Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше
Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!...
Беше у његовоме понашању нешто необично, тајанствено; ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу... Живљаше сам за себе са својом јединицом.
Живљаше сам за себе са својом јединицом. Да ли је он том својом самоћом био задовољан или није? То никоме не казиваше.
Ту дође и стари учитељ. Чудише се томе и говорише да откако је Планинца, није се никоме кућа запалила. Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет
Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. — А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео... А гле мене јадника!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Правда изискује да никоме ни најмању обиду не творимо; добродјетељ хоће да другима помажемо и добро творимо; а здрави нам разум крепко налаже да
“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно! А гледај га како смиром стоји, никоме се и невешт не чини, само се лиже и глади. — „Не веруј му, велим ти, да ти зло јутро не дође.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнезови дођу му и честитају, а он и̓ советује да иду сваки у своју нахију и да народ добро пазе, и да не даду никоме ни најмањег зулума да народу чини, но да се њему обараћају. То је било око 1794. године.
био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст, но о том није смео никоме казивати, него је непрестано мислио, како би Аганлију од тога одвратио.
” (Карађорђа био пошао на Мишаре, пак уз пут дошао са око 300 Гружана. У Карађорђа није било обичаја море, бре, никоме рећи, но свакоме, и млађем и старцу: еј момче, мало позатегне, рекао би да два о изговара, нпр.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се прстом у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стаде радије гледати Станка него Лазара... Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази. И не да се то сакрити од ока које мотри!... Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...
Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!... Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?... Дед̓, реците!... Никоме!... Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!...
Он није лопов!... И ја ти кажем: не зови га лоповом! — Ти претиш? — Не претим. Али он није лопов!... Ја то не дам никоме рећи! Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац. Ни мрднула није...
Јеси чула, Јело!... Ти си баш права правцата девојка!... И што је мени на бога тешко? Та, он је мени дао што никоме није!... Хвала ти, Господе!... И он скиде капу и прекрсти се. — Је ли? — окрете се Јелици.
— Опет они нису далеко. Турчин само слеже раменима... Све заћута. Сваки је премишљао своје мисли... Никоме не беше баш ласно на души. Крушка се озбиљно замислио.
Сад, хајдемо у кућу!... И уђоше сви. 3. БОЈ НА МИШАРУ Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом. Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...
Док привикаше и из других шајака: — И у нас тако исто! Завлада страх... Турци се окаменили. Никоме да падне на памет шта треба радити... Тако је трајало неколико минута. Вода је међутим куљала све више и више.
— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! — Што? — Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи. Али... никоме речи о томе!... Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... — Добро! — рече Станко.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа..
Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”!
„Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи. Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
уредише као сваког мртваца, увише у чисто, бело платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да гледамо а камо ли што помогнемо им — саме оне унеше у собу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он је хтео да она никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да се, никоме не допадне а она то није могла. Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили.
Африка
Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби.
А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух
Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати да се тиме има неко право доцније над женом или породицом. Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Почео је, тајно – не говорећи више ништа никоме – да спрема, за ту аудијенцију, куртку, нов трикорн, рукавице, чизме, раскошне, а почео и да размишља, о томе, шта ће
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је пала ноћ, сам остаде у цркви са раслабљеним, и никоме не допусти да приђе к њима него се сам трудио да послужи болноме.
који је имао свештенички чин, да га однесе у српску земљу из Свете Горе, заповедивши да посланицу преподобном Симеону никоме не преда и не прочита.
даде му писмо од светога, а исприча му да носи и посланицу преподобноме Симеону, али му је, говораше, заповеђено да је никоме не преда.
А ни краљевство не остави никоме од синова својих, рекавши: — Краљевство није моје него Божје, и онога који се трудио за њега, светога владике и брата
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ На дан Првога маја у Београд је допутовала једна аждаја из пасивног краја. Никоме ништа није рекла, пошто је била сеоског порекла. Доколичећи тако по граду уврстила се у параду.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену... АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић.
И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери коју годину? СПАСОЈЕ: Ја нисам никоме зајео 10.000 динара. АНТА: Па ниси, дабоме! То је ситница за тебе, нећеш да се прљаш за такве тричарије.
Решио сам се да отпутујем не казујући никоме куда. Уосталом, ја и сам тада нисам знао, пошао сам на пут ма где. Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање. Нико никоме не може да буде мајка ако га није родио, или бар подигао од киле меса.
” Ту нико никоме није у стању да помогне! Сунце је поигравало по углачаном бакарном посуђу и кухиња је била пуна бакарне сањиве
право у лице на школским игранкама, али то су биле обично оне које су играле као слонови или изгледале тако да никоме из четвртог није падало на памет да заигра с њима. Неда је била изузетак.
Тако сам уловио два шарана и штуку, а онда их опет бацио у реку. Нисам могао да их гледам како цркавају, а нисам имао никоме да их однесем. Мами нисам могао, а Станики нисам хтео. Преостајала је Рашида, али њој нисам смео да их однесем.
Још сам је видео како је изгледала док је скакала у Тису, а нисам могао никоме то да кажем. Саша Албрехт и половина разреда сматрали су да ми је Меланија била љубавница.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку. И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене.
га је често сатима како седи, погурен, и како гледа у своје празне руке Но ако није смео да говори о својим тајнама никоме, говорио је, о чудноватим догађајима, који су претходили смрти госпоже Дафине.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако би се жена успротивила мужу, макар и била у праву, он је може псовати и тући а да за то никоме не одговара. Ако му не роди сина, муж је може једноставно отерати.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ У областима земље царске ни за једну ствар, ниједног дана, насиља да није никоме, и сирота кудељница да је слободна и поштована.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ни његова бивша жена не изгледа лоше. Кажу да има некога. Понекад се виђају да се договоре око отплате кредита. Никоме не открива да му лева рука покаткад трне и да често изгуби дах.
Тај град му је отворено ставио до знања да никоме није потребан; поклонио му је енергију очајника који више нема шта да изгуби.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби! Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице!
Ми западосмо по развалинама кућâ, ближе граду, и не дадосмо никоме изван! Истину хоћу да кажем, наши су харали, орили и палили и без потребе и преко заповијести владичине да се то не
Грубан, који бјеше преблиједио, заусти њешто, али му Јанко даде знак да не говори и додаде: — У повратку никоме ни ријечи не збори, докле мени насамо не кажеш одговор.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Онако безбојног, могли су га сваком пришити... Невероватно, да се тај неспоразум деси баш мени; а опет, никоме се не може догодити оно што му не приличи. Зека је, нешто касније, престао излазити.
где човек сам самцат проводи свој живот, голим рукама отимајући од природе оно што му по праву рођења припада, и никоме не полажући рачун о томе. Споразумевање и борење с природом једино је наше освештано земаљско право.
У вежбанкама матерњег језика код нас се већ деценијама тренира лоша политичка публицистика, и такво стање не само да никоме не смета, већ су, штавише, многи на њ поносни.
Милићевић, Вук - Беспуће
што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе: — Шта ћу вам ја
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа. Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
троши он речи медене, Кад су оне за Цвету студене; Заман часе украј ње он губи: Само мило са милим се љуби, А никоме оно мило није Штоно оте срцу најмилије.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он им се смеје и гледа их мило кад му кажу како је леп. Никоме није био на сметњи. Што год му се нареди, он учини. По неки узме, па кад он, уз зид, на улици, лежи и сунча се, овај
Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи.
Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му. Толико је био стидљив.
— Ако неће, — говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће? Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање
то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да комегод кажем, одмах би ми одлакнуло.
“ Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати: ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза
А он се сиромах стаде правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу, да га посече, а он се препадне па све по реду искаже,
Нато ће Дивоња њему: — Не бој се ништа, али о овоме што ћу ти казати не смијеш никоме ништа говорити. Одврни мој десни рог, ту ћеш наћи један столњак, разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико
је мио био, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, па је говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.
па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.
ме казнити, него ти мени донеси овђе мало 'љеба и ракије, а за друго како ми бог да; само те молим да ме не прокажеш никоме. Цар му обећа да ће му све то донијети и да га неће никоме проказати, па се одвоји од њега и упути се пут града.
Цар му обећа да ће му све то донијети и да га неће никоме проказати, па се одвоји од њега и упути се пут града. Чим стиже цар у двор, заповједи млађему да пошљу по тога и тога
се, запита је хаџија шта јој треба, а она му одговори: — Ја сам дошла да те нешто замолим, али да ми обећаш да нећеш никоме ништа казивати о нашем разговору.
Он јој онда обећа да неће никоме ништа казивати него да ће јој драге воље учинити љубав што ће га молити, само ако би могао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму. МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан. СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал.
СВЕТОЗАР: Као муж, који је уверен о доброти своје супруге. МАКСИМ: И јошт да се не смем никоме ни потужити? СВЕТОЗАР: Ви ћете се владати по смислу датог од ваше руке сведочанства.
ДОКТОР: Ја оћу да ми се разум нађе, јер иначе — у полицију. ИСАЈЛО: Ја ћу казати да нисте ваш разум никоме показивали па може бити да га нисте ни имали, него нам само беду правите.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Па због тога — тријумфује матори — што његова мамица не допушта никоме да покрива њеног Кокана — мушкарчину када се открије, јер сматра да то његова Љиљана не уме да ради! Идеалан брак ...
Маман и ја обилазимо радње на основу кеса на којима пишу имена фирми и цвилимо да нам врате лову. Наравно, никоме не пада на памет да нам је врати, јер је матори у силном милионарском ентузијазму пола рачуна погубио, а на пола
у вас онако мало искоса, жмиркајући једно пола сата, као да управо разврстава ваш тип у картотеци одбеглих манијака. Никоме се не јавља на улици нити по ходницима, а свака друга реч му је Фром или Јунг, свака трећа Адлер, за кога сам дуго
знам шта бих све дала да на једно пет-шест сати ишчезне онај олињали монструм од креденца из кухиње, који бакута не би никоме препустила, ни за сву кишу стилских керефека, јер тврди да у оне „идиотске висеће ормаре не би ставила ни покварену
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме! То је ловиште маркиза.
— Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме! То је ловиште маркиза.
— Је ли то скоро било? — Има шест година. — Је ли знао да желите да пођете за њега? — Не знам. Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи.
— Не знам. Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи. — Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јер смо и постали од вишка који је завртео чигру наше телесности, па ћемо њено обртање и звук и сенку вратити, и никоме ништа неће недостајати.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Штета одиста, такав човек! АГАТОН: И какво је то поштење било! ТАНАСИЈЕ: Никоме тај није зајео, никоме отео! ПРОКА: Море, како зајео и отео; давао је. ВИДА: Давао је, боме, и капом и шаком.
ТАНАСИЈЕ: Штета одиста, такав човек! АГАТОН: И какво је то поштење било! ТАНАСИЈЕ: Никоме тај није зајео, никоме отео! ПРОКА: Море, како зајео и отео; давао је. ВИДА: Давао је, боме, и капом и шаком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором. Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи.
По кратком поступку би доставио: нестао, разболео се, умро на путу, и тражио би попуну. И никоме не би одговарао... Али за једнога коња треба извештај лекара, онда комисијски извештај, затим настаје читав сплет
Зачусмо кукњаву, а ми на ледини оваквој — и показа длан. — Ја не знам како се сручисмо у ров. И замислите: никоме од нас петорице ни длака на глави није фалила, а у рову један погинуо и један рањен у главу. Ето...
Радојко — када они из позадине нареде „да се непријатељ узнемирава“, па падну три мртва и неколико рањених, онда никоме ништа. Јест, али они тада подносе извештај: „Одбијен непријатељски напад“ и чекају људи одликовање.
— Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас известио за повратак... — Не дам никоме ништа! — развика се командир. — Па, бре, људи, зар је мени мало мојих мука, него и администрацију да водим ноћас?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици! Досад се то није дешавало никоме. Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: — Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која
као Стојан, јамачно јесте. И све због ње!.. И он још јаче осећа своју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако
била несвестица... и сад ме глава помало боли... Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи. Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд. Вратише се одмах кући.
«... А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме. Нека страдам, нек се мучим, не мари... само кад је она моја, кад знам да је ту«...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Да ово буде у час добар! Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.
— Зар ти тако, чича Петре! — грмну глас иза њега. А? Зар ти заборави што ти ја пролетос рекох: да не дам никоме своје њиве? Чича Пера се усправи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ. ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек
Али што је за њу најгоре било, то је што је она с године у годину, увек с пролећа и лета — а то никоме, ни себи није признавала — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом,
После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних. Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега
Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору. И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе.
браћом и туђом крајином вазда штимани, а у господе ка дивану призвани и прибрани, а од бога помиловани и поњеговани. Никоме се не молили, но свакоме јуначки одговорили, на дивану језиком из уста, душманину оружјем из рука, оштром сабљом,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и | усудио украсити је Вашијем славнијем именом.
једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.
Кад и он дође кући, не каже никоме како је прошао код зета, него рекне најмлађему брату: „Поздравио те зет да му идеш у госте.
својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен, и једну везену мараму, то све троје узми кридимице и не казуј никоме па хајде у ту и у ту гору, у њој ћеш наћи једну ријеку, па хајде уза њу док јој дођеш на извор, онђе ћеш наћи једну
Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање
то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је” вели „да комегод кажем, одмах би ми одлахнуло.
” Онда му мајстор рече: „Кажи мени, ја не ћу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли не ћеш ни њему, а ти изиђи у поље иза
” А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне па све по реду искаже,
Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари.
ономе чоеку; а чоек му рече: „Ево сам кренуо к томе и томе краљу да просим у њега ђевојку, али он ђевојке своје не да никоме другоме до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! А кад би љетина издала? А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.
Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али
— Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија!
Еле, види Бакоња да се вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе што се ноћу радило не рече никоме ни ријечи.
Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то је давно било.
Додуше, зуцкало се о томе, али никоме није криво било што се млади фратар бакочи изван села. У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Злотвори моји, једна чекате кад ће Тола смрзнутог да ме стовари пред кућу, а ја никоме не требам, ни вама! Шака тресну по кеси а резак цик дуката изгуби се у магли и тутњави...
Читао их је гласно. Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило. Никоме и никад није препричавао Вукашинова писма. После, кад су почела да стижу краћа и све краћа... Само је новац тражио.
“ Никад му није тражио опанке и чакшире. Сам о је стигла фотографија — Вукашин у реденготу, с краватом. Недељу дана је никоме није показао, а сâм је сатима гледао, пошто би намакао резу на врата, и увече према лампи, кад у кући сви заспе.
Никад више по својој жели. Симка отвара врата, излази, шкрипи снег, Никола се придиже... Неће код мене. Ноћас ја никоме не требам. Загушљиво је од жалости у мраку међу кацама, у подруму. То дуго траје. Неће и не може непотребан да буде.
“ „Болестан сам.“ „Да јавим твојима кући? Да ти дође неко.“ „Не треба никоме да јављаш. Квартир ти плаћам и шта те брига за мене.“ Те ноћи је хтео да побегне, али није знао куда.
Очи му падоше на њен стомак. Учини му се да је већ нарастао. Дуго ћути, па рече: Немој да се заклињеш. Никоме немој да се заклињеш. — Време је да спавамо. Он је шчепа за руку: — Чекај! Откуд ти знаш даја нисам...
“ Да му се људи не би смејали, откако је ухапшен, никоме ни речју није поменуо Адама. Кајао се због тога. И док су остали плакали лица притиснутих на губерице, он се радовао
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— А за лепињу ти хвала! Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш!
Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само излете: — Видела сам Татагину децу! — Кога си видела?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили. Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу.
Није му било свеједно: чикао је судбину, али му није одговарала. Можда је то било и због тога што никоме није припадао иако се, повремено, оцећао везан уз многе којих више није било.
одлагао а коју је, већ једном, морао да преузме на себе, туђа смрт неопходна да се угради у све што он буде градио? Никоме, никад, није испричао, а и зашто би? У дану кад су толики Турци побијени и он је убио једног, па шта?
иначе трезвен Ужичанин, причао је после да је том младићу, највише због оне доброте на његовом лиду, учинио цену какву никоме никад није и не би, више. Тако је почело. Убрзо је Анастасијевић схватио да је трговина посао који је највише његов.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А ту тајну свога проналаска не хтеде никоме да ода, већ је прећута. Када је Архимедес и ту ствар испитао и нашао да је злато круне, заиста, отпорније но суво
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти си у праву, потпуно си у праву. Никад не би требало опростити, никад, никад, никад, никоме! Онда пажљиво, јако пажљиво погледа у понор који је ћутао. Па се брзо прену, и као да виче у помоћ врисну: — Драга!
Не падају никоме печене шеве у уста, јеси ли ме разумела?“ „И камен би тврди попустио“, преде она упорно, али стално помирљиво, „откад
Па грми тако Јаћим: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“, највише се његова гласина чује и разлеже, и већ не допушта никоме да би први угледао таблу где стоји означено које братство и која је жупа на реду.
ми је лако да говорим баш о томе што си покренуо, о чему сам и ја малочас мислио, а поред тога о нечем што до сада никоме... — Добро — прекидох га опет — знамо шта смо један другоме.
И нека ти буде довољно кад ти кажем: да се никоме није враћало кући док се не поврати, погрешком неколицине, оборени углед Заставе.
ни према коме другом ниси ни имао какве било одређене обавезе; ти си био убеђен да само и искључиво припадаш њој и никоме другом и то ти се тешко могло оспорити.
више помами и распали у њој и његовој, и по њему, основаној амбицији, која се састојала у томе: не допустити и не дати никоме другоме, ма ко био, ни у једном једином комаду, улогу главне личности или јунака, па чак и без обзира на то што се ту,
Никад и никоме она не поможе, па ни Илији Васићу, са чијим здрављем пође нагоре; нагоре са бојом његова мало рохава лица, нагоре са
А давао је Икета на вересију свакоме ко би му се год обратио, само да се не замери никоме, а и да би дохакао Шапцу, јер му је близином конкурисао, а осим тога ретко је која кућа без кочија и добре запреге, те
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, једнога дана – скочио је. У пријеподневне сате, око десет и по. И то баш на улицу а не у двориште. Никоме на главу, али опет међу пролазнике.
Ми смо усамљени, одрвењели струкови заостали на јесенској њиви: стршимо ту и тамо, никоме штетни, ничему корисни. Зато и стојимо још ту, управ зато што смо такви па се нико не потруди ни да се сагне и да нас
Покушајте сами скицирати сумаран нацрт правилника о дистрибуцији! Зар нећете, ако никоме другоме, предност на коришћење Атханатика признати онима који су га пронашли?
Тако је Атханатик А скинут с тапета и заувијек збрисан с кугле земаљске. — Зар баш никоме није признато право на коришћење Атханатика А? — Никоме! — Ни краљу? — Ни краљу!
— Зар баш никоме није признато право на коришћење Атханатика А? — Никоме! — Ни краљу? — Ни краљу! — А ко је имао власт изнад самог краља па да му ограничи ту прерогативу? Народ?
По мишљењу шутљивих, док су ствари живјеле неизражене, укочене у некаквом своме нијемом, никоме саопћеном и никоме повјереном, неспознатљивом постојању, није се могло двојити о истинитости њихових саопћавања, јер
По мишљењу шутљивих, док су ствари живјеле неизражене, укочене у некаквом своме нијемом, никоме саопћеном и никоме повјереном, неспознатљивом постојању, није се могло двојити о истинитости њихових саопћавања, јер тих саопћавања није
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.
Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила... Јест, то беше онда у забрану... Ала беше лепо! ...
XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду. Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду
XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду. Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.
»Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«. Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно. Онда ће он њој: — Видиш овај прстен?
Он је добар и поштен човјек, па сам се с њиме побратила, те ме је он, пошто сам му задала божју вјеру да нећу никоме казати, замолио да пилав окренем тако да прстен дође преда те.
једно чобанче код оваца и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
Сад ће пред оца најмлађи син. Хоће и он, јадник, да окуша срећу, па ако што буде, добро, а ако не, никоме ништа. А кад старац прихватио за пушку, он не побјеже, него рече оцу: — Ево ме, оче, ја сам ти син и најмлађи и
Ту нађе једно дијете, те му даде крошњицу и спреми га цару, да однесе трешње, али да их никоме другоме не даде, јер ће му, вели, цар велики бакшиш дати.
Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање
опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло“.
Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза
А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже
је мио био, јер је дању био прстен, а ноћу леп момак, пак јој говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.
Кад и он дође кући, не каже никоме како је прошао код зета, него рекне најмлађему брату: — Поздравио те зет да му идеш у госте.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И како је исти толики број бивших бруцоша држао штап, судије су опет прогласиле борбу нерешеном. Никоме није падало на памет да све почиње изнова, па је било предложено да се питање победе реши рвачким мечом: два најбоља
Ћипико, Иво - Приповетке
Растужи се и, онако невесела, рече сину да ће се још данас вратити кући. Спремише се брзо и изиђу. Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу.
се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, нагне наново натраг низбрдицом. Чељад је дозива, али се она не обрће, већ једнако трче.
На одласку, господар им нуди живо да узјашу; они захваљују, веле, могу и пјешке, неће никоме да сметају. Преко села опет гомила дјеце за њима пристаје, и жене с прозорчића испружају дуге, наборане вратове.
је чим већу, урођену слободу; сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је цијени; сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти, нити се на кога у животу заувијек ослонити, већ слободно живјети на своме пустоме шкољу!
Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме није мило остати код мрца: рађе би се повратили својим кућама.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш. Ево, даћу ти динар да никоме не кажеш. Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли?
О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш. Ево, даћу ти динар да никоме не кажеш. Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Све до својега села нису од бруке смели никоме ништа рећи. А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби.
А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух
Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати да се тиме има неко право доцније над женом или породицом. Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
лупају без одговорности; уведу у бој хиљаде, изведу стотине; што је погинуло — погинуло, што је остало — остало, зато никоме не одговарају, нико их не пита и не испитује да ли за погибију каквога нашег одељења нису баш они криви.
Он улази на врата без куцања. Али ко му сам иде на сусрет — пре це нађу. Граната није никоме род — па ни ђенералима... Изгледало је као да се Комаров овим нешто извињава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Или је то ваљда страх од смртне опасности. Падоше ми на памет речи командира Стојановића: „Никоме није мило да погине“. Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Све требало да се распрода. И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место
И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Из куће у којој је неко умро не ваља куповати с. (СЕЗ, 32, 17). Онога дана кад се почне сетва не даје се никоме ништа из куће, па чак не враћа ни ствар која је дата у зајам (СЕЗ, 7, 321; 14, 262; 32, 9; 109; 40, 332).
Ћипико, Иво - Пауци
— Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје, цурско... Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера?
— Него чуј! Ставимо да Нико, као што по свој прилици и није, оставио свога имања никоме. Кому би по закону припало? —Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној
А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.
И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна. И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га. Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом.
газда Јово; није за ништа његов настојник Васо око њих облијетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере. Суд најпослије поништи опоруку као незакониту.
Цурика је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је
Весео је и, на махове, љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу. А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких
и није никоме од стида казивала што јој се догоди са свекром. —Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао?
Није већ никоме вјеровати ... А чудо, — поштени људи, па се туже на газду... Од те ноћи отац му казиваше кад би што на рачун газди
—Мале ствари, мало пара .... Марко га погледа својим свијетлим, зеленкастим очима и вели: —Знаш, одредио сам више никоме не давати. Суд ми, болан, одсјече главу, а да би зашто? ..... Нема од тога већ користи!
тешко пење уза уске стубе с лијева, и, изгубивши га с вида, стави новац у торбу, упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „збогом”. Путем тек је могао да издржи а да се не расплаче.
Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек. Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели.
Ко зна, можда је помислио да га, прерушен у женско обличје, сам враг куша и наводи на грешну помисао. Богдан Никоме то нисам рекао, али не могу дуго трпети да не кажем. Видео сам сусрет Доротеја и Јелене.
Спустим се готово кришом низ падину, јер нисам никоме хтео да објашњавам куда сам се упутио, и кренем долином. Народ се већ вратио из збегова у своје рушевне чатмаре и
рупу коју нико никад није приметио, а зар се отуд помаљао само онда кад би његов јадни страдалник Дадара ту заноћио? Никоме никада нисам поверио своје ноћне патње, па ни врачари Јадвиги за коју се причало да скида све чини, ваљда зато што
Али, никоме се није ишло. Сви су се очас негде изгубили гунђајући и против игумана, и против подвижника, и против проклетог кијамет
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Моји стари су ме саслушали и дали ми, без прекора, свој пристанак и благослов; никоме више немам да одговарам. Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове.
Волим своју науку и своју лулу, а уживам још увек у поезији, музици и природи. Не завидим никоме на његовом благу, сем ако то није младост.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па, ако, не дај Боже, умреш пре, да онда због те твоје задужбине никоме не може падати у очи: зашто сам једнако на твоме гробу, и зашто теби највише чиним помене и парастосе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме... Немој да плачеш; ја се радујем што ћу имати своју кућу, а Тодор, видиш, води ме радо.
Швабица је, за своју срећу, лежала у болници. Петар је оздравио, а старац наставио да куња. Никоме нису казали шта је однесено, никога нису сумњичили, интервенцију власти су спречили.
Волим га и ја... Шта, кога ђавола, онда волимо у човеку!... Људи ме теше и кажу: никоме до сада никакво зло није учинио... Можда има право господин Јоксим: испопова ми неки дан добро.
Бранко је матери казао нешто мало више но што је она знала. Павлу је казао још више, а све није казао никоме. У младића као да је гром ударио, и остала само паљевина и суша.
Али Мимић! тај никада никоме ране показати неће! томе се мора судити! „А дрвени философ, зна се, чита. По њему, можемо сви поумирати, и могу сви
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И да је цео разговор остао само на овоме, никоме ништа. Али сам ја настојао свим силама да своје ново сазнање и применим.
— Ништа лепше од тога, — тврдио је он — имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин.
Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан. И не представљајући се никоме, проговори надменим гласом: — Господо, ова је школа узета за штаб армије. Молим вас, удаљите се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља.. — Девојка заповеднички испружи руке, а младић без речи положи мач на њих.
Причали су рибари и морнари да је дечак и одрастао на леђима рибе, али Маријан никоме ни словом не откри где налази највећа и најблиставија зрна бисера.
Дечак није могао да схвати што је побегла. — Па, ја бих је чувао, Мицко! Волео бих је! Никада је никоме не бих дао. Држао бих је затворену у кутији, баш као што мама држи зрно бисера. Што је побегла? — Баш зато!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И предани је хајдук свагда слободнији н отресенији од другијех људи, не да на се никоме, и свак га се прибојава. Кадшто по два и по три хајдука повежу и похарају много више људи; али кадшто и они ударе на
Оде Мујо на цареву војску, припасао сабљу оковану; а кад дође у цареву војску, гледа сабљу мало и велико: никоме се извадити не да! Оде сабља од руке до руке, дођ' у руке Краљевићу Марку, — сама му се сабља извадила!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Птица не може с једним крилом одлетети у висину. На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач! Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје. Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак.
Око на око ком виче. Други се кара а к нама се приговара. Време једнако служи у добру и у злу житку. Невера никоме не верује. С коња на самар седати. Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити.
Не може то сад никоме стати се с једнога тек исто свога зактевања учену и мудру бити! Велико је то безумство ко то тако држи и хвали самоуке
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, него је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако,
Ништа. А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме казати. А сачувај боже да је још ко ту био! Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.
чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Зуамфир, не казујући, наравно, никоме ништа.
Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурног и бесомучнога играња.