Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... 10. ЗБЕГ Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... А и куд би могло!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се њиме пред спавање кади соба у којој пребива нејако дете. Будући да се вештица плаши ватре, породиља и дете на Косову спавају поред огњишта на којем увек гори ватра.
Пре свега, као што је већ речено, најлакше могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и лепо.
Под овим изразом подразумева се мало, младо, „зелено“, дете. Уз реч дете обично стоје придеви „нејако“, „мало“, „слабо“.
Пре свега, дете се посматра углавном као још — неодрастао човек. Дете — нејако, неразумно, непослушно итд., само је мало незрело људско биће.
магијска брига, заштита и помоћ да би преживело и одрасло (о томе сведоче и језички изрази: „нејач“, „мало дете, „нејако дете“; бројне мере магијске заштите још у трудноћи, приликом рађања, затим непосредно по рођењу и у првих 40 дана).
Дете (пре свега, мало дете) према традицијском емпиријскосвакодневном схватању је слабо, мало, нејако и неразумно. (Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као
(Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као роса“; „Деца су као шуљци“.
) Дете је као нејако, немоћно и неразумно биће, у патријархалној култури, заштићено од тешких послова и превеликих обавеза.
Кад је реч о природи детета и његовим особинама, у оба ова модела дете је, пре свега, мало, нејако, слабо и не-људско (неразумно, несоцијализовано итд.).
У пословицама и загонеткама дете је представљено као нејако, непослушно, неразумно, слабо, недорасло, незрело биће (Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете; Дјеца су нервна дужина).
У оба модела дете је по својој природи мало, беспомоћно, неразумно, нејако, зависно биће, судбински упућено на старање одраслих.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У збегове слаба и нејака!...“ И ми одма учинисмо тако, Сакуписмо слабо и нејако, Спремисмо се у камен и гору И стигосмо онамо пред зору.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче. И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ врата свога господара, унутра је пушта, врата затвара. „Ти ли си ћерко?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23. Поручује варица Божићу, Да јој пошље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу.
“ А она Јову говори: “Што ми је свекар свекрвом, То ми је старо нејако; Што су ми осам ђевера, То су ми вјетри по гори; Што су ми осам јетрва, То су ми зв’језде по небу; Што ми је
“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да. “Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.
“Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.
“Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тако без краја и конца. Од тих замишљања хватале су омаглице и понестајао дах. Нејако тијело сво је дрхтало. Слабила је сила што држи на окупу његову цјелокупност, удови су хтјели да се распу и растуре.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из града преко мора донијеше је на оток још док је нејако дјетенце била, штоно реку: тек што је прогледала. Одгојила се у једној сиромашној, тежачкој кући и дуго као дијете
плакаће, може бити да му се што зла догодило? И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја га умирујем и кажем како је чика добар човек. Осетих неку топлину у души, што се ово нејако дете са поверењем предаје мени, па га помиловах. А он се навали на моје груди и заби прст у нос. Склоних Му руку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч'
води Секулу нећака; ал' беседе сестре Секулине: „Ујко Јанко, немерено благо, ти не води Секулу нећака, Секула је јошт нејако дете, да Секула не изгуби главу: Секула је јединац у мајке“.