Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе врела воде клизе И вијају се чак до оне низе. 30.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ње видео се само горњи део прсију јој, која су се, наслоњена о зид, била уздигла, одапела, те по њима легле велике низе дукатâ и дублâ... И отуд је гледала овамо у оро, али тако гледала као да ни у кога не гледа. То је једило момке.
Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се увија, увија тако дубоко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: — Ваистину слово изе, али сирца низе! ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца. На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ва истину слово изе, али сирца низе.“ ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН?
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ва истину слово изе, али сирца низе.“ 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође у вече, пошто људи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! МАРКО (враћа се и доноси му низе од
Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката). ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери.
КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори, Мила даскалице... Тома-Хаџи даскалов. (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
14 Ја очима мога цвета Стварам низе канцонета: Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да