Црњански, Милош - Сеобе 1
Но и то, што беше јасно, она учини нејасним и рођачким. Тако је и његове предлоге, речима, извртала у бригу рођачку. Лаке његове руке скидала је са себе мирно, не
Окренувши главу у страну, згрчена од болова, трпела је међутим његове плахе пољупце, једним нејасним осмехом, као и оне кобне ноћи, не одавши се да ли јој то, збиља, чини задовољство.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Женска душа не тражи смисла ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати... Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком? Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада сам побегао на гробље. А знао сам добро да нисам први очајник што је, гоњен неодољивим и нејасним неким нагоном, потражио чарне сенке оног дрхтавог и драгоценог мира где се човек лакше осећа кад се исплаче.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И она ће се у тим разговорима називати „оно сиротиње“ , „оно цркавице” и „оно нешто јада”. По нејасним наговјештајима моја ће болничарка наслутити да се њој, као члану који се откинуо од куће, одгацао у бијели свијет и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. — А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ту често долази до укрштања, контаминације која слике чини мутним, нејасним, па и неразумљивим. Али у „Анђи капиџији“ нема таквих слика, она је беспрекорно стилизована, и не виде се трагови
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А, опет, оно што о оцу може сазнати, особито о његовим нејасним намерама, поглавито сазнаје преко мајке. Заправо више из мајчиног понашања него из њених речи; из повремене мајчине
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Обоје за истом жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Добро је што нема у свакој породици по Сока. Али у многим породицама, с разлогом јасним или нејасним, бива да понеко носи у себи одрицање, као што безмало у сваком организму има орган који је примио наследну или разорну