Употреба речи николу у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... Чудна работа!...

О томе дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога Зола тако рано оженио... А о Стојни су износили што већ није ни могуће! Као да је у дрекавца и заљубљена!.

на руковање стоку са њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, онога што му ноћу долазе дрекавци... Милисав је ћутао, није се њега тицало ко ће бити тутор...

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој отац и мати имали су осим мене јошт пет синова: Николу, Петра, Григорија, Димитрија и најмлађега Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а после са

Сељаци стишају кнежева синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке испрате до хана.

Одонда мене Пљакић прозове побратимом. То је било 9. маја, лицем на летњег Св. Николу 1804. године. Сад с леве стране Топчидера поставимо логоре, свака нахија башка.

Док ми ручасмо, дотле посласмо Николу Карановчанина да нам пасош потпише и на пошти коње узме. Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на пошти, морају

Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу Смиљанића и више капетана и коњика. Међу њима стоје она четири бега.

” Ручаше побрзо, пак онда узеше мога брата Николу и нашега слугу Тодора међу се, и одведоше са собом до у село Јасеницу до оне чесме, пак и̓ врате оба натраг.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад! — шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!... Никола зинуо од чуда, па га само гледа.

званичник, слушјајући тако лекцију, збунио се да не може горе бити; похита на врата и умало не удари носом о учитеља Николу, који баш у тај мах уђе са својим Савом.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу. А то је онда кад почну прве трешње да зру, и кад земља онако већ увелико зелена, почне да дише новим, летњим животом.

Црњански, Милош - Сеобе 2

За капетана Петра племенитог Вуича и лајтнанта Максу Вуича, из Мартоноша. За капетана Николу Штербу, из Нађлака. За капетана Георгија Филиповича, из Глоговца. А чему их набрајати?

Теодосије - ЖИТИЈА

измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара, са овим и Светог Георгија Имологите и Светога Николу у Милејама.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили. Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу. Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Најчешће је сликао светог Николу, заштитника свију путника, као што је и сам брадоња био. Њега је обично правио по свом лицу и подобију.

Незнанко је малчице личио на светог Николу, али откуд он сад испаде? Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога,

је Лазо гледао кроз отворен прозорчић и ћутао ничем се не досјећајући, а онда се повуче у собу и диже очи на светог Николу. — А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.

сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.

Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао. Моја мати имала је у Београду и млађег брата, Николу. Он је био, у младости лудој, пребегао у Србију, јер није хтео да служи аустријску војску.

“ Она, кад би се сетила Београда, имала би у очима увек ону ужасну слику: видела је свог покојног брата, Николу, кота су стрпали у лудницу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу! — Прича се како је свечар који слави св. Климентија, прелазећи реку, запао у матицу и хтео да се удави.

— Кад осиромашимо. — А кад је најбољи? — Кад умре. 6 Питао Турчин рају: — Је ли вам жао што Николу потурчисмо? — У нас, ага, кад окинемо псу уши, зовемо га „кудров“, а реп, зовемо га „кусов“, — пас био и бити ће.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Накратко, нађем у њему мојега истога бабу Николу. Његово говорење метало ме је у удивљеније; Но познавајући га чистосрдечна и правде љубитеља, нисам мо|гао не веровати

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Што богорадиш Ти, стари бескућниче? — прекоран глас из мрака уплаши Николу, разби његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си

— Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме! штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било. — Јадан ли јој је живот.

Никола младићки скочи и потрча према Аћиму. — Не погани младост, војниче! — двапут понови. Аћим виде Николу, не помаче се, прошапта: — Удри, синко. Никола се издужи између њега и војника. — Ја сам јачи — рече мирно.

Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим жућкастим искрицама.

Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила. Целу је Србију обиграо и све видео. Сишла је код Николе у подрум газећи месечеве шибљике што су се

Сада нека светли, све нека светли! Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају.

— Лаже, никад те није поменула — рече Никола. — Ти лажеш! — шкргутну Тола и искоси се на Николу. — Изиђи напоље! Ђорђе гледа у под. — Нисам могао раније да дођем — рече. Симка испуни собу гласним бунцањем.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У томе писму мољаше фра Лука свог старог пријатеља да својски дочека и добро угости младога Пољака, Николу Коперника, врло ученога и упућеног и у вештину лекарску.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај, срдачно му стежући руку, захваљивао на одржаној речи.

И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у

Изгледала је лепша од сваке краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га

У том сам ја залазио... На самом завијутку где настаје мала зараван окретох се и угледах Николу на истом оном месту где смо се раставили. Махао је капом и поздрављао ме.

Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље

Ја се обазрех свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици. Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили.

Он застаде па спусти ствари на земљу. — Код господина Николе Глишића? А шта сте ви њему? — Рођак. — Господина Николу — рече носач подижући ствари и сумњиво вртећи главом — мучно да ћемо наћи код куће. Нећемо га тамо наћи. — Како?

Цигани устукнуше престрављени, полупијани људи погледаше у Николу, а чичица је нервозно мрвио хлеб и дрхтао. — Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало

Пардоннез, оп воуѕ пардоннера! Па, савршено тачно подражавајући Николу, дрекну: — Тачка! Један дебељко искривљеног врата наваљивао је доброћудно.

Чудио сам се како су ми малочас ова иста лица могла бити одвратна. Напротив, она су била врло симпатична. И Николу сам сад гледао другим очима.

Господин са масним брковима, и са навиком да нервозно подиже десно раме, молио ме је стално да опоменем Николу те да идемо тамо где је малочас предложио. „Није далеко, ту на крају вароши, знате.

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он. То је судбина сваког мужа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави. Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. »Гле, смрт!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Они су узвраћали комплименте тако што би Николу ословљавали са „комшија“. Једног дана ме је позвао и рекао: „Дођи да видиш мог комшију!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али његова баба и њена мајка Стану удају за Николу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Са нама пође и руски поручник Черкез Шах-Назаров. Као коњичку пратњу Комаров поведе београђане Гају Дамњановића и Николу Ђорђевића и још З—4 сељака. Дођосмо до наше мртве страже. — Братци, есть Турки впереди? пита Комаров стражаре.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Затим, говорећи већ о Трлајићеву бављењу у Русији, још и ово: „Од туда [дакле, из Русије] је писао на проту Николу Поповића, да му се пошљу гајде, и кад ји је добио, то о своме крсном имену, светом Јовану, кад је највеће весеље код

Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од најбољих пријатеља Живковићевих; спријатељили

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

треба споменути нежног лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља Николу Петровића Његоша, песника јунака. Реализам: Доба приповетке еализам је открио малог човека и његов свет.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу.

ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу. И то се поје за здравље твоје и моје« (СЕЗ, 83, 1971, 221).

Ћипико, Иво - Пауци

Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама! ... Што не осуде газда—Николу? Сви се они обогатише, а чиме трговаху? Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и...

А чудан ти је... И сам знаш, свашто се о њем говори ... — Сјећам се... Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

За владе цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија се област простирала од Рудника до Дубровника) и још неке великаше, он је ставио под своју власт

Док погубим протопоп-Николу из лијепа села Ритопека, — он пашује, а ја субашујем. Док погубим Ђорђија Гузоњу и његова брата Арсенија из лијепа

“ Хваранин Петар Хекторовић у Рибању и рибарском приговарању (1555) бележи као народне песнике рибаре Паскоја и Николу и — између осталих — ове пучке стихове: Наш господин пољем јизди, јизда да му је; на глави му свилен клобук, синца да

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“. Због тога је читаво село, па и ђаци у школи, дјечака звало Ник.

— Е, онда ће сутра жандари имати посла и с тобом и с Николетином! — љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе. — Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу!

Привучени разговором, они су навиривали с ивице јаруге, а кад препознаше учитељицу и Николу, пришуљаше се још ближе. Сад су, као зачарани, вирили иза дрвета не скидајући очију с карабина и с намрштена снажна

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности