Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нас је децу, као и мајку, волео, није вајде, то се види, али нас је држао престрого. Ја се не сећам никад и никака знака нежности од њега.
Обрецује се. Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?” Није вајде, казао сам ја:
Кад сан, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше
Трпезарија је та управо наше интернационално земљиште. Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ.
— рече она. — Опростите, госпођице, што вам морам противречити. Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачим. Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела.
Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран. Афера с Максом није на мени оставила никака утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.
Неколико пута понављао сам у себи реч женидба, али никака појма нисам могао за њу везати. Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата Нисам ништа сањао.
Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове. После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се.
Поред мене прођоше два пијана човека. Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом. Нисам му полетео у очи, нисам тражио никака „задовољења”, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом). Ћутао сам и ишао сам даље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У потеру за њом поше, Ма бијау среће лоше, Преметнуше долу, гору, И сиђоше доле к мору, Ма с' од брега ту никака Не отиште лађа лака. Свак би радо казат тео Ма нико је ни назрео.
Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш никака Не да њему љупка зрака. Та времена другим мила, Њему проше кô страшила.
то је грдна мука!... Већ дан други, а плена никака, Грдна мука то је за јунака. Та гњеви се не мож' бити горе, Мисли гњевне још га веће море...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.
Кад изиђу на | сухо, он није смио ни казати да је пар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије хранити него се он најми да чува сеоска говеда.
да ли ја та дан не женим сина?“ „Ајдемо дакле у петак“ рече главар, а пети опет скочи: „Не у петак, луди говоре да никака срећа у петак није пробитачна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Хајдемо, дакле, у петак, — рече главар; а пети опет скочи: — Не у петак, људи говоре да никака срећа у петак није пробитачна. — А ви, браћо, хајдемо у суботу.