Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Змајевић — ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно испод овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо,