Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
сељака ИИ класе села Ропочева, а да врши дужност селака исте класе у Великој Иванчи и да збира летину с имања истога; Нику Никића, шустера В класе у еснафу београдском, за изванредног кочијаша ИИИ класе за варош Смедерево, и да врши дужност
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па велим: та добар је бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити. Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи! Срећа нас за руку води!” | ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА Шта је човек кад га
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. — Какву молитву!? — запита фра-Тетка. — Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је! Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.
Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ дâ. — Како би било да учинимо нику шалу? — рече Срдар. — Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?
А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину. — Може бити да ће купити нове канделаре светоме Франи! — вели Бујас. Бакоњу веома изненадише та нагађања.
— Знам, знам — прекиде је нестрпљиво син — него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили? — Па на нику Вицу Јеретину... — Вицу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида.
Ћипико, Иво - Пауци
осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте и да не смим више продават', јер нисам платио нику ташу — ча ја знам ...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику. — Чекај док је ми најприје добро извидимо — предлаже Мачак. ПослиЇе њих двојице у Гај стижу Стриц и Николица.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво! Зашто да узнем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?... — Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.
— Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!... Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе и мислила.
што ћ е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућан, те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!
— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке...
— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо!
К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.
! Кој су они, што су па они побољи од теб’?!... Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...
И ја ти се с татка живувашем алис како с брата... Ели си дошеја при мен’ и питаја мен’ да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... Неси!... — Несам... — одговара Мане и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.