Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. — Трпи се. Тешко се ратару од плуга растати! Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... — Па зар једнако тако?
Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...
— упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови. — Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!... Ја у кући остати не могу! Наоблачило се небо над јадном Србијом. Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...
А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! Дренова Греда била је склониште.
Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...
Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено. Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове. И опет оживе Дренова Греда. А опустеше лепа села.
Али не да спавају. Друге мисли обујмише ове јунаке... Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље. Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ За разумевање древног поимања детета посебно је значајно да у нашем језику постоје изрази „глота“, „нејач“ и „робље“ који означавају истовремено и жене и децу.
⁸ Све ове синонимне речи — „нејач“, „отрок“, „робље“, „глота“ — указују на низак друштвени положај детета. Архаични називи за дете у нашем језику
биће, којем су неопходне магијска брига, заштита и помоћ да би преживело и одрасло (о томе сведоче и језички изрази: „нејач“, „мало дете, „нејако дете“; бројне мере магијске заштите још у трудноћи, приликом рађања, затим непосредно по рођењу
О томе пластично сведоче речи које означавају истовремено и мајку и дете („глота“, „робље“, „нејач“). (О овој судбинској упућености нејаког детета на мајку врло сликовито говори и једно предање забележено у више
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад је он кадар да штити и себе, и бабу, и сву нејач и слабе на овоме свијету. Па ни милом се богу тај не руга, озбиљан дјечак.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве болèсти, гуљене, дране, гвожђем жежене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На свима странама видели су се трагови борбе и пустоши. У немоћноме бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове. Свет занемео од страха, стоји скрштених руку над својим јадима и уздише.
А из села журно беже старци, жене и деца. Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само сачувала голи живот. Зачу се команда: „Спрема за паљбу.
Пешаци иду са стране пута, а средину острвили за нејач. То преподне дошао нам нови командир, капетан Лазар. Љубазно се поздравио са свима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
полазио на пут; и свештеник, одлазећи да однесе последњу утеху самртнику и хранитељу многе нејачи, мислио је на своју нејач и страховао да му кућа не опусти; и кочијаш, спремајући се на пут, бојажљиво се крстио и седао у кола; и сиромашна
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по
Ћипико, Иво - Приповетке
Дим се суче и кида ваздухом. Цвета замре. Нетремице гледа за њим. Пред очима часом јој сину болесни човек, нејач, кућа и мирни комшилук. Хтела би да зове, запомаже, али је глас издаде. Хтела би да пароброд заустави.
Муче се, кидају од својих уста залогај, да одгаје своје младе, и онда су највеселије, цвркућу у напону живота, а нејач им одговара..... Па кад млади нарасту, излете из гнијезда, и нестане их — бог зна куда, далеко преко мора...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ нему гласно крештати, Како их Турци
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свијет се јопе' узнемири. Почеше луди склањати нејач и сермију у збјегове. Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најстаријег сина Кирчу желео је отац да задржи код себе на земљи, како би му помогао да отхрани нејач. Али баш тада је Лауш купио по селима жупе војнике за поход на Грке, па је клишки старешина одредио њега, не осврћући
како скупља њихове рањенике по камењару испред Куле, и како им вида ране које смо им ми задали својим оружијем бранећи нејач вратимљску. Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со. Био је наш брат. Волели смо га и поштовали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У тој ватреној клопци, јурила је нејач на све стране тражећи спаса... Као да је заборављен од Бога, а напуштен од пријатеља, препуштен својој судбини, стењао
Али обруч се све више стеже око нас. Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!