Употреба речи никоју у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад тамо, шта је?... 'Оће момак да се жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!.. „Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, док је на мени главе!“...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— П’онда? — П’онда ја им кажем: кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге! Нег’ ил, њу, ил’ никоју! И кажем им: ако ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! — А шта они онда?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. — Бог из тебе говорио! Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио. Све девојке смеју се. Већ су га и спевале. „Сви се момци оженише, Шамика оста сам.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала. Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности