Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Знате, једна на другу измишља, па и ова не остаје дужна; но још никоја није дошла до тога да се због тога пред судом тужи. — Сад на треће.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: О, лако се може човек утјешити, кад има у сандуку дуката. ПОЗОРИЈЕ 3. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (ступивипи, никоја не гледи, него ода по соби): Ху, ху, ху! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису ни друге горе од ње, нека се изједначи са осталим женама. Право је. Шта би хтела? Да буде једина на свету и да никоја друга не буде, ни лепа, ни честита? Е тога нема!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Јегуља се настањује и тамо где никоја друга риба не може опстати. У понекој од тих хладних слатких вода може опстати још само пастрмка, али и ова живи само
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Не сада, него никада. Па чак и онда када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити. И, не дај Боже, да до тога дође. Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
рачун, чини ми се да сам, потајно од сама себе, у дну душе, захвалан тој и таквој баки, и да не бих желио да је била никоја друга и ниуколико друкчија.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тако си проста кô баба стара, И опет тако пуна цифара. Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања.
Тако си проста кô баба стара, И опет тако пуна цифара. Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке... Баш никоја друга до она!... ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Камен је студен, а доста пут камен о камен лупајући, искачу ватрене искре из њега. А животарењу загонетка никоја одгонетка не ваља. С погледом к болестљивим туђим очима, своје очи покваре смотриоци.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и ашиковале, али тога чуда није било; како ће кô никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!