Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто се не споменеш прве моје службе и верности? Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мети дворе, да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога, Немој лудо изгубити главу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се.
Чини ми се да сам ту први ред за живота, на оне књиге гледајући, сожалио што нејмам новаца. Од Лајпсика, с ове три недеље у Паризу, оде четрдесет дуката; камо, гди је Лондон? Није до стајања. Напред!
„Који ћете правији узрок од овога”, одговорим, „него, прво, што нејмам новаца, а друго, ни од кога на свету није ми вексела чекати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Плачући, ах, прегорко, плачем се дан и ноћ, моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми се велики врази појавили.
Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати? Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост! 1762.
Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде. Јербо је сада наука пала, а на
Ја само жалост буду имати, јер нејмам свјета полак гледати, без служби дому гдјегод мојему с науком ја, с науком ја. МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ (стр. 44).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗАМАК У СРЦУ Лисице своје јаме за боравак свој имаду и птице гњезда им своја; а ја, одкако бих син човечији, нејмам ни толико свога места где бих исто своју главу од зла времена заслонио.
се састајати и много се у договору с њима бавити, на то сам свакад брз и готов, а на божије послове лењим се и нејмам кад. Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину!
Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах
»Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала? Та извешћује ти пророк којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на њој, то је све
БОГ СТРАХА ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО Мир свима гласећи говорим, А сам га у себи нејмам. Ето, то је тај други закон што у зглавци и у свију човечији чланци коти се и борави, супроћ Бога и душе устаје и