Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
Он је у српској књижевности остао као примерак одличног медиокритета. НИКАНОР ГРУЈИЋ Милутин, у калуђерству назван Никанор, Грујић родио се 1. децембра 1810.
Он је у српској књижевности остао као примерак одличног медиокритета. НИКАНОР ГРУЈИЋ Милутин, у калуђерству назван Никанор, Грујић родио се 1. децембра 1810. у Липови, у барањској жупанији у Угарској.
Али у том спису има добрих описа сцена из младости; језик је леп и чист. Као црквени беседник Никанор Грујић заслужује нарочити помен.
] То нису више црквена лица или бирократи као у ранијем добу, као Лукијан Мушицки, Његош, Никанор Грујић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Јован Суботић, но или пропали ђаци, или чергаши који се нигде нису могли станити,
Архимандрит Никанор Грујић, иако пријатељ Караџићев, штампао је 1852. нарочито дело Примѣтве, у коме је доказивао нетачност превода и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ 295 КАРНЕВАЛ 297 БАЛ 299 РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 302 ПОКЛАДНИЦА 304 ПИТОМИЦА 308 НИКАНОР ГРУЈИЋ 312 ПРСТЕН 313 ИДЕАЛУ 315 ВАРАЛИЦИ НАДИ 317 СИВА МАГЛО...
1858. Никола Боројевић НИКАНОР ГРУЈИЋ ПРСТЕН Иди к драгој, међ високе, ој прстене, стене, Дар си мали, ал’ срдечан, вредан руке њене.
Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838. Никанор Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем
1842. Никанор Грујић ВАРАЛИЦИ НАДИ Куд нас мамиш с умиљатим лицем, Завараваш очи од намера Са тобожње љубави погледом, Што нам
Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме!
жуди мира који чара, Жели да се с небом разговара, За тобом ће кад је терет мине — Па се дижи небу у висине! Никанор Грујић МОЈ ГРОБ Биће па ће проћи све то кано сан, И суђени једном освануће дан.
И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка. Никанор Грујић ЈОВАН СУБОТИЋ ПЕСМА Зашто да се ја бринем, Зашт’ да се печалим, Зашт’ овај свет рђави Јошт већма да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али ето, откако се око нас дигла та одвратна галама, ја више немам никакве жеље. Никанор На обалама Мораве распадају се трупла цркотина и стрвина. Густ смрад базди по јовицима и врбацима.
Говорили су да је била умирена, чак спокојна. А Никанор каже да је приметио њен кратак смешак, но ја му то не верујем. То би било сувише чудовишно.
Као покошена травка. Како ће је сузе облити. Паника. Стид. Волела је издајника. Никанор Вест о Доротејевој издаји проширила се Кулом као куга. Сви су се окренули против нас монаха.
То пиштање ми сврдла уши. Тескоба, сврб, зној. Где човек да се дене, кад се у све увукао смрад. Никанор Онај излапели старац Макарије наредио је монасима да скину мантије и да се лате, како каже, неког корисног посла.
Ничега чврстог око мене више нема. Младог Матију су видели са неком женском, у штали, на сену. Никанор тврди како се то догодило само због тога што сам ја наредио монасима да скину мантије и да се прихвате каквог корисног
Осим тога, каже, твоја би мрцина сувише смрдела, подавио би ми тим смрадом ове честите људе. Никанор Добро име манастира Вратимље неће бити очишћено ни за стотину година.
Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере? Можда ће једнога дана Доротеј бити слављен као светац, а Никанор куђен као злобник. Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље.
у суседној одаји подрума лежао је Доротеј. Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да
Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу. Наравно, оглашује се и Никанор, ко би други. Зашто се у појединих људи јавља тако незајажљива чежња за влашћу?
Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу. То је његов грех према богу и злочин према људима.“ Никанор зна да га нико међу монасима не воли, исто тако зна да игумана на чији је положај бацио око воле сви.
Хоће да покаже колико му је неподношљиво што је приморан ту да седи и слуша сва та наклапања. Једва је ишчекао да Никанор заврши своју беседу, да би проговорио. Жучљиво, свађалачки. „Овде се говори о душама рањеника које блуде по пољима.
Неће више соколити уморне, храбрити посустале, разгаљивати утучене и смејати се са веселима. Димитрије Никанор је отишао у скит, у Митровачку пећину.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН
Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви
Умро је у Будиму. Никанор Грујић (1810–1887) био је богослов: архимандрит Крушедола и владика у Пакрацу. Потписивао се као „Срб Милутин“