Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1790. ст. 2. строфе ИИ има борјут м. борут; ст. 1. строфе ИВ: неју м. неј; ст. 7. строфе ИВ: отведет м. отлучив; ст.1. строфе В: преславни м. пресилни.
Јеја муж принужден јест чрез ју стидитисја, и когда кто јему о неј представит, тогда јего весма опечаљајет. Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице.
Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице. — Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче.