Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ једном да се освесте да Христос придодаје: „мене ради и Евангелија!
Предлаже им се друго чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и познати: нећеду, него стоји их вика на све што је ново, горе него на бесна курјака.
Такови није посмјејанија него сожаљенија достојан. Али, који би могли што познати, а за упорство и високоумије нећеду, они су достојни поруганија и осужденија: а савише јоште, кад ко осећа у себи да му што нибуд није добро и јасно
„Ј е р с у н е п р а в е д н и у м е р и л а”, нећеду право да мере. За малене слабости у човеку опорочавају му и презиру велике добродјетељи.
” Да ови исти људи по случају сазнаду да нећеду живети него само јоште два или три дни: би ли тако души својеј говорили?
морском или с ловом животиња; ове исте људе да хоће ко да их премести и пресели у лепше и питомије земље, нипошто нећеду; ту гди су се родили, најбоље и најлепше им се чини, јер за боље не знаду; ако ли им ко каже, они мисле да их вара.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То ми је балсум, и, касти, једна слâдост. Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу, а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њи’ к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.
— Је л’ те, нећеду пуцати канони? — пита фрау Габриела. — Неће, неће, госпоја. — Молићу вас, даклем!... Ал’ ви се, је л’ те, не шалите,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су их, затим, одвели у Потишки диштрикт, и обећали да под спахилук нећеду. Они су их довели и овамо, са обећањем да ће примити порционе новце, за прошлу годину, па затим, на миру, као на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
За варење ту нећеду да знаду, нити за чорбу маре. Зејтина преизрјаднога имаду до изобилија, зато и рибу или пржену једу или с питама, које
и обнадеждава што сад већа част знаменитији[х] у нацији нашој, како свештенство, тако и мирјани, имају очи отворене и нећеду већ ни кроз наочари, јошт мање кроз туђе очи да гледају, но сами својима богоданим зеницама проницатељно и скроз