гди је на ђулету север и југ.

Даље, круг знаш шта је, а черта знаш шта је, дакле круг черте. МАНОЈЛО: Молим, то не разумем. Круг је нешто округло, а черта иде право. Шта је то круг черте? ДОКТОР: То се учи у математики, коју ја нисам учио.

Може бити сувоврућо, влажноврућо и меко. МАНОЈЛО (смеши се кроз зубе): Уху! Не смем да говорим, а казао би нешто. ДОКТОР: У врућом пределу ветар је усијан. МАНОЈЛО: Ту треба ватре, док се ветар усија.

ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа. МАНОЈЛО: Бога ми, није нешто мало, него доста.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) Мало тесне, али зато ништа, сад неће нико видити какве су ми руке. Фала богу, постадо и ја великом госпођом. Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!...

Охо, милостиву госпођу батином? То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит. Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком. Како би сваки погледао, како би се чудили и дивили! „Ко је то? То је нека страна.

Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица. ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа. СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити. На пример.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Рим; О љубави је дакле реч, и о савршенству Недовршеног, стално што разара се споља, А обнавља изнутра, да невидљиво нешто Видљиво постане опет, али обликом новим Изрази своју вест.

Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана. Пред невидљивим храмом отвара се и бриди Незацељена рана.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и семеноводни канали пред којим се млада професорка збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује

Анаволимилована — три речи које се читају једнако са обе стране, или нешто слично уводу у касније догађаје. Баш је лепо од вас што сте ме извели на вечеру у овај клубијановић!

Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе. Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга... Ох, опростите — наш породични израз за вино! Баш се осећам некако луцкасто.

Мислим, виђате га сваки дан како натуца нешто о тешком стању сељака и српским реалистима, или како пада на главу када прескачемо оног идиотског коња.

Још нешто: никада вас не гледају у очи, већ непрестано зиркају лево-десно, као радар на аеродрому, да би на време могли да убију

Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо.

Неки од њих су вам страшно лукави, па чим зуцнете нешто о превари или грижи савести, они лежерно одмахну руком и као из рукава проспу колекцију фазона типа: „Ма, каква

Хеј, открићу вам нешто: у једној мојој фиоци, сасвим доле, испод свих свих оних хартија и осталих фазона, залепљена је слика старог Фокнера.

и... и... ви се, наравно, нећете љутити ако ја...мислим, ако вам поклонимо нешто, то јест овде ми је у ташни, само се негде затурило... Боже, чега све нема унутра! А, ево је!

Боци, иначе, није било ништа. И кад год ми се догоди нешто непријатно, мислим кад улетим у неко срање, одлазим до те Нојеве барке, завучем се у кабину и опалим један сан

Ко зна? Неко с великом диоптријом ... На реку се навлачио нешто налик на старачку мрену. Нешто тако. — Хајде да те интервјуишем! — предложих себи у огледало. — За који лист?

Ко зна? Неко с великом диоптријом ... На реку се навлачио нешто налик на старачку мрену. Нешто тако. — Хајде да те интервјуишем! — предложих себи у огледало. — За који лист?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Трипут тројком гађам девет. Моровићем, у освиће, једначе се смрт и биће. С нечим петим нешто треће тек крилима залепеће. СВИЛЕУВА, КОЦЕЉЕВА У фрулицу Господ дува. Зимски рефрен: Свилеува.

- Задрндају дрљаче преко прага, патоса; неко проспе љешнике; нешто црно, рогато, протурило бркљаче и пробило гркљане, па нас вјеша, грешнике, и низ ходник односи.

То храм је, а не авлија: крај чесме гола Марија као да нешто послује. ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА ЦРКВА ДРВЕНА І Пој, јутрење: зуји пчела са плешивог светитеља.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Не може боље бити. Баш се онда догодио хофбал. Нас као стране пусте унутра; ја измеђ мога друштва нешто отмјенији био, добио сам чест отворити с тамошњом царицом бал. ЈЕЛИЦА: Како игра? АЛЕКСА: Као перо.

АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?

ЈЕЛИЦА: Сама сам месила. АЛЕКСА: Зато је тако слатко! Заиста, од пријатног мора увек нешто пријатно произићи. Ја, како сам љубитељ теста, то ћете ми морати сами, не сматрајући на две-три слушкиње, по једанпут

МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена. АЛЕКСА: Немојте јој веровати. МАРКО: Познајете ли ви њу? АЛЕКСА: Нешто мало. Зато и примјечавам да јој не вјерујете.

Ваше сијателство, имате ли што заповедити? АЛЕКСА: да, апропо! (Нешто му шапне на уво.) добро позорствуј! МИТА: Нимало се не старајте. (Оде.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.

ррумени пожарр на небу горри, а мој се другарр с љеношћу борри! — Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.

„Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека!

“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата. Лута шумом, вјетар хучи, а на пању нешто чучи, очи сјајне, поглед плах. Ухватио Сивка страх.

“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило!

Никога тако не пуштам лако. Ја сам строг, знате, сви мени плате.“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети. Брзо ће чича да му се свети.

Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах

И ја сам јуче добио тужбу, жестоку, оштру, врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога, Жућу. Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!

Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.

“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе. Кад ујка приђе, он му се жали: „Нешто ме боли, пипни ми зубе!“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна.

“ ви питате. Тај пребрзо друмом вози, саобраћај сав угрози клизећи на једној нози. Чак ни нога то му није, нешто дуго попут скије. Клизати се није ред. Зар је цеста што и лед?

ТРАЖИ СЕ СТРАЖАР Стражар се тражи, делија права, уз малог бату док обноћ спава, јер нешто страшно у тами шушка. Потребни: фењер, сабља и пушка. Који су храбри, нек брзо хрле!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Они не воле да иду пошто је трамонтана. Дајте им пезету за вино. — Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио. Његов син скида капу и гледа ме смешећи се.

Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру.

Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја. — Хвала, ићи ћу сам. Још нешто: могу ли бити пробуђен пред пет? Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону.

Више их апсолутно не разазнајем. Једино што примећујем јесте да један од њих носи нешто велико и као плетено од трске. Видим кроз то комад неба. — Шта је то што носите? — За хватање јегуља.

Има је већ осам година. Откако се оженио из Сарагосе; његова жена је желела непрестано да дође у његову земљу и да нешто ради. Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена.

Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази. — Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао; ево овде сам баш

није да сам се бојао за свој дућан, да ће га затворити, село не може без иједне кафане, већ сам рекао што сам осећао нешто. И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време...

Разлика у језику, у обичајима, отпада чим два човека почну да се споразумевају, макар се и не разумели. Разлика нешто значи само кад се каже: њих раздваја језик, обичаји.

— Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се. Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца.

— А не, смркавало се. Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца. По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде. Онда одлазе тако натоварени.

“ Примећујем да ми зидар који равномерно весла нешто говори. То је увек прича из времена кад је језеро било смрзнуто („четрдесет или четрдесет и два дана, рекли су ми,

На крају рада пчелиног је мед који садржи у себи срж свих цветова а није чак ни скуп онога што су они, већ нешто ново и изванредно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И лепо виде како Балкан спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.

Малоумни и дрски, а овамо преподобног лика, насред се града деру као апостоли. Зашто од наше радосне вере праве нешто тмурно и строго, низашта лепо не хају, сваком доказују да није прави, а сами се не кају.

на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна колико пута

Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија. да савладамо нашу непотребну огромност.

Стварање се истањује и постаје нешто одречно. Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим

Иста је истина са собом. Истина овога света је да је истина могућа, и да вероватно постоји нешто различито од истине. Истинита је и различитост од истине.

Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада. Свакога дана нешто се увис понесе и спас нам пређе преко усана.

је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим.

осуди лагарије што са Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут

успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на

Татару откресан брк Словенин оде низ тарабу проклету пртећи на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране.

не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља можда је и милост коју чекам само обрт у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу?

ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу? ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш?

ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек. СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године.

ТЕТКА: Не волим, знаш, да држим туђ новац, а да не предајем рачун. ДАНИЦА: Да те питам нешто, тетка? ТЕТКА: Питај! ДАНИЦА: Кад ову кућу прими наследник, ми нећемо, је ли, остати даље овде у стану?

МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла. АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не

Ако се треба уселити, ти си најпречи. АГАТОН: Ама, то баш и мислим нешто. СИМКА: Нема шта да мислиш, него да пожуримо, ако нећеш да нас ко претече. АГАТОН: Готово!

АГАТОН и СИМКА (оду). ПОЈАВА Х ПРЕЂАШЊИ, без АГАТОНА и СИМКЕ САРКА (пошто су отишли): Ама, ви; ови нешто шушкали, шушкали, па одједанпут одоше? ГИНА: И мени то паде у очи!

САРКА: Можеш тамо, само ако се не бојиш. МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави. Ја бих чак и волео да ми се јави.

САРКА: Баш, пријатељ-Мићо, да те нешто замолим. Ако ти се јави покојник, запитај га, тако ти бога: како му падају род овај Агатон и Симка?

ГИНА (збуњено): Како да ти кажем... овај, и нисам се прилепила, него тако, наслонила се; одузеле ми се нешто ноге па се наслонила мало. САРКА: Па иди у собу, лези. ГИНА: Не могу, не могу да макнем. САРКА: Да те поведем?

ГИНА: Тамо, дабоме! САРКА: Добро, Гино, носи ти ову ситницу ради успомене и склони је у твој куфер да нешто не наиђе Агатон, а ја већ знам шта ћу.

АГАТОН: Па што тутну земичке под капут кад нас виде? САРКА: Изгледа као да ти нешто сумњаш. Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Погледах у правцу села, далеко доле, одакле су светлуцале ватрице као из каквога понора. Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету.

А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј!

Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати. Отац је помилова: — Е, врати се ти, имам нешто да му кажем... — Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем.

Ишли смо једно време ћутећи. Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже. На излазу застадосмо. — Е, сине да се растанемо. Али... хоћу да ти нешто кажем.

Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже. На излазу застадосмо. — Е, сине да се растанемо. Али... хоћу да ти нешто кажем. Наш растанак можда ће бити дужи. Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам...

— А зашто? — А враг би га знао... Заглави се нешто напред, или таква му је ситуација... Локомотива на улазу писну и композиција, састављена од вагона означених као

— Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник. Резервиста развуче уста у осмех и процеди нешто у знак одобравања. — А ти? — обрати се капетан мени. Рекох му своје име и презиме и занимање у грађанству.

Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими!

Биће изведен пред ратни суд и стрељан... Јесте ли разумели?... Маса нешто процеди кроз зубе у знак разумевања и остаде нема и укочена. Униформа, онај челик... параграфи... дисциплина...

Прва моја дужност... Враћам се шатору и мислим, какав оно беше поступак. Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после?

Некада су ове замерке биле на своме месту. А много пута је замерао без икаквог повода, тек само да нешто примети. Мислио је ваљда да је командант и својим чином паметнији од свих, а уз то сматрао је да је он на томе месту

Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!... Поднаредниче, удари свакоме по пет батина.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.

Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор. Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук: — А-а-а...

знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку. Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.

Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу: — Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима. Него ти њима први покажи зубе.

Дај да се ради!... Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом. Она помисли да се то и он жури за послом.

Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад

Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор. Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.

Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га: — Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви ?...

како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола. »Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица.

За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна

За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.

Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти. Шта је ово ?!... Хм... то је нешто ново, што досад није било, то се сад нешто почиње, мора бити... Али шта ?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја

195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.

су носили јањичари, а касније постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив: доношче) - доносилац, онај који нешто доноси дора, дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Јелисавета се поклони.) ВАСИЛИЈЕ: Због полицијског часа, представа почиње нешто раније него што је уобичајено! Вечерас у шест, у кафани браће Тодоровић, почиње невиђени, незаборавни, невероватни

Милун: Није твоје да питаш! Напред, кад говорим! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, предузми нешто! ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, све је то лако објаснити! Ја мислим... ФИЛИП: Ааа!

ТОМАНИЈА: Мислиш да ћелија треба нешто да предузме? ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети! ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа!

ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде?

ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили?

БЛАГОЈЕ: Ниси видела ништа даље од Забучја, а хтела би о целом свету да судиш! ГИНА: Ваљда сам и могла нешто од тебе да видим? Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење! То ми је цео живот с тобом!

ГИНА: Зато се ми ретко и купамо, што смо крај реке! СОФИЈА: Учинило ми се ко да је нешто пуцало! БЛАГОЈЕ: Не обраћајте пажњу, ја сам ту! ГИНА: Велика сигурација!

СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино

ГИНА: Ма немој да ти се ја тамо горе попењем! БЛАГОЈЕ: Гино, јеси побеснела? ГИНА: Јесам! Додај ми нешто да убијем курву! СИМКА: Гино, не буди луда! ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут!

ГИНА: Јесам! Додај ми нешто да убијем курву! СИМКА: Гино, не буди луда! ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут!

СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” (Двориште из претходне сцене, нешто иза поднева. Веома је топло и светло.

ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете? СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Судбина ми је стара, а стихови мало нови. Али: или нам живот нешто ново носи, а душа нам значи један степен више, небу, што високо, звездано, мирише, ил нек и нас, и песме, и Итаку, и

Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра. Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра брату да ми помогнеш...

пошто ова збирка обухвата и политичке песме једног, прошлог, времена, песник је мишљења да ће читаоца занимати нешто података из живота песниковог и нешто коментара о тим прошлим временима.

песме једног, прошлог, времена, песник је мишљења да ће читаоца занимати нешто података из живота песниковог и нешто коментара о тим прошлим временима.

Мајаковски, да споменем неколико великих песника, још су интересантнији у својим политичким стиховима ако се зна нешто биографских података о њима. Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника.

Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника. Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара. Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату.

Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара. Али тада се догодило нешто страшно. Чуо сам грмљавину чекрка, изненада, узвике људи и пљусак таласа. За два‑три секунда све је било пропало.

Таква је, у Аустрији, била цензура литерарних часописа. Као што рекох, кад би цензура нешто брисала, Бенешић би то давао музичару Коњовићу, своме пријатељу, да допева.

Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео. КОМЕНТАР УЗ „ВОЈНИЧКУ ПЕСМУ“ У септембру 1918.

Мужа су јој били убили у Сибиру. У октобру, сви већ знамо да од испита на Академији неће бити ништа, и да долази нешто ново. Весели смо као они којима су дозволили, пре него што ће да их вешају, женидбу.

У то доба, србијанска војска примила је била нешто официра из бивше аустријске војске, али је почела била такве молбе да одбија.

Стих је наш занесена играчица, па своје покрете чини у екстази. Своју екстазу претвара у голе покрете. У лирици то нешто вреди! Ослободили смо језик баналних окова и слушамо га како нам он сам, слободан, открива своје тајне.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено... Хоћу, данас, да створим човека — биће разумно, биће које ће славити моје име на

“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде. Агатон се врати у ћелију, седе и стаде да размишња о том што му је говорио старац.

ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив. Увек је ђаво крив.

Цар хтеде отворити уста да нешто рекне, али му се вилице стегоше а зуби цвокотаху јер се сећаше како је дошао до толиког блага.

магараца али он не купи ниједног, не го би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко би се замислио, и, најзад, нешто смислио. Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.

Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш

— изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати. Онај што је дошао прошапута нешто с њим, ваљда му реферисао шта се све догодило. Шеф се намршти и опоро ме упита: — Одакле си, говори!

Узех му ја све потанко причати ко сам, и откуд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео

— Е, како да вам кажем?... Добро, добро, на сваки начин... Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али, ценећи по свему, врло добро, врло добро...

За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох. — Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и ово:

— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана

задовољства што странци ни изблиза нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за чудо. — Дакле, не можете да се сетите?!

— Ви се бавите историјом? — Ја?! — узвикну министар с нешто љутње у гласу... — То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом —

— Тхе, то баш и није важно!... Како да вам кажем? Управо, не зна се још колики су приходи. Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли то тачно? Тек, на сваки начин, има доста прихода, доста, без сумње!

— Имате право! — рекох колико тек да нешто рекнем, иако нисам могао имати појма шта би се то рђаво могло десити. — Да, господине мој, тако је.

— рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења; а притом ме је с омаловажавањем мерио од главе до пете. — Мислите ли? — понови он с болним уздахом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих. Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу

Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше.

— Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... — Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко.

У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. — Иди сад, молим те, к'о брата! — Само да ти нешто кажем. — Ама немој, очију ти! — Само часком. И, више се ништа не чу... А комишање иде својим редом.

ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два инжињера, а он пружио руку, па им нешто показује...

кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два инжињера, а он пружио руку, па им нешто показује... »Јест, то је била комисија«, мислио је; »али како су се попели?

Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног.

Он хоће да смишља и размишља, и зато је и доживео неожењен овакву старост... Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и

Али судбина је спремала нешто друго. Отуд, од гробљанског сокака, зачу се клопарање кола, које се све брже примицало. Он није на то обратио пажњу.

Људи се згледаше запрепашћено. Ђокић таман хтеде нешто да каже у потврду тога мишљења али у том приђе кмет, који је чуо последњу реч, пасе обрте ономе што прича о чинима: —

— па баци пушку и седе. На тридесет корака од нас, за једним трном, црни се нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене у онај мали, округао отвор, који је окренут к нама (а

И он леже. Спавао је мало, те устаде зловољан и нерасположен. На доручку му отац опази да нешто није све у реду, због чега нађе за потребно да му добро припрети. — Море, ти ми нешто онако... како да кажем...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа!

СИМА: Хтео сам, знаш... а ти си његова роцпођа? ПАВКА: Јесте! СИМА: Хтео сам, знаш, да га замолим за нешто. Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико!

ЈЕВРЕМ (после извесне паузе, пошто је размишљао мало): Овај... Павка... имам нешто важно да ти кажем... ПАВКА: А ја опет теби ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је важније.

(Чита даље у себи.) ДАНИЦА (доноси кафу и ставља на сто). ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово! Нешто ми много замршено. (Даје јој новине, означујући место које жели да му се чита, а он устаје и слуша шетајући.

ЈЕВРЕМ: Е, па онда, кад се тако осећаш, баш да те нешто запитам. Реци ти мени (завирује у новине) шта ће то рећи „индивидуа”? ИВКОВИЋ: Значи особа.

ШЕГРТ (носи једну дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано: Газда! Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи.

ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита.

А где ти је данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе... ЈЕВРЕМ (престрави се). ЈОВИЦА: Па му, знаш, дође незгодно због оног шпиритуса. ЈЕВРЕМ: Ког шпиритуса?

ЈОВИЦА (сео, па после извесне паузе): Видиш, Јевреме, а знаш и сам, послови више не иду. Разлабавило се нешто па не иде. Окрпиш с једне стране, а распара се с друге... Не иде, па то ти је... ЈЕВРЕМ: Јест, стало!

ЈЕВРЕМ: Не мислиш ваљда у службу? ЈОВИЦА: Да ми не да бог! ЈЕВРЕМ: Е, па шта друго може? ЈОВИЦА: Знаш, мислим се нешто и велим, ако си ми ти пријатељ, ти и још два-три у чаршији, те ако хтеднете да ме помогнете...

Велим, знаш, ово је сад добра прилика... кад би наместо Илића ја нешто отишао у скупштину. ЈЕВРЕМ (пренерази се): Посланик да будеш?

ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест, то! Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље. Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи. Доиста, сам јад!

пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!

Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.

Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних. И Срети је било особито мило кад тако

! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из полити

Стаде да размешта свој пртљаг по соби. Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са

« — Нијесам, господине, а кам’ да јесам! Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.

Ту сам га већ затекао. Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.

Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.

Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.

— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!

И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Погледао Крста чисту, мирну собицу, И мамину плаву, изношену блузу, И још је спазио на Џоновом лицу Нешто што је, можда, личило на сузу.

Џон Хохохонд је отишао на вашар коња, у правцу Џорџије. Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ... Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније, И мирно, ко рубље на конопцу које се поспано суши.

Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ... Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ...

Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ... Годинама рмбају, а кад се обогате, Не умеју да се смире и уживају, на Северу — Шаљу поклоне (аута, ко

Речју — све је необично. Кад ближе приђеш свакој ствари, Кад је преврнеш, а тамо — око се исколачило! Видиш нешто што дотле ниси видео. У ствари Тога дана све се било изопачило.

ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана. ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да поједеш дванаест баклава!

Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли

Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа. И још нешто, што много значи: Заспали су и васпитачи. Хрчу, кô да пиле табле лима. И управник, наравно, с њима.

ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ Драги пријатељи, хтео бих да вам кажем нешто сасвим ново Из живота наших предака, племенитих поткарпатских грађана: — Стари Словени бавили су се ловом, риболовом,

” Стара нетрпељивост, нешто неприметнија Између Монтегија и Капулетија, Оживела би с удвострученим силама У његовој жучној кесици и њеним

Грађа речника? Градиво! Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким! А време је дуго, предуго, Нарочито када га — о, Даничићу, о Вуче!

Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и згреши. Додуше, понеку маму требало би упутити У то: како да се смеши.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

буде довршен, једна данска поморска компанија ставила је Шмиту на расположење један свој омањи парни брод »Маргрете«, нешто већи од дотадашњег »Тора«, којим се истраживач кренуо на пут 1913 године.

порез, увек је био приман са негодовањем од стране урођеника који су му претили да ће зло проћи ако још који пут дође. Нешто мало пре доласка експедиције чиновник је опет дошао ради наплате пореза, али је том приликом одиста зло прошао:

спречила да доврши своја испитивања у Тихом Океану, где је на океанској пучини наишао на области са јегуљиним ларвама нешто другојачим од оних на које је наилазио у другим морима.

Вредност легата, кад се ту урачуна и вредност пиваре и њених филијала, износи данас нешто више од три стотине милиона франака.

Брод је нешто пре тога, 1935. године био претрпео бродолом, сударивши се са једним великим и јаким рибарским бродом. Он је, ради

Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што чини да се она одмах почиње лагано дизати ка површини воде.

упоређује са реком топле воде што тече између двеју обала састављених од хладне воде, тече паралелно обали Флориде, па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на северо-исток, ка Енглеској и Норвешкој, текући поред ових скоро

Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што ларва, ношена струјама и ветровима, доспе на домак обала.

То се види и из тога што дно Црног Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.

Штавлење коже врши се на начин нешто другојачи од обичнога штављења, а кад је тако уштављена, она има разноврсну употребу и нарочиту трговинску вредност.

Према томе, у дубини н. пр. од 9730 метара притисак је 962 атмосфере, практички нешто мало више, пошто је вода на таквим притисцима нешто мало стишљива.

пр. од 9730 метара притисак је 962 атмосфере, практички нешто мало више, пошто је вода на таквим притисцима нешто мало стишљива.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи.

Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има.

Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо. Тако сваког дана Део мог живота копни као груда, Одвоји се, крене пут далеких

ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.

Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради! Мален свијет за адова жвала, ни најест га, камоли прејести!

започети што би народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло, да у гроб играју, — а кâ гуске све нешто ћукамо. Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета!

КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи.

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо! Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили. КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име?

Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа!

ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства. Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш

Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала

Ко на брдо, ак' и мâлô, стоји више види но онај под брдом; ја повише нешто од вас видим — то је срећа дала ал' несрећа.

Што збор купиш кад зборит не смијеш? Приђе си им с коца утекао,¹ дабогда им скапâ на ченгеле! Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; с Турцма ратиш, а Турке својакаш, домаћима тобож да с' умилиш, а једнако, немој се варати!

ВУК МИЋУНОВИЋ Да нијеси у кућу дошао, знао бих ти одговорит дивно; ема хоћу нешто свакојако. Зар обадва нијесмо хајдуци?

Је ли чегрст каква међу вама? ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу нама, но му нешто око снахе зборим. КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно! ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле!

Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио. Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за

Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.

Што год би урадио, учинио, за њих је било свето. Нису могле замислити да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.

одлази зато што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго. И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.

Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.

јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.

Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.

Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и

него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.

Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла. Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне

са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница. Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.

После скрену и упути се подруму. Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку... А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем.

Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене круте воље; Да над нама она суверено влада, Било да нас нешто боли ил’ весели; Јер је увек тако како она жели У тренутку нашег полета ил’ пâда.

А овако, моћна биће ми и сêн. Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за

А мало среће, то је живот сав. У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг... Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене, он је гледао мој лик К’о слику неба.

То је, ваљда, била љубав неизбежна, У животу тмурном један зрачак мио, — Нешто што заборав није никад скрио: Он мени понос, ја њему душа нежна.

Ја бар немам више времена ни воље (То је одвећ штуро и глупо — не могу!) Да се борим, драги мој, за нешто боље. Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће. Одлазим у шуму и поље.

Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало. Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих дана и прошла

То су земне среће ломљиви остаци: Нешто драгих речи на трошном папиру, Једне кратке, лепе страсти мали знаци, Два срца што желе лежати у миру Заједно, у

— А ово? — То је цвет у књизи, свео. Смешно; ал’ некад људи су век цео Чували тако нешто. То су звали „Успоменом“ (збиљски, или тек у шали, Не знам тачно). То је, ето, као слама. Чудновато, је ли?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора. „Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните

„Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора. „Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните на бедеме

Ни остали не изгледаху соколастији од свога вође. Видјело се лијепо: „Е им се мријети неће, ал’ јест нешто што их напријед креће.

Видјело се лијепо: „Е им се мријети неће, ал’ јест нешто што их напријед креће.“ То „нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј.

Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.

попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом.

Невјеста једна, те згодна, одигла десно стегно и на њ наслонила торбицу, набрала обрве, па премеће нешто по торбици; јадница, кусур чини колико је потрошила, јали да није што заборавила, јер ће одговарати, можда, свекрви...

Својим крупним грахорастим очима гледаше расијано; видило се да се нешто дубоко замислио. Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега.

Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи. На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се. „Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи.

“ Сердар је разумио — отприлике. То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже. Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!“ У мрак су били на кућнем прагу.

„Богу јакоме да је за милост!“ рече сердар, скинувши капу и прекрстивши се побожно, „нешто ми сад у души свиће, таман као иза ноћи кад зора заруди!

“ „Нити ће, стрина, док се под овијем шљеменом нешто не измијени!“ рече Марко и погледа значајно своје другове. „А што већ да мудрујемо и у кучине завијамо!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ (Сузе), „Решето је решетало, / Из решета нешто пало; / Што решето решетало, / То све водом постојало?“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему

Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има. Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође!

“ Калуђер, као заплашен, одговори: „Хоћу, господару, хоћу“. Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина

Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна! а ја сирота не знам ништа“. И вриједи! — Поставила кума куми чанак граха и

— Некакав човек који се скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али будући да није добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све промашала мимо ушице иглене

Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече

— Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима стане говорити: „Наше жене брашно крале.

Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже. „Причај ти то мојој поњави, ето је тамо ва путу, а ја немам кад“, одговори му овај.

“ Нешто шушну. — Некакав човјек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да

итд., онда рече: „Нешто шушну, мени се учини има десет курјака“. О РАЗНОМ Дај ми мало хљеба, да поједем ово сира; па онда: Дај ми мало сира

куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, па се њоме намазао и, рекавши онако као и она, прометнуо се и он у нешто и одлетео за њом — и долетјевши на орах више Моловина, нашао онђе много вјештица гдје се часте за златнијем столом и

2 У народу се нашему мисли да закопане новце, особито гдје их је много, чува нешто и да се не могу ласно ископати; многи приповиједају како су их у томе послу плашиле различне авети.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе ме опет нешто уједе.

овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе ме опет нешто уједе.” Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онђе и срдито повиче: „Та зар си слијепа? Ево овђе ме нешто коље.

” Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онђе и срдито повиче: „Та зар си слијепа? Ево овђе ме нешто коље.” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе ту ништа, него те ево чоек бије.

Кад сијач у вече дође кући, он повиче на снахе: „Дајдете, ђецо, оне моје зубне чачкалице, нешто ме жуља у ономе моме поквареном зубу.

Ево има у мојој плетивачи нешто соли што је претекло кад сам мрсила овце, мислим да ће вам свима бити доста.”” И тако онђе погодивши се с њоме, она

Ово бијаше у јесен, и вријеме | бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се пометемо и ми и коњи.

и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.” Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.

” Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари

Ово није човек, Бог зна шта је.” А он му одговори: „Још једно да му заповедиш, па ако и то сврши, заиста је нешто више од човека;” и тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: „Сад још да ми доведеш царску девојку из

Копајући и изгрћући земљу, кад ли — засја му се нешто као да му све жраке сунчане у очи синуше, кад ли што је? змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако

наврх њега ђе се двојица у велике дегају, па погледа, кад ли долећео виленик и вила, и виленик хоћаше да му вила нешто силом каже, а вила бојећи се закле му се говорећи: „Тако ми седамдесет и седам извора што је у овој планини, не знам.

се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је проси, него само да је види и да је нешто пита. Дошавши у царев двор — шта ћеш да видиш?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а велики и натприродни подвиг прешавши, осам месеци провевши, у вечно блаженство пресели се.

По молитви бивају коленопоклоњења ниско до земље за оне који то могу, а за изнемоћале нешто мало чвршћег стајања. Њихова три коленопоклоњења треба да буду лакша.

не дајете један другоме јела никаквог или пића, све до мале капље смешане са вином, него ако се деси да некоме често нешто од овога треба, он да се подигне мало, веома учтиво и са побожношћу, и да замоли од игумана овако говорећи:

дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него само сочиво квашено и нешто мало воћа, и укроп водени са кимином.

Трипут је тај јадан и трипут проклет, когод да је, ко ово погази не позивајући се ни на шта. Ко би тако нешто учинио а да не буде после кривац? Нека ово буде на овај начин заповеђено. ГЛАВА 13 О постављењу игумана.

“ (Пс. 2, 11) То да чува и да има подеклисијарха нижег од себе, и пажљиво, смотрено надгледа у појању и читању да нешто не изостане у вашој улењености, а усто још и на паљење свећа и чишћење и паљење кандила, или на спомињање живих и

раније исповедали, него оне које вам данима и часовима досађују, јер није могуће да ви као људи никада не помислите нешто лукаво, и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо

(И Кор. 1, 27-28) Ово је, дакле, о постављењу игумана и економа. Мало нешто додаћу реченом, веома потребно и прикладно.

Не само да неизмењен буде, него и да се отуд не покреће, и никада ни од кога не узима. А ко од овога нешто отимајући узме због користи неке, у грех црквене крађе да упадне и због овога законском казном осуђен да буде.

А онај ко украде нешто из манастира и не поправља се, да се одагна одатле. Да се дода и ово реченом. ГЛАВА 25 О томе да не волимо да код

А за обућу остављам игуману или економу да се одлуче за калиге или нешто друго, те када виде некога да нема да му дају.

А и трпезару ваља да пази како не би у лености својој, или на роптање браће, нешто неисправно на трпезу поставио од хране, или неопрано посуђе, или труло нешто да има, или свима неједнако да дели.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита

МИЛЕ: Јес, па да помисле да нисам присутан! ЈАГОДА: Има и уплату за фићу делукс, ал тамо ћемо гледати нешто комотније! ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога!

Могу да ти пролонгирам док трепнеш! (Улази Госпава) ГОСПАВА: Шта се овај волико раскокодако? Дајте ми нешто да попијем! ЦМИЉА: Шта ћеш? ГОСПАВА: Шта било, само нека је дупло! Вечерас мало гостију!

Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица!

ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак! Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско!

(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања!

И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања! Шта бисте ви, што не седнете, има где! СКИТНИЦА: Само би нешто да припитам. ИКОНИЈА: Сачекајте док послужим. ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве.

(Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић.

Ту сам од скора. Боље причекајте газдарицу, па питајте. Треба да расклоним чаше. (Прилази Милету) Мого би нешто једанпут и да наручиш! СТАВРА: Видиш да је човек заспо! ЦМИЉА: Шта он мисли, да џабе седи у сувом?

А кад она умеси гибаницу! Није било такве гибанице од Ваљева па до Ивањице! ИКОНИЈА: Мора да сте нешто имали, кад је толико фалите на сва уста! СКИТНИЦА: Лето у јеку, путеви прашњави, за облаком се распрсло сунце!

Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру. Немојте да заборавите.

ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста? ГОСПАВА (бесна, пришла је улазним вратима и отворила их): Одиде да видиш!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И синоћ пролазим поред чивлука и видим да је тамо нешто мењао, неке штале премештао. Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато.

И зашто да донесем? МАРИЈА (враћа се): Па и другима требао си шта да донесеш. Требао си свима у кући по нешто да донесеш а не само њој, па овима да је жао. ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде. МАРИЈА Сви су твоји.

Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема.

ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу! ЈОВЧИН ГЛАС И осем ове куће, дедовске, и баште и нешто воћа овде, све ја сâм стекао, прикупио, здружио... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча!

С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај. Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек.

СТОЈНА (покрива га и утуткава, намешта јастук да се боље наслони). ЈОВЧА (погледа је, нешто разнеженије, болно): Где је? СТОЈНА (уздахне): Ето, ту је. Сад ће.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Погрешке штампе ваља простити, јер они који штампају не знаду српски, и колико год исправљам, мора нешто остати.| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Тамишварскому.

Мој магистер, као насмејавајући се, пита ме гди сам јуче био, придодавши да је он нешто начуо, но да би рад, за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему

но да би рад, за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему имаде нешто усиљена и лукава; но са свим тим, познавајући моју невиност и не видећи ништа чеса би се плашити могао, дам себи

Но, ко ће читати после таког разговора? Дало ми се било нешто на жалост; уздисао сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља,

видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за пар кошуља, и за јело нешто на пут спремила; плачући и љубећи испратила ме из села.

Ови дан предвече дођемо у једно село код Тисе. Нађемо једног старог свештеника гди нешто у својој авлији теше. Питамо га како би[смо] могли у Срем прећи.

Ја сâм нисам знао шта ћу од свега тога мислити; да је некима после моје молитве лакше и да сви не умиру, то мора нешто бити!

Падне ти истом моја гордост, аки би[х] и ја нешто знао. Латински језик, то је језик; а ја, бедни дурак, ни речи не знам!

” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се дозволи да

„Зашто не би[х],” одговори он, „у друштву се много лепше путује него самим. Дам му нешто новаца те оде у Ириг и купи ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано, нимало не

Ударимо на Осек, пређемо у Славонију и, идући к Пакр[а]цу, у једном селу случи нам се нешто чем се нисмо надали. Чујемо у једној авлији песне и разговор множества људи.

” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто латински другим децама, ноја изиђу за нама и љубезно нас моле да останемо обедовати с њима.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето. О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека.

СУНЦУ КРАЈ ЈЕ Били смо далеко, ал најдаље — не. Квасили се у мору, пели на врх, о свуд. Јесмо ли донели нешто или оставили све? Неко се вратио насмешен, неко луд. Заједно смо, а били смо раздвојени сви.

Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка...

Памтим и једну раван пуну хлада Као одмакнуту од света и вике Рођену за главу збуњену од града. Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота.

Ћуте дрво и море. Само шýме Као што нем то зна и једино уме. У глув свет сам зашо: у сиво и сиње... Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сео бих и размишљао о нечему. Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто. А вуче ме себи човечина с подигнутом руком.

над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном. Нешто отегнуто остаде у мени. А преровски ловци на дивље гуске расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком.

Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо.

Једни причају да сам био калуђер у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.

Једни причају да сам био калуђер у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.

запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ, До зоре луњам ливадама и стално се сагињем као да купим нешто. Ујутру су по ливадама налазили гомилице жутог цвећа.

Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже? Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом.

засипа му главу, туче по можданој опни; вилице му јаче зацвокоташе од жалости, а у дубини груди закрвари и зацвиле нешто мало, голуждраво и живо, јер се смеје Тола, надничар, што је у његовој кући одрастао, његовим хлебом децу храни,

Мора да је изгубио на свињама. Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште. Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А.

Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је. Такав глас има само кад му гризе врат у оном свом лудилу.

дави та реч и не може да јој приђе ближе прободен њеним несавитљивим погледом, не може ни рукама да замахне, а мора нешто да каже, па промуца; — Ракије!

— А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке. Постаја још неколико тренутака загледана у згрчен гуњ; из ње, осећа, нешто лако и брзо отиче, па пође за домаћичким пословима. ...Мислиш, неће да дође?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље.

Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој.

Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот!

Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао! Још и не дорече Плачко своју жељу кад осети да се с њим нешто чудно догађа и хтеде да побегне у љуштурицу. Али, гле! Љуштурица тесна, претесна — ни главу у њу да завучеш.

Лист јасена поверова да с брезом нешто није у реду. »Бити жут Док су у шуми сви зелени — сумњиво је и крајње недолично.

Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела!

Он упре поглед у земљу испод ораха, И опет му се учини да се тамо нешто комеша. Полако, на прстима, искраде се из куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из

Ваљда ће од малог већ нешто израсти... Чувши старичин савет, мајка се помири са судбином. Данима је чекала, летела да ухвати што већу и дебљу

Чак се ни најстарији поданици не сећају да га је икада било. Али можда корњача Јасновитка зна нешто више о томе. Пред Савет дворских мудраца доведоше корњачу Јасновитку, старију од било ког живог бића у царевини, и

— То је нешто округло, нешто шарено, котрља се по земљи и упада у рупу. Ко више таквих шаренчића убаци — постаје победник!

— То је нешто округло, нешто шарено, котрља се по земљи и упада у рупу. Ко више таквих шаренчића убаци — постаје победник!

Из 3емље Ветрова нико се није вратио! Стигла је само ова прича. КАМЕНО ЈАЈЕ »Гле, нешто се миче у мени!« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ова неисторијска сећања која су, праве море, повремено обузимале житеље Позоришне улице, као да су нешто избледела у деценији пред Први светски рат, толико драматичној да је осећање непосредне садашњости потискивало свако

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу

Господар Јеврем би могао да призна, себи, и нешто друго: кнез Милош јесте бивао све самовољнији али Господар Јеврем није, због тога, бивао све забринутији; можда је,

свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара, одмахне руком, можда каже а можда и не каже нешто као „Који ти оно беше“, ветар бива све јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут над малим неспоразумом нараштаја,

Тако се опет могло, нешто спокојније, ићи утихлим београдским сокацима. Историјска комедија ипак је остављена за следећи дан.

За њега, тада, смрт као да и није постојала: била је нешто што је, за тај час, одређено другима. Затим је рат, Кочина крајина, прошао а дошле су године када је ваљало радити

Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи. Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу.

младић златних руку, па га је доброћудно наговарао да се потурчи: онда би му он дао (као у причи) и кћер за жену, и нешто свог имања, и део радње. Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру. Али у пролеће 1804.

То му је било свеједно. Али, нешто друго није: у том времену које је дошло да ли је било и оно, очекивано време? Није умео да одговори јер му се чинило

Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу Србима, постала нешто свакидашње? У своју улицу Узун не долази сваког дана: ХХ век му је заморан.

Мирко их гледа и разуме да их никако не узнемирава то што ће, можда, учинити неправду, него што ће, можда, доживети нешто непријатно. Онда му кажу да ће пензију, вероватно, добити.

клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у далеким просторима, и смешно зуји, као опомена, а једна

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ............................. .............................

Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дубак до појаса, Покрили јој И лице и

- Трошни пеп'о лако се не буди. Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане. Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе?

Стражилово, дивно Стражилово, Ја сам тебе у звездице ков'о, Теби пев'о, о теби сам снев'о, Ал' од тебе нешто и захтев'о: Кад ме смртца отргне од људи, Да ме примиш ти у твоје груди!

Двориште тамно, само тек Уз опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош

аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!... Шта, Руварац? је ли, звери?

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.

И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида.

М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче.

Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче. Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо; Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво.

Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?... О, јадниче!“... - Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу

Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ „Архангели првопрестолници! Ја ћу вама открит нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај војевода мир

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Питагора седе. Над источним хоризонтом указаше се први знаци зоре. Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици упреше свој поглед онамо. Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!

Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“. Питагора ућута, размишљајући нешто, па онда запита: „Који од вас је пешке превалио највећи пут?

Наслућивао сам да иза овог односа лежи прикривено нешто важније и општије. „Поставио сам себи питање да ли такав однос између катета и хипотенузе постоји и код других

Демокритос је једини грађанин ове вароши коме такво лечење није потребно. „И још нешто, старатељи и грађани Абдере! Не омаловажујте мој лекарски савет зато што га дајем бесплатно; он је најбољи од свих што

Кад си ти овде, немам више тих брига“. Аристотелес хтеде да му нешто одговори, али га Никија предухитри: „Свршена ствар! - Хеј, домаћине, још два бокалчета вина!

„Знам“, рече Аристотелес, поносан на свог учитеља. „Али је“, настави Платон, „Еудоксос учинио нешто што морам да покудим, и теби, сине, саопштим, да не би и ти скренуо сличном странпутицом“.

„Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?“ „Идеје, нетелесна бића, упознају се појмовима. Али како су оне нешто друго но видљиви свет, ти се појмови не могу црпети из садржине наших опажања.

Као аутор „Принципија“, Њутн је био изразити рационалиста, али је као проналазач био и нешто друго. Никада не би он пронашао свој закон гравитације да се није обазирао на чињенице, стечене искуством и опажањем,

спусти глас и поче опет да шапуће: „Ево нас тројица, како овде на окупу седимо, можемо, мислим са правом, рећи да смо нешто урадили и створили. Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами!

“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?“ „Висока једна протекција!

Јер све што је он дотле у науци урадио, изгледаше му безначајно. Остварити нешто што би га уздигло далеко изнад свих његових колега, то би му био прави лек.

При том му паде поглед на гривну принцезину. У брзој одлуци, краљ узе ту гривну у руку. „Још нешто“, рече он Аристарху. „Сад је баш принцеза Береника била код мене. Она је била та која се за тебе заузела.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах. И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма.

кораке и неразумљиво неко гунђање у ходнику, а одмах затим појави се кондуктер са једним сањивим господином који је нешто мрмљао и као претио.

И са изазивачким држањем пошто позва своју жену, која се иза његових леђа нешто мало видела, да му следује, процеди кроз зубе: — И ми смо, ваљда, платили карте.

— Господо — шепртљао је нешто мој друг решен да сузбије неочекивани препад (што се тиче мене ја се нисам мешао јер су мени и мојој нервози баш

Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару. — Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена жена

А ви? Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе?

Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.

Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је хтела нешто да каже. Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто проговори или јој се зевало.

Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто проговори или јој се зевало. Што се тиче човека, по кратким и искиданим покретима учињеним у току последњих речи које

руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај, срдачно му стежући руку, захваљивао на одржаној речи.

И ја сам једно вече рекао пред свима оно што носим у души, не баш све и то је оно што ме мучи. „Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...“ тако ми је рекао командант.

„Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...“ тако ми је рекао командант. Требао сам одговорити: „Господине пуковниче, Ви сте...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Узлазио сам као у апотеози, с лаганом омаглицом и плитка даха од узбуђења, а под срцем ми је нешто замирало. Колица су вјештим руковањем уклизила у бијелу дворану без углова.

да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама, ипак, нешто не засебе? Не јави ли се у нама нека носталгија за самим собом: као да сами себи умиремо?

самима себи, поред голог, непосредно егоистичног осјећања свога ја, гајимо и изврсни заштитничко-матерински осјећај. Нешто као мисао на одлуталог.

И кад мислим на њега (а ја увијек мислим сликовно), видим га о мом лијевом боку, и нешто нижег од мене: ступамо тако, заједно, раме уз раме, и његово је десно раме малко ниже од мог лијевог. Не мрзим га.

Онако као што се воле малко луцкасти и незаглављени људи који су сами криви својој несрећи. Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује.

Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству!

Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству!

Но мислим да је ипак у ствари нешто било; свакако нешто далеко мање фантастично и можда сасвим различито од онога што се причало; али ипак нешто.

Но мислим да је ипак у ствари нешто било; свакако нешто далеко мање фантастично и можда сасвим различито од онога што се причало; али ипак нешто.

у ствари нешто било; свакако нешто далеко мање фантастично и можда сасвим различито од онога што се причало; али ипак нешто.

И да је то нешто без сумње у себи садржавало једну клицу, несравњиво слабију по интензитету, али у основи оне исте емоционалности која

Задуго сам наслућивао и опипавао то нешто а да нисам могао да га спознам или одгонетнем. Вјероватно сам се касније и сам и несвјесно уклањао том сазнању, у доба

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: — Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу.

— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево.

Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.

Ни једне мисли, ни једнога покрета!... Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.

— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш?

цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.

— »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак!

Немој, болан!... Мој тата вели... — Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш.

— Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао! Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...

Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине.

— Не бригај. Играће ми без свирале. Но не рече ми шта нађосте у кеси? — Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. — Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право.

То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сигурно је мој отац мени нешто оставио под њим, кад се вратим да нађем и узмем. И тако почне дизати камен, да види шта има под њиме; али чим га

— па се мисли, мисли, док нешто смисли, па прстен те к свијећи, а Арапи као и вазда: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми донесете

Та ја сам то и припомогла да ти дођеш за њ. Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто проучим, па ће те десет пута више миловати него досада.

Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно.

— Добро је, него сада да и мени вјеру задаш да ћеш шутити, па ћу ти нешто казати, а безбели ћеш и ти са мном срећна остати. — Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори.

Кад их поче миловати, опази им по трбусима да су сити, па ће сам себи: — Богме они су негдје нашли нешто те се најели; чекаћу док огладне, па ћy за њима, не бих ли и ја нашао селамета.

Јест, али сада нема ватре, а без ватре се не може ништа. Мисли се шта ће, док се нешто присјети па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије кресавице, па укреса и принесе прстен, а Арапи

и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.

Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: — Опет ме нешто овђе уједе. Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари

Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао. — Е, ми то не смемо од бога, он је наш татко. Али да нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком,

Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим

Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех? Ал' се лепо ведри Окис'о видик, огрнут са стравом, И моје лице, док даљином плавом Ја видим

Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.

Знам их. Ал' оно што је мени дало Велики видик и небесне боје, Данас је нешто незнатно и мало, Нешто што мислим да и није моје. Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува.

Знам их. Ал' оно што је мени дало Велики видик и небесне боје, Данас је нешто незнатно и мало, Нешто што мислим да и није моје. Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува.

Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

Нестаће мене убрзо и лако; Рођен без крила — немам где се скрити; Одавна сазнах да ће бити тако — И јоште нешто, тако мора бити.

К'о да се још плаше? Бар сад им је лако И све је тако. Долази он, Долази у сну мој синчић мали. Онако мио, ал' нешто бон: Однекуд га носе узбуркани вали. Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Биле су то слике предмета и призора које сам заиста видео, никада оних које сам замишљао. Када би ми неко нешто рекао, појавила би се жива слика предмета који је та реч означавала и понекад нисам могао јасно да разликујем да ли је

Да бих се ослободио ових мучних појава, покушавао сам да се концентришем на нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено олакшање; али да бих то постигао, морао сам стално да призивам

А зашто би и било другачије? Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне резултате. Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе

Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам што и ја нисам са осталима.

Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам што и ја нисам са осталима.

Најтеже ми је било недељом, када сам морао лепо да се обучем и да идем у цркву. Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви.

Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви. Практично сам био прогнан док се нешто друго није десило, што ме је искупило у очима јавности. Један предузимљив, млад трговац основао је ватрогасну бригаду.

На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем.

Сада сам имао нешто конкретно - летећу машину која је имала само ротирајућу осовину, покретна крила и - вакуум неисцрпне снаге.

То је перпетуум мобиле, немогућа идеја.“ Али инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми несумњиво имамо финија нервна влакна, која нам омогућавају да осетимо истину тамо где су

једноставног мотора у машинској радионици прекопута железничке станице, пошто сам са собом из Париза донео нешто материјала у ту сврху.

Касније када сам попримио нешто од практичног америчког духа, тресао сам се од саме помисли и дивио се својој ранијој лудости.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Михајла Пупина У спомен мајци ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ Када се осврнем на период од годину и нешто више дана колико ми је требало да напишем ову књигу, чини ми се да ће речи са почетка једанаесте главе најбоље

Ова плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње.

ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.

ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.

осцилатор са електронском цеви, што је обећавало да ће изазвати револуцију у бежичној телеграфији и телефонији. Нешто раније, слично откриће је направио један мој други студент - Вриленд.

Суштина овог открића јако ме подсећа на функционисање гајди и српског гајдаша. Можда је нешто од оног усхићења које је српски гајдаш пробудио у мени, у мојој раној младости, пренето и на моје добре студенте

Према народном схватању, светлосни зрак је нешто само за себе, нешто као оно што производи звучна струна под гудалом гуслара.

Према народном схватању, светлосни зрак је нешто само за себе, нешто као оно што производи звучна струна под гудалом гуслара.

Кад сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке, очекивао сам, као нешто сасвим природно да ће мајка заплакати, што се и догодило.

је мајка направила, па кад сам осетио да је бар један делић моје слатке родитељске куће уз мене, мало сам се примирио. Нешто касније приметио сам да се, по захтеву оних који то желе, служи ручак па се сетих печене гуске коју ми је мајка

Моји нови пријатељи су се на то значајно погледали и нешто су рекли на језику који нисам разумео. Објаснили су ми да су говорили енглески и да су Американци. - Америка!

Препоручили су ми да што пре прочитам “Чича Томину колибу”, чији сам превод нешто касније нашао. Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се

Ћипико, Иво - Приповетке

Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је.

Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде. У сутон су Марку дали да носи у врећи нешто преосталих маслина што гоњач не могаше да напрти. Цвета узе торбу и пођоше.

Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.

Уљегоше у кућицу. Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва. —Изгорите прво ово... А имате ли уља? —Има нешто... Мутно је и каљаво. —Штедите, да дотече, јер га нема ни у господара. Тада погледа на малога: —Што те боли?

—Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца. Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута.

Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци. Додуше, за бродарину било би доста и нешто би претекло, али јој рекоше да брод по овако ружном времену неће отићи. А она је напремила да пође.

Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести.

Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави. Није ни сумњала да се неће превести и за нешто мање.

—Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак, господару!

Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата. Види да су закључана.

—А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко. Застрављена, дршћући прихвати старијег синчића за главу и упита га нагло: —Што би с оцем?

И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи. Блене у њу и нешто кроз зубе мрси. Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше. Не чује се него јецање и кукање мајке и сина.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте. Човеку, наиме, тешко пада кад види како нам се

знамо да Косово није ма какав, него почетни простор наше културе, почетни у староме, средњовековном значењу: где је нешто почело, то му је и почело.

Обратићу вам пажњу, и покушаћу нешто о њој и да кажем, колико се то уопште може у неколико дозвољених ми минута, на једну књижевну област за коју држим да

својим несравњивим књижевним чулом запазио, и шта би између толиких усмених импровизација изабрао, особито у лирици. Нешто је ипак у прошломе веку забележено, понешто и касније, и то што је на подручју Косова и Метохије прибележено на

А непосредну потврду да исправно мислимо даће, нешто касније, једна друга песма, за коју се може веровати да је потпунија варијанта од ове: тамо су све појединости чистије

Мислим да неће бити спорно ако кажем да то подручје представља стара Србија, у нешто ширем и старијем значењу. Стара, по типу традиционална, па утолико и конзервативна, ова се култура код нас

Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ

Али се чини да књижевно уобличени простор није толико код Настасијевића колико је код Станковића погодан за нешто ближе разумевање балканске културе. Знамо да је он у старобалканској вароши био наглашено затворен.

кад се појављује „апстрактни тип чињеница, у којима саставци губе свако специфично конкретно значење и своде се на нешто опште и апстрактно, што се може везати за најразноврсније објекте, без обзира на конкретну природу ствари, а да при

Ова симбиоза има нешто што је специфично за источни, византијски део Балкана. Све су приповетке у зборнику Хроника моје вароши тамне.

Једну од таквих мањих појава из књижевности и језика, коју ћемо овде покушати нешто ближе да расветлимо, налазимо код српских књижевних критичара и историчара.

Ту, у темељу, постоји нешто „нелогично“ или, тачније речено, нетипично што би тек требало разјаснити. А то је већ за нас изузетно тежак задатак,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Изгура га.) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер... ЖИВКА: И ти можеш још да чекаш; што не трчиш тамо? ЧЕДА: Куда?

За министра се мора, брате, родити. Замисли, молим те, он хоће и да буде министар и да остане чист. Није – него још нешто!

ЧЕДА: Тако. А зашто то, молићу? ЖИВКА: Тако! Није она за тебе. Она је сада сасвим друго нешто него што је била кад си је ти узео за жену. ЧЕДА: Је л' те? Гле, молим вас, ко би то рекô?!

Ко је још од почасти живео? Он мора имати и неко занимање?... ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.

ЖИВКА: Ама, говорите, де! ПЕРА (снебивајући се): Па тако... на пример, ако у кући има младе служавке, или тако нешто... јер са малом платом... ЖИВКА (удари се шаком по челу): Па разуме се! Видиш, никад се на то не би' сетила!

АНКА: Па, како да вам кажем, госпођо, мушки су мушки, они натрчавају уопште лако. ЖИВКА: Па јесте. И зато баш нешто мислим: ви би, Анка, могли да ми учините једну велику услугу, за коју би' вас ја богато наградила.

ЖИВКА: Само, разуме се, све то морате тако учинити да се не примети да је намерно. И још нешто: потребно је што пре, што је могуће пре. АНКА: Рачунајте на мене, госпођо, што год могу учинићу.

Никога немаш који би могао бити државни саветник, или владика, или тако нешто; него све тако нешто, ситне жеље, ситни захтеви, па је право, Живка, да их збринеш.

Никога немаш који би могао бити државни саветник, или владика, или тако нешто; него све тако нешто, ситне жеље, ситни захтеви, па је право, Живка, да их збринеш. ЖИВКА: Таман, где ћу ја толико њих збринути!

ВАСА: Па немој тако, Живка; то је рекла пре, док ниси била министарка, а сад, ево ја те уверавам, не би тако нешто за жива бога казала. А после и немој тако да мериш речи у фамилији.

НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Гріѕ нале, бело грао, које прелива у плавило ведрога неба, креп-де-шин, са нешто мало ружичастога, можда само оперважени рукав и ревер, или можда џепови у тону... Не знам, видећемо...

Не знам, видећемо... Тек потребно је нешто ради нијансирања... ЖИВКА: Ићи ћемо заједно код моје кројачице. НИНКОВИЋ: Врло радо!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла продужити на вишим равнима књижевне структуре.

Из нешто другачијих, а чини се такође оправданих разлога, микроанализи се често прибегавало и у тумачењу Нечисте крви.

Стога се они не могу доводити ни у нешто ширу заједничку припадност истородним стилским струјама. Неки критичари и историчари књижевности Нечисту крв описују

2 Чини се да је у Станковићевој првој замисли да напише нешто дужу приповетку под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века прилично помодна - о

Да заиста тако нешто постоји, може се судити по понашању и по судбини свих или готово свих Станковићевих ликова, дакле не само из Нечисте

Међутим о самоме аутору код Станковића, о његовим својствима, нешто више можемо сазнати из случајева кад се од њега одвоји, кад тако рећи из његове сенке изађе у различноме степену

А када нешто касније, из дечје љубопитљивости уходећи Томчу, изађе из куће, он нам даје хладан и језовит, али и један од најлепших

писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ

А јесте. Несаобразност између предака и еротике поприлично је велика, чак садржи и нешто богохулно, поготову зато што је цела сцена уоквирена задушничко-гробљанским појединостима.

Тако је и у објављеноме роману. Али тако је само на први поглед, јер кад се нешто помније разгледа текст, разазнаје се оно активно учешће јунакињиног тела које смо малочас истакли.

Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто блажу стилизацију - али су зато после назнаке да је почела да мисли стављене три тачке, а то значи да се више не види

Али у исти мах све до ИВ, у нешто мањој мери и до В главе - до оне уз варирања понављане реченице „Било је то пред Ускрс” - догађаји су при описивању

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ћаје, свога оца је сахранио у православном гробљу, а муслиманство пригрљавао утолико уколико му је расла мржња на оне, нешто раније истурчене, који му кућу разорише, и тисућна стричева стада прегнаше преко Коритника.

Види то капетан, па га нешто штрецну. Заголица га безобзирна таштина. Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној

А свет бели се слегао у ову тескобу и почео да се прима горе уз планину, да би иза какве букве нашао нешто места да седне п одмори се после службе божје и дугога чекања да дође на ред и уђе у цркву. Одакле све није.

— Мучни су, буљугбаша, ови наши сабори: не зна ракија шта хоће кадија... Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута и Колашинаца.

Уколико се више спомињало његово српско презиме у намери да се он нешто омаловажи са својега давнашњега порекла, утолико га је притискао стравичан нагон да буде охолији, помамнији и бешњи

Тај наочит а скроман Колашинац нешто се одавно свиђао силному аги. Још кад се први пут најмио у њега, покупио је од момака пиштоље па заједно са својим

Испод њега сеђаху три његова пратиоца и остали берачи, а у дну куле на нешто подигнутим подовима и ограђеним бејаху лаутари н певачи. Цигани са дефовима и виолинама.

Прса исправи а главу пови нешто у страну ка гуслима и поче колашинску песму о несрећном боју на Косову. За све време трајања дугога увода зашто се

При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури и себе и своје дете да је не запиткује кад ће му отац доћи.

Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије? — Што да не, ако је Бог дао, Богдана!... То ми закон не забрањује...

Шчепала га снажно, зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само од силних

Није лагао Арслан Кошутан. Међутим, можда баш тога дана у његовом селу десило се нешто јаче од свеколикога тога затицања.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О

“ Уметник је саслушао речи, Поклони се краљу господару, У духу му већ се нешто рађа — Нови пламен на старом олтару.

“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама. „Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке.

И свак би ћутнô да га облеће Рајска топлота духа голема, Признô б’ да Срби имају нешто Што нико други нема. Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим!

не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и зрака, Пал’мо дакле друго нешто Уместо бадњака.

крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма својим ни носа не штеде: У тој Црној Гори десило се нешто Што ће куса пера жидских новинара Пробележит’ једва словима сићушним.

И ја слушах јако, Па све тише, тише И на брзо, браћо, Ја га не чух више, Ја га не чух више... Причух друго нешто Кроз таласке сновâ, Причух како грање шушти Наврх Стражилова. Да ли?... можда... јесте...

Једни ’вако, други ’нако — И без добре воље није — Ал’ се види е се хоће Нешто треће да одбије. Док истину не дознамо (А та ће се тешко дати), Ја ћу оно што најлепше Најрадије веровати.

Ал’ ме трже мисô нека — Зар баш борбе бити мора? Нема л’ каква друга лека? »Стармали« 1884. ДА СЕ НЕШТО... Да се нешто зберу сузе, Све што их је негда лило Сиромаштво и патништво: То би вел’ко море било.

Нема л’ каква друга лека? »Стармали« 1884. ДА СЕ НЕШТО... Да се нешто зберу сузе, Све што их је негда лило Сиромаштво и патништво: То би вел’ко море било.

У том броду да се скупе Сви што живе од ужаса: Мирно, лепо пловили би По пучини без таласа. Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја

Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава. Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Гледајте ви, то је безобразлук ноблес увредити. Али, молим, мени је тако нешто мучно, не би ли добро било по један шољ кафе, јелте, и вами се проктева? ФЕМА: Коми фо! Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан!

ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио. Све би се преко ћилима и Жутова преврћали. (Отиде).

Није он снио нумере него ја. ЕВИЦА: Стани мало, Васо, мени нешто на памет паде. Он је мене и тако просио, да се учиним у њега заљубљена, ваљда ћу му лакше моћи изварати.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Оне су успешни престанак јаве, ал не сан кад се изјасне сунца за ноћ, већ нешто треће, неутешни због чега јесмо. Извод из чудесне басне сна.

Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема. Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини.

Моја те љубав претвори у нешто Што се не може волети. Ал вешто Твој костур празно препозна сазвежђе. Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод

Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида.

БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра

БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под челом ти

Краков, Станислав - КРИЛА

Мршава тела плакала су од врућине под плавим сукном. Суве војничке усне су нешто шапутале. — Ко говори о смрти? Музика је свирала.

Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама. Комбинезон пилотов био је вљен дебелом кожом, те га поглед ниј пробити. Град је растао као из бајке.

Фењер је пред њим сањиво жмиркао. Долазак двеју прилика одједном га трже. Војник се сагибао и спуштао нешто пред њега на земљу, а ађутант је набрајао изостале. — Само трећа чета није поднела. — Увек она мора да задоцни...

Ха, изгледа да смо данас сјајно прошли (капетан је био са четом на челу). Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио.

Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише.

Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели.

Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче. Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело.

Код двоспратне куће је пуцњава све јача. Само се једно мало дете, све голо, мирно игра на буњишту. Вичу нешто. Мија чује куршуме како звижде, кидају дрво на огради, тупо пробијају меке зидове кућа, али не види никога да пада.

По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли.

Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља. Потом тупи пуцањ пушке, и опет тишина.

Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња...

И већ се групица хтеде раскинути кад се чу храпави глас: — Бранко, чутурицу! Једна црна прилика пружила је нешто. Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке.

Петровић, Растко - АФРИКА

Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема

ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење. Нешто га је увредило, и он испљувава неразумљива муцања, пола француска, а пола бамбара.

“ На броду нам кажу да га је требало ошамарити; то је, веле, једини начин да се објасни нешто црнцу кога је узбуђење заслепило. Није се никад догодило да црнац одговори на шамар друкчије но послушношћу.

Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића. И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави.

Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.

Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде

Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише

Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега. Тога вечера белци у Боакеу имали су нешто да прославе. Ја сам позвао Швајцарца и Н–а да вечерају са мном у „бифеу“ где сам одсео.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе

Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило јадне буљине Фишеке ретке глупо харчите?.

РАДАК: Од једног сата биће повише Како га с Вуком испитујемо: Ко, шта је, откуд и шта ће ту. И он, сиромах, нешто говори, Ал’ бог ће знати шта. ВУК: Не знам ни ја.

Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо?

ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!...

ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?... Јер и то морам честитом везиру јавити. А можда га и ја познајем, те бих ти умио нешто о њему причати... СТАНА: Боље да оста вечно некрштен! Ал’ шта ћеш?

(Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару...

КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.

(Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто... ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене... ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде

ГЛАВАШ: С мојом ће главом и њу добити, А донде не!... ХАСАН: Главашу! Ако у тебе вреде савети, Ја бих, кô човек, нешто рекао. ГЛАВАШ: Говори само... видећу. ЋЕРИМ (за себе): Тако!...

ХАСАН: Та ту је био малопре, Па што га сместа ниси убио? ЋЕРИМ: Што нисам хтио; јер сам у себи друго нешто смишљао. ХАСАН: Па, дела, казуј, Да се не троши време залудно...

Ниједан се не таче ње, само је журе да иде... ВУК: Надају се потери. ГЛАВАШ: За њима сад! СЕЉАК: Чекај, Станоје! Нешто се и страшније спрема. На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Комаров се чисто обрецну на ме: — Молим вас, оставите ме на миру! Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро спрам самога Алексинца.

Уосталом, ја це нисам ни упуштао у војничка оцењивања, ја сам просто угледао на коси нешто, што ми се учинило подозриво, и саопштио сам то пуковнику.

После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу. Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама.

шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.

« Да ружних удеса! вечито се нешто бунимо и сами себи сметамо. Види се да нам нешто недостаје. Пушкарање око Глоговице трајало је до мрака.

« Да ружних удеса! вечито се нешто бунимо и сами себи сметамо. Види се да нам нешто недостаје. Пушкарање око Глоговице трајало је до мрака.

Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да преведем. Тај је листић и сад код мене и на њему стоји ово: »Команданту другога корпуса (пуковнику

Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне

се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој, не бежи, малодушниче!

ти осетиш као да ти је један од ових страшних костура усред срца удубио своје ледне зубе, и ти заиста осећаш да те нешто гризе право за срце, а те угризе прати неисказан бол...

— А што ће ти свећа? — Хоћу нешто да пишем. — Је л' за Чарнојевића? — Није но за ме. — Ваљаде писму кући?... му славца, господине, баш ћу да те молим

Исте вечери послато је нешто наше војске и на Тресибабу. Хоћy је Тресибаби дато поткрепљење, тако, да је 10 августа у зору освануло на тој планини

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице

Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје. Ал’ су песме слаби гласи, Тебе нешто лепше краси, Што те краси: Српкиња си.

Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод срца нешто живо.

“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод срца нешто живо.“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од жара моје среће, Ил’ од стида с вена лика?

Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом. ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!

ЛXXИИИ У одаји свећа гори Што најбоље зна, Дркће, пламти, нешто гледи — Ко би знао шта? Уздисај се један диже Дубок, хитар, смео, Па угаси ону свећу — — Је л’ баш тако хтео?

“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће.

Више мене славуј птица Тужне своје песме вије, Кô да чита с мога лица, Па ме пита како ми је? Мени ј’, друже, нешто лако Како ј’ данак огрануо; Сневао сам да сам плакô, Па ми ј’ терет одлануо.

Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо! XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле.

Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у њега је стало — И још нешто мало: Јоште једна плоча, — јоште једна стена, У њој урезаних некол’ко имена, — С њима с’ певô, плакô, ништа им не

ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца су ми најмилија. У деци је света клица, Нова моћ се у њим’ крије, Бољи свет би могô нићи, Кад би

Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада! ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно. — Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић. — За нас је било, чини ми се, Монт Еверест.

У мраку сам назрео поред себе свога посилнога, те ми беше нешто лакше. Команданти су отишли некуд. Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну.

— чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете. Од мене десно, била је трећа чета. Они нешто мало застадоше. Све ми се тада чинило да ми је десна страна нарочито изложена, и окретао сам се не бих ли их угледао.

Нагазих на неку јаму. Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник. Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш.

При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу.

Пао сам у неку рупу. Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно... „Полако бре, куд сте запели? — зачух нечији глас. — Дале немате куд... Овде је ров. Стој!

Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом. Из наших ровова разлеже се такође жива паљба.

Он угаси палидрвце и, испуштајући дим цигарете, продужи: — Сви смо наслућивали да нам нешто спремају... — Пробају вам глас — вели Мишић. — Знам ја ту њихову тактику.

За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима. Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове.

— Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан.

— Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш. Да ли ти је познато како је гласила заповест за напад?

Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад. Хтео бих да застанем да се опипам.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Имали су, па и то не увек, нешто мало оскудног и сумњивог завичаја, при првом буђењу себичних националистичких романтизама таман онолишно колико и у

(Премда су, у гетеовским категоријама, говорни и писани немачки наравно нешто сасвим друго но просто- и славеносербски.

Тачно онако као што је рекао Хорације: да речи могу, деси ли се нешто пресудно, и васкрснути ...ѕі волет уѕуѕ Qуем пенеѕ арбітріум еѕт ет іуѕ ет норма лоqуенді. Међутим...

а оно ма и у фрагментима, обновити слику о начину постанка те симбиозе у нас; читалац ће у одељку Напомене наћи само нешто врло оскудних података о карактеру, начину настајања па донекле и о изворима музичке грађе у српској поезији ове

А кад год је критериј при одабирању песама нешто спуштан, он никада није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима,

Приморије, слатка жељи од мојих днеј јуних, И из тебе мора нешто да мене узбуни! Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће одмести!

” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо момче к себи дође, Младе нигди не налази! 1841.

Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра. Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже

Неко тихо зашапута — Зове ли ме... ах, шта ли је? Опет прођем два-три пута, Ал’ залуду — она није. Ено где се нешто бели — Ја протрнух: „Биће Ленка!” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка.

решити пажљивим проучавањем руске књижевности XВИИИ века а са становишта Орфелинових веза с њом; јер у Сјетованију има нешто података и алузија (или би оне то могле бити) које би се могле објашњавати и Орфелиновим личним приликама и осећањима.

здјелал би тако а не инако как ћу јавит, как ћу јавит. Но могуће је и нешто друго. Из Јосипа Андреиса Хіѕторіје музіке, Загреб 1951, И, 166, 171, види се да композиција на Хорацијеве текстове

Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину, Даница 1863. (прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3)

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости. — Да би наклоност овог народа За наше цељи могла добити, Република ти даје начина.

Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест? Па виђаш ли је, ха? ВУЈО: Играм се с њоме. БОГДАН: Шта? Шта, Вујо, Играш се с њом?...

Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест? Па виђаш ли је, ха? ВУЈО: Играм се с њоме. БОГДАН: Шта? Шта, Вујо, Играш се с њом?... КАП.

ВУЈО: Али ни Мљечићи не осташе у дугу. — Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева, џебане — и још нешто су чиме се књиге штампају... Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?...

ЈЕЛИСАВЕТА: Да, Ђурђе, да! А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.

БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече. РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац!

Казуј што си дошао? ВУЈО: Дошâ сам... дошâ... ал’ право да ти кажем, свијетла госпођо!... Дошâ сам господару нешто казат... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је? ВУЈО: Један крајишник чека — кâ имâ би ти нешто рећ...

Дошâ сам господару нешто казат... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је? ВУЈО: Један крајишник чека — кâ имâ би ти нешто рећ... Не жнавам га, ну рукâ бих да је унук покојнога Брацоке — тако га звамо.

КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише.

Иди!... Да, ал’ причекај! Упитати те хтедох још нешто — Сердаре, старче, јеси л’ позвао Још ове ноћи да се саберу? Владика, хоће л’ нам и он доћ?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!

Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. — Поду'вати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе.

Нико их честито и не погледа, а камоли да их упита за цијену. Нико ни да се нашали! Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и, да је имао суза, грко би и болно проплакао.

— трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно. Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји.

Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и

Често је купљено од народа оружје, али се Рељи никад заптије не свратише ни на каву. Нешто им је било као зазор. Свагдје је био признат и призват.

Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом.

Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако... И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек.

Само остаде злоглава Каласура која од малених ногу трчи по селима од куће до куће и увијек свијету говори да нешто тражи. Већ неколико дана, од јутра до мрака, она непрестано јадикује и нариче на гробљу, не једући и не пијући ништа.

Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше

Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше просјаци и суманути

забољело оно бојажљиво, нејасно и тајанствено сашаптавање кад би гдјегод бануо међу људе који га не познају — само кад нешто шапћу.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се. Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох... ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства.

Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам!

(Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а? И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао.

ко зна шта све може бити? Ама, јеси ли ти то, господине Вићо, добро разрешио? ВИЋА: Реч по реч. Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”!

Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо! То не може друкчије бити, него ти си нешто погрешио? ВИЋА: Ево, да донесем шифре, па сами да видите. ЈЕРОТИЈЕ: Разрешио си доњом, општом шифром? ВИЋА: Јесте!

управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег говорника. ВИЋА: Па имао бих да вам кажем. ЈЕРОТИЈЕ: Шта?

Добро! Ал, ко ће у срез? Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто). ЈЕРОТИЈЕ: Је л' кажеш нешто, господин-Жико? ЖИКА: Кажем... могла би роцпођа капетаница да иде у срез.

Добро! Ал, ко ће у срез? Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто). ЈЕРОТИЈЕ: Је л' кажеш нешто, господин-Жико? ЖИКА: Кажем... могла би роцпођа капетаница да иде у срез. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад.

Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.

Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак. Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом...

Умем тако кад вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав глас. МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш?

МИЛИСАВ (развио је за то време фасцикулу и тражи по њој нешто љутећи се што не може да нађе. Уређује опет фасцикулу, увезује је и пење се на сто па је ставља на своје место, а

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Разуме се, промене које запажамо у српској књижевности добиле су подстицаја од сличних промена које су се нешто раније десиле у неким европским књижевностима. Међу књижевни контакти и утицаји све се јаче осећају.

Врло брзо окупиле су се, око појединих гласила, групе писаца који су били ближи футуризму или дадаизму, нешто касније и надреализму. Поред ових интернационалних, појавили су се и домаћи покрети као што су зенитизам и хипнизам.

Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица. Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање приче у

Иако су се модернисти позивали, а и враћали на искуства међуратних писаца, то ипак није била само обнова авангарде. Нешто сасвим ново, што дотад није постојало у српској књижевности, наћи ћемо најпре код песника.

Али је он ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе уноси нешто од егзистенцијалне уздрхталости и угрожености.

Радичевић (1925), који истрајно обнавља један особит вид фолклорне културе у западној Србији. Премда у почетку нешто спорије, проза се паралелно мењала с поезијом.

писана у реалистичком маниру, с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој равни.

континуитетом; садашње се зачиње у прошлом, прошло се продужава у садашњем, а оба држе пред нама отворену будућност. Нешто млађи Александар Тишма (1924) није толико склон контемплацији колико суздржаној, чак хладној дескрипцији у

Тек је он у приповеци с ратном тематиком дао нешто заиста ново. Најпре у језику, који је крајње елиптичан, чак опор. Онда у опису, који је прецизан и готово оскудан, али

до изванредне последње (Писмо, 1992) постепено обнавља запостављену линију симболистичке поезије: код њега налазимо нешто од њенога артистичког сјаја, уравнотежених слика и духовне сабраности.

У нешто другачијем смеру, развијао се Љубомир Симовић (1935). С једне стране је лиричар који тежи уопштавању и мисаоности, с др

Ту линију продужава нешто млађи Марко Ковач (1938). Непрекидно се мења, од Губилишта (1962) до Врата од утробе (1978), и стално прелази границу

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи

се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.

А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају. Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре. Али, Младена су увек затицали у послу.

требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом

к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.

И то мирно, утишано. И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује. Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара.

После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да

кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто.

Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек

Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило. Као да се нешто откинуло од куће. Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.

Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане. А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат,

уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне. Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вратич, повратич (уманика, Шулек). »Вратич« означава биљку која магичним начином враћа нешто на старо стање, које је туђим враџбинама било поремећено.

је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је упитали зашто, рекла је да на овом плугу има нешто од к., »па му не море никаква басма ништа учинити« (СЕЗ, 41, № 186. Упор.

У епској поезији, Високи Стефан, када је из Русије хтео да нешто тајно јави својој мајци, метнуо је писмо у тојагу од лесковине (БВ, 11, 1896, 113).

»Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља (СЕЗ, 17, 17; ТРЂ, С. н. игре, 33). Занимљив је обичај, по свима српским земљама, да се венчићи од п.

сама трава ива је рекла: »Ја сторин мртвега живега, ако ме скухају и дају му пит моје води« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 251). Нешто слично рекла је и у источној Херцеговини: »Бер̓те мене, не чупајте жила, Ја ћу вратит од мртва жива!

и пролије кафу, верује се да ће бити надмоћнија од њега (СЕЗ, 65, 1952, 196), а у сну »кафу пити значи да ће ти нешто неповољно бити« (ибід., 264).

Кромпир. »Ако се сања да се рове кромпир«, »знак је да ће се десити нешто наопако« (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија). Крушка.

читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође да сјеме сакрије, а ко се уватило на деветом шудару«.

Поред ње оставља се колач од брашна нпоцејаног »на ситу наопако окренутом«, парче шећера и нешто од одеће болесникове, па се то сутрадан посматра: ако је колач начет, болесник ће оздравити; ако није, он ће умрети.

Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б. је божанство (нешто као ,демон вегетације̓), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о божанству које умире и рађа се у исти

Ћипико, Иво - Пауци

Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом, мањом, у којој су дужници побиљежени

— Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар. Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио!

—А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?!

Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.

Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући, па, изнемогао, опет наузначице пада. — Тешко је младу умријети!

Нико погледа празним погледом, усне се макоше, и нешто неразумљиво с тешком муком истиснуше. — Ха! Јесам ли вам рекао? — вели Илија.

Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну да има нешто насамо да му каже, — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца.

Петар оклијева и нешто прогунђа кроз зубе. —Што си забринут? Што је? —А што ћу ја вама? —Ништа! ... Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени

Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне. — Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва! Ћуте, а види се, жена би разговарала. Али како започети?

Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: Маша му се врзе по памети... И осјећа воњ њене главе и чини му се да

Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу гдје према њему иде, чисто се стресе и нешто заигра у њему. —Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо! — осијече жена. —Биће да је тако...

—А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош. —Мора да је будала. —Није, већ гледа свога посла. —Изиђимо, нешто ћу те питати! — И за собом повуче врата од колибе. Упоредо упуте се планином.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једно време је правио трзаје као да ће да устане. Соба је била пуна људи који су улазили и излазили, говорили нешто, привијали му на рану неке крпе у жељи да му олакшају болове, али мислим да су му само горе чинили.

Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу. Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се

Никада то није рекао преда мном, па нисам имао прилике да му се супротставим, а и било би узалудно, измислио би нешто друго. За њега сам ја био ђавољи испљувак кога је нечастиви подметнуо божјим слугама као кукавица јаје.

Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан казао. Макарије Ово не слути на добро.

Лауш га је дочекао као разљућена оса. Сиктао је, богорадио и мумлао, једва чекајући да калуђер нешто проговори да би још жешће осуо. Овај је ћутао.

Познајем ваљда свој трбух, издржао би он, али та рђа ми је нешто гурнула у чорбу оне вечери кад сам пошао да испуним свој завет. Димитрије Суша је најзад прошла.

Међу свим оним травкама за којима Доротеј трага по ливадама, можда би се нешто могло наћи и за Лаушеву несрећу. Ко зна, можда сокови скривени у цвету или корену, у семену или трстици, могу

Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама. Као да, сем ране, на свету ничега нема. Прохор Господе, да ли моје молитве уопште до тебе досежу?

Понекад бих посумњао у то да је наш властелин баш збиља уман и разборит, кад је допустио да се уплете у нешто тако провидно и будаласто.

прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао.

Изгледа да су му због тога одсекли и нос. У целој овој причи остало је нешто нејасно, бар за мене. Наиме, како то да су Лаушеви људи, сазнавши за сву ту бруку свога господара и учествујући у

Кракат и виши за главу од мене, иако се пробијао кроз гомилу. Уграбио сам прилику, кад је застао да Митру објасни нешто, пришао му и рекао како је оно са глоговим трњем незгодно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ЊЕГОВ СИН У мрачној, прљавој изби, у очи Лазарев-дана, Сеђаше обућар бедни за сниским и старим столом Кппећу брижљиво нешто. Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте.

Редактор једнога листа, с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ сопствене свести, Уврсти пијанку нашу под наслов: пријатне вести.

Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује

8. Ето ту су деца нашег бурног века, Почевши од момка до зрела човека. И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада. Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9.

А клисарица, опет, завара женскиње вешто, И пошто отиде народ, дуго су шушкали нешто. Клисар је још јутрос зором отишô до блиског града, А намигуша жена сама је остала сада, И сад проводи шалу.

Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу.

Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи кметицу нешто, па, Боже, здраво му мило! Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила

И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова. И зашто гледаше крадом Кад кравар од куће пође са својим рогатим стадом? Ова га мисао уби.

“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто. То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо.

Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада. При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори!

с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку поћи.

А ћата, сматрајућ бога кô звер ил' слично нешто, Отпоче истрагу своју с важношћу И врло вешто. Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је? Откуд му крила?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу. Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи. Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим.

И она је квадратне основе, и око ње се обавија рампа истога благог нагиба. Зато је ова кула нешто нижа од доње. Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не искључује могућност

њихова кретања је од запада према истоку, али оне при томе кретању каткад застану, врате, се мало унатраг, као да су нешто заборавиле, па онда опет продужују пут у своме главном правцу.

храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно што математичар може да схвати, а ова грађевина је нешто више: створење! Као из божије руке.

Топот његовог коња губи се у правцу Ареопага, тамо ћемо и ми поћи. Заиста се нешто десило као да је гром ударио из ведра неба. Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу.

Ератостен размишљаше: У моменту када се Сунце огледне у Сијенском бунару, оно ће се одавде видети нешто јужније од зенита александриског, у који се оно никада и не пење. Колико ће онда бити отстојање Сунца од тога зенита?

Нисам више сумњао: десило се нешто велико на лицу Земљином, кад Министарство вера ступа у официјелни контакт са небеском механиком.

У овоме питању хтео бих још нешто да додам, али у строгој дискрецији. Небеска механика, најсавршенија од свих егзактних наука, може да израчуна доба

Осећао сам јасно како се приближујемо плену, већ сам чуо његов трк, па онда његово уморно дактање. Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.

Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи. Сео сам за сто рачунао нешто на хартији, и добио цифре 2000, 2400, 2900. Проблем је био решен.

Радовању не беше краја, многи су плакали од узбуђења. Само митрополит драчки био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати прсти украли његов

бара употребила погрднију реч, коју њен отмени потомак не сме пером да испише, али ми њено нелитерарно нарицање ипак нешто саопштава.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

„Из доситејевског захтева, у равни дечје перцепције, песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и потребама малишана.

изражени су деминутивима: лутчица, игрица, птичица, рибица, китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/ лепу, шарену/ књижицу“.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље.

Никад да тебе затекнем веселу, све нешто тако, И ви сви на мене, као да сам ја за све крива, да до мене стоји! Зар сам ја хтела да тако буде, да зет, покојник,

Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос? ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти.

Само — ох... МИРОН (прилази јој сасвим узбуђен): Ама шта је то? То је нешто много кад плачеш! (Надноси се над њу, сасвим решено): Ташана! — не кћери, не снахо, већ Ташана, шта је? Кажи све!

Видим: и он као и ја: једе, пије, па неки пут и више и горе од мене. Дакле, и он грешан као и ја. И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.

Једнако ћу се бојати да све то: веселост, живот, здравље није нешто грешно... МИРОН (умирује је): Не бој се ти! Не бој се ти, само живи, буди здрава и весела: за све остало ја сам ту...

МИРОН (савлађујући се, и да све то пресече, нагло, чисто секући самога себе): Де друго нешто. (Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро!

ТАШАНА Хоћу, хоћу! Али то није ништа. То је тако мало, него, да ли има нешто више, нека већа помоћ да се где учини? МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара.

ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа ми је стара!

соби): Да, да, баш зато што сам знала да ниси ничији, да немаш никога свога, зато сам те онолико жалила, онолико као нешто своје, као брата имала.

Не да се насмејем, него да се не трзам, као што пред другима морам, бојећи се да не учиним нешто што није ред и обичај да удовица учини. (Горко): Ох, али тебе никако! Да, да... Покојник умро...

НАЗА (понизно Решиду): Бех на аву, припаде ми нешто тешко, нека мука на срце, па искочих на двор да се охладим. РЕШИД БЕГ Ти на аву?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Босни, Црној Гори, а нарочито о оном Санџаку, који никако не могу да ухватим ни где је ни како је, осећам да ми нешто из срца расте, овде, горе, горе, и груди ми буду тесне.” Једног јутра уђе Костица у шнајдерницу са дугуљастом кутијом.

” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави. Појмови о оном тајанственом Санџаку стадоше

Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени.

Поруџбина ваздан; у кућу се купују нове ствари; деца весела и напредна. Мајсторица је све нешто волела да купи ствари од метала. Говорила је: то деца не могу разбити.

Шор је вирио кроз свих пет прозора. „Свуда јој се нешто цакли; требала се Санџакуша удати за кломфера.” Истина је било и то да су деца доста галаме и несташлука изводила.

Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум. У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа.

” Има у Срећку нешто чудно. Занимање његово, то је срамота, али нико то не каже, и сви га воле. Људи са мном терају због тога спрдњу, а

„Секу гледајте што боље можете; да оздрави, да је удате, и да јој дате мираз.” То је говорио тако као да нешто зна што они не знају. Али га нико даље ништа не пита.

— „Наслутила Ристана; све да јој је нешто што се сија. Е, сад јој се сија сребро тамо где не треба!” Све је то био празан разговор.

А увуку се, а истуре се. И кад се увуку, мислиш прождрло их нешто и неће више изаћи, кад ево их опет, и сад ти се опет чини да расту и све су дуже и сад ће тебе шчепати.

Срећко — засуче се, припаше материну кецељу, ради по кући све сем кувања, мајку диже и премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје

На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију. Сека је одговорила оцу као из неког другог света.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати.

Спочетка мушка, но потом се тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.

Ага је имао једну кћер, која је године удадбе у нешто већој мери него што се код нас броји, навршила, јер 120 поклада врло добро памти.

Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се на другу страну окренути, и почне копати нос шта ће с њом радити.

Протрчидер још једанпут, зече, — и проче, и проче. Куда, возрази сад Роман, ком је и трбу нешто досађивати почео. У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља.

сам себи, ајде, буди бољи од други, упињи се да се разумнији покажеш, и немој се издавати да си магарац, него да си нешто паметније«. — Носитељ Муамедов сад привати беседу: »Вала кардаш, ми смо једнаке среће.

Знам какав је терет магарца једног достаточно описати, и ако једнакост карактера нешто мало и одлакшања прави, то опет ово родословије или генеалогија (познато је да магарци млого на брак с леве руке држе,

не обзиремо, него узимамо себи неко право, као да смо ми само за свет, или боље свет за нас, пак и жене само за нас, нешто мање од нас, а не тако исто божије створење као и ми, а може бити каткад и паметније од нас.

»Али молим, г. списатељ, и ја би нешто запитала,« — — »Не, нека, ја ћу само једну. Г. ферфасер, у месецу ваљда нема белила ни руменила?

Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час другом у карте завиркују, док на позиваније играјући лица и они не

) »Фрајлице, ви добро изгледате.« »О молим, ви ме бешемујете, била сам ово дана нешто унпäсслицх, ѕонѕт ѕехе іцх іммер рецхт гут ауѕ.« (»Добро и немецки говори«.

некоме у дужност ВОЗМОЖНИ — могућ ВОЗОПИТИ — повикати, закричати, завапити ВОЗРАЗИТИ — узвратити, одговорити на нешто ВООБРАЖЕНИЈЕ — уобразиља, машта ВООПШЧЕ — уопште ВООРУЖАН — наоружан ВОПИЈАТИ — вапити, јаукати, викати од бола,

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим

црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Композитор је имао да спреми једну сопранисткињу за извесно соло у једној својој композицији. То је спремање нешто подуже трајало и, на крају, сопранисткиња изгледа да је добро схватила соло, али га композиторова жена није схватила.

Још једна узгредна напомена. У доба када ћу се ја родити и нешто пре зачела се међу народима Балканскога полуострва идеја о зближењу и заједници, те да удружени прегну на заједничко

И, да није нешто српска народност била та која ме је у првим данима детињства снабдевала млеком, чиме ме је необично обавезала, ко зна

Знам да је један мој рођак заборавио своје презиме кад је напунио двадесету годину и кад се окружна команда нешто о њему распитивала.

На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.

Тако, сећам се, кад је поп сручио на мене, онако голога, читав бакрач хладне воде, да сам му у души опсовао нешто тако нехришћански да то не би ни у ком случају могло послужити као моја изјава приликом ступања у хришћанство.

Али они који су се окупљали око моје колевке проналазили су увек по нешто ново на свакоме моме делу тела и узвикивали: — Ју, ју!

И она ми рече да је тад веровала да сам женско. Мада сам ја сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код

али како сам јој ја још првога дана, чим сам јој био представљен, сипао пуну чашу воде у очи, мора да јој се у очима нешто покварило, те их је од тога доба увек држала полуотворене, те изгледало је као да мига или, бар, као да кокетира.

натраг разрезане панталоне, кроз који је разрез стално висио реп од кошуље, који је само недељом до подне могао бити нешто чист.

Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све гуске суседове.

— Дабоме да је дивно! — настави бакалин осетивши се потпомогнут. — Продаје: прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти дати шта хоће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена.

С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам...

Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом. Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби.

ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама ваља нешто велико и гломазно. Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали су

Можда и због њих, јер се људи у овим мрачним ноћима убијају без претходне обзнане. На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме.

Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене.

Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух.

— Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање.

Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро.

Командир се саплете: — Пазите! — шапну нам. Пређох обазриво јендек. У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно. А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш?

А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш? Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир. — Ено онде! — з астаде старац.

Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ

ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега

Само енергија механичка равна енергији њиног приањања и нешто јача може то спречити, а онда отпада питање слободног избора дакле и слободног држања према моралу.

морал сматра наказним улази тако нужно у живот као правилност, и да и сама индивидуалност је изазвана од природе као нешто што је нужно.

Рекао сам: чим сам се нашао у њима! не, та је сензација много сложенија. Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час упија ка кичми, и нужно ми је да дубље

Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.

И то тако, да кад се повратим себи од тог чудног стања, догађај је већ прошао; и зато што ми нешто, ужасно громким гласом и радосно, каже да је прошао, ја сам и дошао себи.

Нисам примитиван. Споредна је ствар лирика, или не довољно то, али нешто друго, много Главно је да се од тога живело.

тада тек, ко у сан, тонути у смрт из бескраја, Тонути, тонути, за вечност, са светлим пољупцем на уснама. Нешто што је јако непријатно Што је осећање срамотности, Стрмоглаво, Што сте изазвали сами као признање, Што је похвала од

као признање, Што је похвала од људи за које би желели да је њихово мишљење за вас тајна јер их не можете уверити у нешто у шта нисте уверили себе.

од људи за које би желели да је њихово мишљење за вас тајна јер их не можете уверити у нешто у шта нисте уверили себе. Нешто што вас заувек чини нестрпљивим у жељи да потчините туђу мисао и осећања Нешто што зауставља дах пред ликом који је у

Нешто што вас заувек чини нестрпљивим у жељи да потчините туђу мисао и осећања Нешто што зауставља дах пред ликом који је у срџби Нешто што нико неће разумети Нешто што вас дубоко рани и где не можете

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

С КЛАТНОМ 69 БРЕГ СВЕТЛОСТИ 73 ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ 77 СТОЛИЦА СА ПЛАНИНЕ 82 ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА 86 ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО 90 СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Мајци Милици, за мудрост њене љубави!

Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему?

Али, који је још сунцокрет полетео у висине? Који је то желео? »Са мном нешто није у реду!« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су мајци већ била до

Прилепи на лице Дрвосеча маску војника, а нешто га као коприва опече. Покуша он да стргне војниково лице не би ли и ђаволово с њим стргао, али бол поста неиздржљив.

Нека га остави и крене својим путем! Пужић залупи врата и утону у сан. Али, Капљица не крете својим путем. Нешто ју је носило, нешто ју је гурало. Свуда око ње била је тама.

Пужић залупи врата и утону у сан. Али, Капљица не крете својим путем. Нешто ју је носило, нешто ју је гурало. Свуда око ње била је тама.

Смејале су му се и очи и образи. Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише.

— Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити испуњена! — старица се осмехну, а Лепотица узе огледало више да

« — будила се обливена хладним знојем Белкова мајка, са страхом гледајући како се на леђима њеног сина нешто надиже, нешто пупи. Шта? Није могла да одреди: биле су то, у почетку, некакве гукице које су мировале извесно време.

« — будила се обливена хладним знојем Белкова мајка, са страхом гледајући како се на леђима њеног сина нешто надиже, нешто пупи. Шта? Није могла да одреди: биле су то, у почетку, некакве гукице које су мировале извесно време.

« Покушавала је мајка да победи своју стрепњу, али није прошло ни два дана а из отеклине је избило нешто налик на крила. Већ следеће недеље забуне није било: крилца су се претворила у крила. Бео мрав! Крилат мрав!

Живот се настављао. Истина, нешто спорији и сетнији но у другим мање срећним земљама. Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа! Од које си фамилије? »Мотикарке«! Ко ти беше дед, отац?

С’г на овај дан ни лоша мисал не пада, а камо ли слуза. С’г на Воскресеније гора и вода се весели. Тики ја сам си нешто много жалан. Од гробје идем. На побратима свећу запали, па зар се много ражали? Половин човек бидна!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.

'' 1897. МОЈА КОМШИНИЦА Има неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и

1924 — 1925. ЉУБАВ О, да ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је

његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад са нешто легендарног увеличавања, углавном са пуно топлоте, нежности и осећаја...

Зашто? Зато што је таква његова воња, зато што су људи нешто скривили, зато што је њихов праотац Адам окусио од некаквог забрањеног плода.

Девојка се наљутила, бацила их у тамницу и давала им само „сува хлеба и студене воде“. О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три пута. Тако је потрајало три године.

Према томе, на Маркову „жећцу“ за вином не може се и не сме гледати као на обичну слабост према алкохолу. То је нешто друго. Кад Марко „угаси жећцу“, поседне Шарина као „ала на бијеса“, и тешко томе ко му на пут стане!

Узета у целини, ова личност представља нешто потпуно ново у светском песништву. То није ни Ахил, ни Одисеј, ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни

Поменути догађаји и личности нешто су друкчији у песмама него у историји, али је то увек једна иста очајничка борба без изгледа на успех.

Истог је мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима — као нешто што се по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно

Илија Бирчанин има у себи нешто од чега се диже коса на глави, као да је саливен од вековног гнева и туге целог народа.

Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!

“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут каже да је испрошена „за ђидију Смиљанић-Илију“, други пут „за сокола

Али највећу вредност имају она понављања — увек истих или нешто измењених речи — која служе томе да истакну један тренутак, одлику, ситуацију. Примера за то има у читавом низу песама.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза

и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО

ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА

КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ПУТАР УРЕДИЋЕМО ТО КО ОД ШАЛЕ Рече му главни шеф сале ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЗАСЕБАН ПУТ ДОНЕКЛЕ НАСУТ ОДНЕКЛЕ

ОДМАХ ЗАСЕБАН ПУТ ДОНЕКЛЕ НАСУТ ОДНЕКЛЕ ЖУТ ДОСАДНО МИ ЈЕ КАМЕН ДА ТУЦАМ Рече путар ОД МУКЕ ПУЦАМ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР

Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с

служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком

ДА ТЕ СМЛАВИМ Мравче одврати ТРАЖИМ НАЧИНА ДА МОГУ РОЂЕНДАН СВОЈ ДА СЛАВИМ Мрављи поглавар извади мапу И жврљну нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши

чека поред цесте У заседи иза петнаесте Кад осетиш да ти срце лупа Као нека воденица глупа Шта је не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте Па се очи нађу на мукама Заборавиш куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад! Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја

Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим

— Их, нос му, као паприка. Господин Паприка! Стриц је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару

Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци! Да они мене нешто замоле, на примјер да се играмо „труле кобиле“или шта било друго, ја бих одмах скочио. — Ма шта ти то гунђаш?

За пола сата све би село сазнало за нашу Тепсију. — Тако је, богами. — Дјевојчице мени требају за нешто друго. Од њих ћу ја најприје дознати ко је у школи добио батине, шта учитељ спрема за нас бјегунце, шта се о нама

Читава група сад мало слободније живну. Није тамо, значи, никакав разбојник, мртвац или нешто слично. То је неко од познатих. — Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше.

— Богме и нећу! — плану пргави Мачак. — Па куда онда мислиш? — Смислићу нешто код куће, на тавану. Ја се увијек горе завучем кад нешто смишљам.

— плану пргави Мачак. — Па куда онда мислиш? — Смислићу нешто код куће, на тавану. Ја се увијек горе завучем кад нешто смишљам. — Доћи у нашу дружину — предложи му Стриц и све му исприча о Јованчету и о логору Тепсији. Мачку синуше очи.

— То сам и ја синоћ на тавану смислио — рече Мачак. — И још сам нешто смислио, али жестоко. — Шта то, шта то?! — у трку допаде Ђоко и радознало ужижи очима.

се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде иза свега гласа да тули опонашајући вучје завијање: — Аууу! Ав-ав-аууу!

У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује. Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина.

Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела. Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи. Није ли у том људни луд?

Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио. У томе, иза њега, страга Нетко му сасма врло, Кан' да за ухом, викну: Ја

А син му рођени Јоанатан није био дочуо ту царску заповест, него у незнан нађе нешто меда, започе јести га. То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори.

Кад не може, тад не може се правити! Инди, виде цар да се нешто доиста неда то зградити царици му на дар. А он домисли се и учини саборно договор са свом црковном наредбом и ш

Зашто голем је био на гласу господин. БУНА НА КОЊСКОМ ТРКАЛИШТУ Да вам и из Отачника нешто укажем. Неко доби бијаху похватане харамије који су много зла били починили и крви пролили.

ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ Код вавилонске реке, тамо смо седећи плакали... Пророк Указујем вам овде нешто и не од наших ама с промотривањем и врло је наше!

Томе се и ја после мало присетих, те нешто мрва што претече, изоставих. Рекох: »Шат ми узваља и допосле један оборак овса посејати гдегод!

Не даде ми улести. И опет се покусих ући, и далеко од оних врата нешто кано ветар отиште ме и самосама остах стојећи ми у женској припрати.

Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.

и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где јоште Перси не бијаху допрли око великога мора, скупи нешто своје војске грчке.

Заклопи уста шаком и образ чудећи му се што се то сви од њега, како од толико тушта хиљада војске нешто убах мало натраг одведе. И срамотно оде у своју земљу. А и тамо цар Ираклије опет многу персијску земљу бијаше похарао.

и забрину се за тим заточником својим и самоборцем Лијем, како то он погину, кроз кога би то њихово хрвање, и дочукну нешто мало да се кроз Димитријев посао згодила Лијева смрт.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Обојица се задубила у посао па раде. Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’,

чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.

Али хаџи Замфир је имао још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.

Али хаџи Замфир је имао још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.

од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.

за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...

— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на

Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли и испунила му већ!

Тек му кажу: „Море, онај „човек“ много се нешто распитује за тебе!“ — „Који човек?“ — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!

где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гêга у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида. Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.

— викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: „Е, црна Доке, пусти твој к’смет!...

Ама после ми дође нешто у памет за чекмеџе. Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! један дан убаво запанти’