Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Гледај ти своја пенџета! ЧЕДА: А је 'л' те, молим вас, смем ли знати како је име Никарагуи? ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић.
ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи? ДАРА: Рећи ћу му то исто. ЧЕДА: Сасвим! Она то мисли тако, ако је министарка, да па издаје наредбе: да се мој зет
ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи? ЧЕДА: Па ономе што треба да узме моју жену. Видите, ја се само питам: шта ће њему жена?
ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи? ЧЕДА: Па ономе што треба да узме моју жену. Видите, ја се само питам: шта ће њему жена? ВАСА (мало у забуни): Њему?
Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло; Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!