Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док Црнога Ђорђа чета мога оца буљубашу, Николицу из Црвене Јабуке, убије на месту и више ране момака. Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај
Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе, ражљути се, и да га освети повиче: „Плотун, и јуриш јунаци!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ово је упалило. Дјечачић уплашено погледа своју кују и скочи на ноге. — Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао.
— Сигурно се она скитница Луња шуња и провлачи за нама — упозорава Стриц Николицу, али се мали узалуд обзире, не види се баш нико.
Луњина тетка пограби дјевојчицу за руку, али се она и даље отимала и цичала: — Не дам, нећеш га ухватити! Николицу је мати већ била скопала у шаке иако се он отимао и уједао. Њој у помоћ прискочи један њезин кум.
У будуће курире доспјела је читава Јованчетова чета. Иако Николицу нису примили јер је био и сувише мали, он се ипак, већ првог дана, увукао у курирску учионицу и отуд га већ нико и
Кад је командант одреда навратио да обиђе курс, неко га упита за Николицу. — Друже команданте, имамо ту једног малог добровољца. Колики он мора бити да би могао у курире?