Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зеленило равни, траве које су биле преконоћ никле, пружале су се, у долини, далеко, као неки ћилим до небеса, коме краја нема.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
где ће пасти, која звезде и сунца с неба скине, која развеје ореоле са светаца и са власти; за политичке комбинације никле крај лампека у мирису џибре и комине; за бранковинског таквога човека, а толико свесног слободе и нације да би му
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
тужан и жалостан за Дивоњом врати се кући да види свој завичај, па кад не нађе ништа већ само двије тополе гдје су никле из његовог кућишта, пресвисне и он од жалости.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њене прве клице никле су у старом Египту, одакле их Питагора пресади у Грчку где су донели плодове који до данас не свенуше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују. Из безнадне борбе против детерминираности никле су све илузије човјекове, сви вирови и вртлози његове мисли заточене међу уским стијенкама стварности.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
оне који су се утопили у водама вечитог сна као што умре сунце удну далеких пејзажа закопано за оне чије су речи никле из земље ко лек и буна нека погну главе далеки сунцокрети ЈУГОСЛАВИЈА Ево како је почела у дан своје нужности Све што