Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Наравоученије Која полза онима казивати наше нешчастије који ће нам се ругати и смејати? А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.
А кад је познато да је ко трудољубив и поштен, пак му се случи какво нешчастије, онда свак чувствује велику радост кад може таком помоћи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— неугодно, нејасно неусипан — неуморан неусихајем — који не пресушује нечајан — неочекиван нечај(а)но — изненада нешчастије — несрећа нешчислим — небројен нибуд (који) — који год нижни — доњи, млађи никогда — никада ниње — сад ничеса —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ридајут Серпскији преславни Что не пројежајут Воини всехвални: Гради разорени Вси опустошени, — Како да не плачу! Нешчастије моје До ада мја сведе, Зло, ах, на мја своје Спустив на вјек сједе: Уви мње пребједној, Злополучњеј једној!
Кто мње воздаст слези В прежалосно серце, Во веја моја стези Обливати лице, Да плачу, ах, тоје Нешчастије моје Донеље пребуду!