Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 И гле, у плаветни дан, вејала сном и вејала, са таласавих груди нељубљене девојке, љубица смерна. ИЗ ОСАМЕ 1 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’