Лалић, Иван В. - ПИСМО
А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете нејасних брегóва. Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас виде да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасних осјећања, и он се крену да изађе. — Стани! — рече Бакоња. — Ти не знаш како ми је! Ја то нисам рекâ да...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох Боже, зар је све оно било витло? Ох Боже, тридесет и пет година! Ох Боже, какав сулуди, какав вихорски низ нејасних догађаја, какве бескрајне маглуштине, какве маске усред оне безумне олује ужаса којом сам тако подло и тако дивље
У песми се осећао радосни поздрав животу и једно стремљење неодољиво, напето и несвесно, што долази од буђења нејасних чежњи. Под њим зјапио је понор, горе небо прозрачно, насмејано.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Но и ти веома ријетко и изузетно наилазе. Стрелица нас оријентира у правцу наших слијепих, нама самима још нејасних стремљења. Оријентира нас чисто просторно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати. Само пролећу као искре, понесене
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту нас двоје би
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У њему је толико непознатих ствари и сасвим нејасних питања (често ни дотакнутих), а толико сваковрсних и неочекиваних загонетки, да ће требати још доста рада многих
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зрелост једрог дана празна му је сена, Нејасних облика једно Ново чека, Скуп раскоши, сунца, нестално ко пена. — и одједном он се страшћу зацерека.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
гледао како вода, блатњава и лења, проноси посивеле гране, напрезао вид не бих ли кроз измаглицу угледао нешто више од нејасних сенки планина, плашио скуњене окисле вране што су боловале на јововим пањевима, гледао даждевњаке како грчевито грабе
мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике које ми промичу пред очима попут бледих, нејасних и искежених утвара.