Црњански, Милош - Сеобе 2
Стаде сасвим нехатно и чак је и брк погладио. А затим, поче да шапуће, и мрмља, Трифуну: „Е никуд и никамо далше на коју страну, без тебе, Трифуне!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!... Мјесец је био опточен мутним колобаром, а мале звијезде још су се жмиркаво бориле за своје