Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун га посматраше са задовољством. — Е валај си згодан Катуњанин! Као да си никао и растао међу нама! — Може бити на око, али ко зна какав сам по срцу?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Чули га како рече: добро!“ „Ама соко, чоче!“ прихвати Озринић. „Рекао сам вам пријед па и сад, као да је међу нама никао, и то један од побољијех!“ „А да није соко не би ни улетио амо“, прихвати други. „Некате! заглушисмо га!
Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину. А збиља љубљаше природу, јер никао и одрастао бјеше у њој. Осим тога тјелесни умор и дивни призори одумињаху нешто негове јаде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледај лимун. Зар није био само коштица мања од заноктице? Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте? Зар није порастао? Затим пожелео своје златне плодове, и добио их.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек је постао човјек оним часом кад је у њему никао први трачак свијести о себи и, заједно с тим, први трачак мисли о властитом скончању.
Догађај можда раван моменту кад је у људској животињи никао први трачак свијести о себи и о својој смрти. Све што су људи, бар досад покушали измислити и поставити на његово
И осјетио бих се одтерећен. И одмах затим рекао бих сам себи: „Гле, сад мислиш да си тиме платио све!” И смјеста би никао порив да јој то признам. А тад бих опет помислио: „Сад ти се чини да си овим признањем чак и преплатио!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њега, сва је због њега, ради њега, а у његову част жива и њиме а не само оним што у себи носи: он је, бар делимично, никао и из ње.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.
и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд. При томе је важно да је на гробу б. никао сам од себе).
б. који је девојка »наменила на војнову срећу« за ноћ је никао, израстао, и у зору раздељен је сватовима (Вук, Пјесме, 1, 36).
У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ).
л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје. На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. В.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.