Ћипико, Иво - Пауци
Чисто не може да схвати како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.
А јело се и пило до миле воље. Код последњих чаша вина чисто се заборавило, пијући их, испити их за покој душе Никине. А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.
Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија: —Откупио сам Никине земље од господара. —За колико си погодио? —Петнаест стотина талијера . —Биће...али и вриједи...