Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“ Аја! Јуца нећи да ми чуи! ЈУЦА: Он мене ради и не долази, него вас ради и због грчког језика. ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми вучиш
Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де!
славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација).
ЈУЦА: Заповедајте сести, господин Мишић. (Покаже столицу.) ЈАЊА: А господин нотариус нећи да си дуго бави! (Проклето Ево, мора да ти дјавол носи!) МИШИЋ (Јуци): Кад ме тако лепа госпоја нуди, не могу одрећи.
Нема људи новци. То не можи да буде. Нећи нико да дâ ниједну фенику. МИШИЋ: Ево, хвала богу, скупљено је већ хиљаду форината.
Да узмим за Јуцу. А оно момак? Врашко посла! Зар ја немам грчко глава да го преварим? Анев идротос ће поно уден: ко нећи да пробира, нећи да профитира, каже елинско мудрос! ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо!
А оно момак? Врашко посла! Зар ја немам грчко глава да го преварим? Анев идротос ће поно уден: ко нећи да пробира, нећи да профитира, каже елинско мудрос! ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо!
ЈАЊА: А не иштиш за новци шта има кир Јању? ДИМА: О теос филакси! Оћи да ми си допадни девојка, оћим да си женим; нећи да ми си допадни, ис тон теон! ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате.
ДИМА: Ама краксите тин Катица, да видимо оћи да пођи. ЈАЊА: Што оћи, што нећи? Мора, кад кажи папу! Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу. ДИМА: Е, кала.
Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину. ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем!
ПЕТАР: Како не би подигао уку, кад сад оћеш да ме под старост начиниш што није ни мој дед ни прадед био? ЈАЊА: Нећи да ми разуми, угурсуз! Примиш ти од мене плаћа? ПЕТАР: Кад сам примио крајцаре? ЈАЊА: Проклету твоју језику!
ЈАЊА: (Хунсвутско посла!) Ја имам моја једна шпекулација. МИШИЋ: О, изволите ви, ја вас нећу узнемиравати. ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дабогда, синко, да си то истину казала, но већ ја сам моје свршила, нећи ни с ким да имам злу реч па ни с вама. Збогом, Јуло, опет се ти разговори с Глишом, па ми одмах јавите, јер момку није