Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али... — Јест, брате, тако је! Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Најпосле питам ја Чардаклију колико најмање за тај пут може бити доста, јербо ја нисам никуд од Сарајева даље путовао. Он вели: „Може 300 дуката”.
” „Е, ̓ајде нек иђе!” — Кажем ја да ђак (веће и ја га поче̓ звати ђаком) никуд сам отићи не зна. Одма он нађе једног Мачванина; он нема коња. Кажем ја: „Ето мога коња”.
То је место, идући од Јагодине к Ћуприји, шума и честа да ни пешак никуд проћи не може, а то ли коњик, но само туда и то узаним путем, као што је у Мачви Китог био.
Није смео никуд на страну, јер смо му казали, да ћемо ми за њим из шуме једнако гледати, хоће ли баш у Турке отићи. Везир, кад прочита
20. јануара. Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. — Не могу никуд да се макнем од њега! Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи...
— Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! — Е, е...
Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин! Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао... — Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?...
Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин! Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао... — Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш...
подвалили да му се освете што им је много пута штошта закинуо; како су се договорили да га најпре поплаше да не излази никуд оне ноћи, па му онда понудили врљике, како је он пристао; како су они за ноћ превукли све врљике од његовог чајира и
Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из своје коже не може никуд...
лопов, или курјак или хајдук, па макар то било богзна где далеко, он сав премре и за живу главу не сме да се макне никуд сам. Кад стиже у Неменикуће, људи се већ роје око суднице; али све мало подаље обилазе око апсане.
Одмах му окупише казивати каква је звер ухваћена, шта мисле о њој, казаше му и да се Радош поболео, не може никуд. Запиткују га има ли одиста дивљих људи, могу ли доћи чак и овамо, има ли их и репатих.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро је. Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре... А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт.
— Хоћу, што не бих! Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кад је совјетујем: »Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд«, а она, мислиш, да потрчи у очи... Ето јој сад! Моје пророчанство се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем.
запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд. Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду.
Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши. Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало
Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присан друг, заједно су били калфе. Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени. Сутрадан је недеља. Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.
Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости. Тако после поноћи устану. Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити. Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.
Марко се чуди смелости тој од Миливоја; та од њега готово зависи, без њега никуд. Пуче глас по вароши да Свилокосић не одлази више у кућу Рогозића и да је отказао заступство Мици. Сви се чуде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже: чуваркуће су! Из тих ходника, и просторија, очигледно, није било, никуд, излаза, осим на капију, код понтона. Али и тамо, мост је био утврђен палисадама, иза којих је била стража.
Откад одведоше, бунџије, Маљковича и Меанџича у гвожђа, проклиње је цела Махала. Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема. Нема више ни кућерка Зековича.
Клајнштетер га јако цени. Тако је Исакович, стигавши у Грац, сматрао да ће бити најпаметније да се, прво вече, никуд не миче, из куће. Седео је у прозору гвожђара, у кошуљи до паса, са камишом у руци. У стаклету, да га сваки види.
Стаде сасвим нехатно и чак је и брк погладио. А затим, поче да шапуће, и мрмља, Трифуну: „Е никуд и никамо далше на коју страну, без тебе, Трифуне!
Пошто му је било речено да, последњег дана, ником не отвара врата и никуд не излази, да ћути, Исакович је седео у кући и чекао. Дуго се прао, пиркао, чешљао, мирисао, и облачио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био. Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје
Лако ће их познати. Од никуд се не одзива. Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише.
Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти. И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.
Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно. — Па шта ти је тешко?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се некрштено дете као „погано“ не љуби. У време док је некрштено не ваља дете износити никуд ван куће. Када ће се дете крстити зависи, дакле, од тога какви су физичка конституција и здравље детета, односно да
(К-Љ, НБ, стр. 23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр.
(Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр.
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Корисна. Безопасна. И када пређе на свом собном бициклу без точкова сто километара дневно, човек гарантовано неће никуд стићи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар ВИ класе; запао ту као дилижанац у макишком блату, па никуд одатле. Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.
« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.« — Ама, окани се господина! Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља. Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се
Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.
Па од себе да стра тури, Кô дечица он зажмури, Па се одби у свет тамом, И ето га сад над јамом, Назад никуд, а напреда Куд ће јадан да погледа! „Одо, одо, тако стаде, И точак му на ум паде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи. То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи!
у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке: — Шта ћеш, обладао посао, притисле године, не мили се човјеку никуд с прага. — А како те ноге служе?
То ти је та вјечита робија која се зове тежалук. Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу. Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче.
Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа. Остане тако калајџија код њега и два-три дана, више и него му треба, наразговарају се и насвађају,
— Баш јој је код тебе лијепо и потаман, не би, вели, никуд кренула од тебе, да јој дадеш царевину. Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали
замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама никуд, ни у шта. АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала.
Сад се тим истим друмом, испраним и обрушеним, друмом који више никуд не води, један просијед човјек покушава вратити дјетињству, завичају, успоменама.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ — Ако их код куће оставим, не смем никуд да се макнем. Како чујем, овај је поаран, таки ме грозница вата, шта је с мојим новцима. А, ово треба да престане.
СТАНИЈА: Не бој се ништа, неће ти мајка на путу стајати. (Устане.) ЉУБА: А куда ћеш, мајка? СТАНИЈА: Никуд. (Отвори врата и виче.) Вучко! Вучко! 8. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ ВУЧКО: Ево Вучко.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кратку, и крепку, молитву саткај. Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како. Друго певање Првенац синак, светлица, искра Божијег даха, диви се Ребру, женском створењу: Кошчица,
брзају дани, које не држи место им дато него ништине вијају зевак, кољу се, глођу, кружећи стоје - никуд да пођу. Ветровим пољем замећу мобу: Шести у Седмом xоће да блесне, Четврти Другог купи у торбу, Тпећи о Петог
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сретамо и групе војника који раздрагано певају: Дошо Шваба све до Раље А од Раље никуд даље... — Тек сада, када смо ослободили Београд, осећам замах наше победе — вели Милутин уча.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак. — Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано...
за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа... Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Таласај, милуј, спавај – као јарак сад чека завичај, да трулим, и да се никуд више не винем, жив. Кад изнемогнем, и мога распадања талог сливаће се у таму, кроз река наших муљ и слив, у земљу која
Румен и злато боја не допиру кроз прашне прозоре никуд. Али долазите, долазите овамо, да им видите гвожђе и бетон. И позоришта.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
После ручка дођосмо сви код Тапура, дође и господин капетан, и ту се већ решисмо да не мрднемо никуд док пошта не дође.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
поетску легенду о бродоломцу који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПИСМА И ВЕЧИТИ ПУТНИК Ја сам био створен, Госпо, да се родим, Да живим, и умрем, све у истој кући, Да целог живота, никуд не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по забитним стазама баште.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме.
Цар чувши то начини кћери својој двор од стакла у који се ни мрав није могао увући а камоли змија, и из њега је никуд није пуштао напоље. Кад царевој кћери дође суђен дан, она здрава читава заиште грожђа да једе.
Ту један стари вук приђе и рекне да је стар и немоћан, те да не може никуд у тор да иде. Свети Сава погледа око себе, види једног чобанина који се био сакрио, па, пруживши на њега штаку, рекне:
(Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи? (Круна) 131 — Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник) 132 — Црно бело брише? (Гума за брисање трага писаљке) 133 — Четир уха, два трбуха?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О где су врата? Где је спас? То тонеш већ у тупи сан. Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан
та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није се могло. Гласови о збивањима стизали су, у Гружу, прво њему јер је он био први човек. Ни из те коже никуд. Тако је, у јесен 1813, док су обасјане, меке измаглице падале по гроздовима и јабукама, и клиповима кукуруза, по
виђао је таква места, једном или двапут, на својим путовањима, али је онда морао даље а сада више није морао никуд. Тим је сазнањем сасвим био обузет.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи! Ох, што је Масно--о-о!
Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.
после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну. Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово.
— Е, то не може да буде... она је варошка. Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад отиду одавде, срешће их дивља планина, преко које неће моћи пријећи, јер нема никуд цесте; него на крају те планине има јабука, и на њој три јабуке да уберу, па да се једном баце на планину, одмах би им
— одговори калуђер. — Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела? — упита Ера. — Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем. — А што? — упита Ера.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
закони свемирске саобразности и људске узајамности без којих би наш живот остао само слепо тумарање по друмовима који никуд не воде“84.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем. Њен пепео је заборав.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ „Ја ићи морам, моја невесто! Нећу да мисли робље пашино: Гле, чувен хајдук никуд не смије, Него се крије као кртица!“ Она га опет стаде молити.
Ћипико, Иво - Пауци
— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило. Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! — Од никуд? — Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... — Даваће и отсле .
— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило. Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! — Од никуд? — Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... — Даваће и отсле ... — У што?
— И замишљен је био... Држао би ме за руку, па би се никуд загледа. Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
смо хркали и башкарили се у дебелој простирци бујади као праведници који су свршили све своје глупе послове и који, никуд не журећи и не хотећи ништа, баш ништа, пољубивши себе у праведно око, у праведну њушкицу и у праведно дупе, подмирени
Загледао сам ја њега стотине пута, и слева и здесна, и спреда и позади, и озго и оздо, али свеједно — никуд нисам стизао. Црни Стеван је долазио неумољив и диваљ.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Девојче потрча да их узбере. Али је тресиште ровито: више се никуд не може Него у дубину до краја. Девојка помисли: да ли је довољно дубоко Да јој се високо тело утопи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Трепериле су по Гају златасте сунчане пјеге, мамиле у игру, али дјечацима се никуд није полазило. Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и мајстора Мачка.
Мачак одједном сједе и хукну: — Ја више не могу никуд ни макнути. Тек сад су ми се одсјекле ноге од онога страха од малоприје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку! А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.
Оставише га једва духата и одоше. Оста он лежећи му крај пута крмечући; не може се никуд ни макнути. Сотим путем у своје нуријско му село пролазећи, неки поп виде га где се онде невољан ваља сав израњен.
Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи.
КАЛУЂЕРИМА Ако би не за невољу коју било калуђером не ваља никуд на страну међу светске људе излазити ни шњима баратати ил' се уједно мешати, ако хоће да би на себи та три
ли су потајне сконе и вештине, како своју меру имаш и преходиш с памећу на јаве и на сну од места до места а ум ти се никуд не креће, нит се од тебе одлучује никуд, него у своме месту борави, а свуда се скита.
меру имаш и преходиш с памећу на јаве и на сну од места до места а ум ти се никуд не креће, нит се од тебе одлучује никуд, него у своме месту борави, а свуда се скита. Како ли видело очно (сасма је маечко) а далеко и широко види!
— Ако ли пак тебе стане питати, ти реци: — Та ја сам хром, видиш да не могу се никуд ни с места макнути. — И тако ћемо га надмудрити; ако је он и врло мудар, ал' и ми до краја нисмо луди и понешто знамо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан. Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође јер је пргав и џандрљив.
— Етее, — отеже Ташана — како да ти рекнем?... — Ама дома ли је? Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.
— Ваздан-дан! — одговара Ташана. — И сву ноћ? — Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. — Неје никуд искачала? — Неје... Неје искачала ни у авлију! Трећи дан веће... Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу!
једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили. Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.