Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Цуре су већ почињале да удешавају косе, јер је после руског био час математике, а дугачки Влада Хаџи-Николов личио је на све пре него на професора математике, тако да се за њим редовно вукао читав облак цуретака и мириса
Неда је била изузетак. Она се није интересовала за косинусе и те ствари тек откад је Хаџи-Николов заменио Мајтењија, нити вас је гледала као да гледа неког иза вас, иако је имала најлепшу малу теткицу у гимназији и
Рећи ћу да ме боли стомак. Заправо, рекао бих то да математику не предаје Хаџи-Николов. За њега је то провидан штос. Одговорио би да је и њега на факишу кад су се давали филмови са Мерилин Монро увек болео
, али, „дужност, је дужност, млади пријатељу!” Разред је смрдео на парфеме кад је Хаџи-Николов ушао у учионицу кораком парадног коња који зна да је леп, и почео да испитује о својствима тангенса и котангенса.
Почех да размишљам о томе шта једну младу, свежу девојку може натерати да се закалуђери, али ми Хаџи-Николов није дао да завршим. Њега је више интересовало шта ја мислим о синусима и косинусима.
- Ти си понекад тврдоглав - пришао је Хаџи-Николов мојој клупи, ставио ми руку на раме и насмешио се - али не мислим да си код мене морао имати јединицу.
Биле су свеже упркос томе што је кухиња била топла, а она радила све домаће послове сама. - Професор Хаџи-Николов, и твој очух, и многи други, нису тако лоши као што ти се чини.
Овце! - Жао ми је, Галац, веома ми је жао. Надам се, још ћеш имати времена од одговараш! - Хаџи-Николов ме је гледао као да сам амеба, вашка или већ нешто слично.