Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”. 18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци.
мудрости, правди и божественој добродјетељи, која преимуштества никакав орангхутанг (сиреч африкански мајмун) нејма. Ову разум и словесност узми од човека, он већ није словесни чловек но бесловесна животиња.
” Пак овом „О, да ми је!” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује жеђа.
Ко нејма друге вредности него товар носити, њему је код башчована најбоље.| 41 Магарац и коњ официрски Магарац, гледају
Наравоученије Нек се нико не издаје за оно што није, нек се не чини да зна оно што не зна, и да има оно што нејма. Чавка је најпоштенија кад се показује као чавка.
Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији! Ни дрвета не може човек наћи на ком би се лепо и љуцки могао обесити!
Која их се сила утопи од нас уплашени!” Онда почну тражити предикатора, ал' њега нејма. Од тада наши зецови живу како су и њихови стари живили, нити већ слушају којекакве лажи.
гоњенија кад су отац чадо своје и брат брата, Христа ради, на смерт предавали, а већ тога, благодареније богу, сад нејма. Ово дакле није Христово намјереније, него лукавих и неправедних људи, да ко туђе жели, иште и узима.
Језик безумнога што није кадар рећи? Вели да ни бога нејма! Како и зашто? „Растљеша в начинанијах својих.” Ево како: јер безуман нема добродјетељи у срцу своме. Пак што му бива?
Всегдашње почивање без никаква посла и труда не само што нејма у себи никакве пријатности, него је и савише смрдљив жи|вот.
„Είη δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄ Ορϕέως κάλλιον υμνήσαι μέλος, ει μη ΄πίοημος η ϕήμη γένιτό μοι: Нека ми нејма ни злата у дворови, и од Орфеја лепшу нек не појем песму, само знаменито име нек ми буде!
Само док нам кроз грло прођу, пак ту ти им конац. Свака радост у којеј срце, разум и душа участија нејма, бесловесна је, и како брже дође, тако је и нестане.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не плаши се, човјече! — Не плашим се. — Видјео си, нејма никог. Него... шта си оно још хтјео?... Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” Маринко га погледа дугим, значајним погледом.
Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. — Шта је, Усо? — Нејма никог. — Потражи, потражи!... — Овдје нејма!... Ако нијесу на тавану... — Потражи на тавану.
— Шта је, Усо? — Нејма никог. — Потражи, потражи!... — Овдје нејма!... Ако нијесу на тавану... — Потражи на тавану. Донеше стубе и Турчин се препе на таван.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Чему се млад научи, стар се не одучи. — Човек се учи док је жив. — Ствар која уди, учи. — Учећу човјеку карара нејма. - Што дед мисли, то и унуче. — Од добријех добро се учи. — Добар наук злата вреди.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јер, како би се, иначе, бог славио кад не би било живи[х], а најпаче словесни[х] на свету створења, који[х] да нејма, вечни бог — чији би бог био?
се привиди, пак ће нама[х] познати да оно што му се привидило или је сен или пањ, или какова либо вешт од које нимало нејма узрока страшити се.
игуман послао га је к мени и пише ми, молећи ме, да му допустим просити милостињу по Банату, заклињући се да другда нејма за што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и
А ко проси? Монах, самац, који се свега у свету одрекао и нејма ни за што друго старати се кромје за сами свој трбу[х]. Ко проси? Чловек Србин!
сами по души пред праведним судијом богом, који ће нас све судити, расудите, не би ли боље било да таки[х] калуђера нејма на свету?
тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја ни конца.
” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора нас вилајет [х]ранити.
Овде не могу изоставити да не назначим, без сваког пристрастија к мојему роду, да од свију народа које сам познао нејма милостивијега рода над српским, а најпаче к сродству.
Но, онда ја сам мислио: ко је срећнији од мене? Житија читати, таке књиге велике! Нигде тога на свету нејма! Ко не зна шта су житија, нека чује од хиљаде само једну малену повест, које сам ја не читао како се чита, него са
Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена.
А та моја иста молитва происходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости. И, заисто, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опа|чније кривоглавице и лудости од којекаквог читања без
Изгубе ти моја житија, лавсаик и отачник све поштење. Од тога часа — збогом [Х]опово и сва твоја красота. Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Судба ти је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад на мене са проклетством риче, сва му гледам гадна позоришта;
Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма! План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
опази лисица, трчи од медвједа и бјежећи му довикне: — Е, мој медо, залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нејма.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма тога саде. Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме
О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани повјест дају, нејма зимног времене. Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће!
Њој су [наши] обичаји (има злих навада!) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста.
Њој су [наши] обичаји (има злих навада!) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста.
Њој су [наши] обичаји (има злих навада!) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста.
Сви убори, сва обућа, што је женских риза, Нејма ц'јене развје туђе, развје из Париза! Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега
Примим ја убо от њега писмо, које ме весма опечали, да сирјеч за Сербију никаква још добра изгледа нејма, ражали ми се тако, да сам се и исплакао пак от туге моје пјесн ову сочиним.
— — — — — — — — — Нејма сумње ради тога, Док нам влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене. Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
лице, пак он ђипи на ноге јуначке, пак припаса мача зеленога, пак он брже на чаире трчи, те увати стару бедевију, — нејма каде да седлом оседла, већ се голој на рамена баци; пак излети Ђурађ пред Ивана, ал’ свог сина познати не може, јер је
камен драги, према ког се може вечерати у по ноћи као у по дана; Зуко даје дванаест дуката, јер у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела ђога, с којима се рани по крајини као соко с крил’ма по облаку.
небројено, раниће те медом и шећером, а од’јеват свилом и кадифом; а друго је Зуко од Удбиње, но у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела ђога. Сад ти бирај, мила моја сејо! Кажи брату за ког волиш поћи“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се да ми се кости не разаспу уједно с човекоугодници код пакла, јерно нејма мира међу мојим костима од слике греха мога.
Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено. Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом проштења!
Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре. После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има зашто ...
и дни скоро врве проходљиво, и човечији живот се сатире; дан по дан и час по час, све, људи (не само тога и онога што нејма) ама и туштених са света их нестаје!
Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше. ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?...
ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се старац слободно подапро; ломе се.
ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА Нејма ни сејања толико, а ки хамбара за жито, ни гумна спраљена, а ни српа ваљала; ки пуне руковеди, ни цела снопа, а стога
И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи. Него прелазимо од лета на лето и од зиме пак у зиму, од времена на време, од праздника на праздник, од года до
На то и Мојсеј расрди се што му дотужише говорећи: »Откуд ја знам дати вама воде кад је у земљи нејма!« — и шикну штапом у једну камениту литицу. Рече: »Еда из овога суха камена да напојим ја вас воде, је ли?
А каде дође те указа ту своју масторију Апелесу, та он таки смотре да у тој његовој икони нејма мајсторије. Та му и рече: — Кад ниси умео с бојом скиосати га лепо, а оно си га рад тога златом учинио јасна.
и у подруме дубоке залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом зашто спред више духању нејма снаге.
Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.