Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Е, боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо понекад, јер »никтоже без грјеха токмо једин Господ«, каже се. Па зар сад зато да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино. Да не уразумјејет никтоже, јако под лиховоју взајл јесм. ЈОВАН: Буђе, буђе. РУЖИЧИЋ: Молчаније јест красњејшаја добродјетељ јуноши.
МИТАР: Шта, шта?... РУЖИЧИЋ: Аз јесм пјеснословец, и никтоже надомној. МИТАР: Та овај је луд, ово је вантаста. РУЖИЧИЋ: Фантазија јест дар небеснаго сушчества.