Јакшић, Ђура - ПРОЗА
О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!“ Те исте јесени нисам ишао никуда „на страну“. Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао.
Она га погледа зачуђено; јер све откако су се доселили у Планинац, није је стари отац никуда провео, нити је она познавала места која су с оне стране Челица и Ратковића.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године опет мени дође у руке овако разрушено. Зато га веће никуда не дам из наше куће, и ви га чувајте, ако је овако разрушено, нека се знаде да је и оно трпило страданије.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега. Никад и никуда није с њоме иштао, нити је она смела поменути да је куда поведе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Шпијун Генералкоманде, који га је пратио у Неоплатенси, могао је да јави само то, да капетан, у Варадину, није никуда ишао, сем на гробље. Његов извештај су, са чуђењем, ставили ад ацта. Међутим, тако је то било.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ПРЕД КРАЈ Куда ћемо сад Куда бисмо никуда Куда би две кости иначе Шта ћемо тамо Тамо нас већ одавно Тамо нас жељно чека Нико и жена му ништа Шта ћемо им
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.
Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. Међутим је Пера по свом обичају газдовао. Већ је више држао да се отац неће ни вратити.
Сад је тек беда. Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре. Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом. Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према
Од оног дана кад је затекао снаху повређену, Аранђел Исакович беше као избезумљен. Стао је и није одлазио никуда. Првих дана стизао је још до Осека и Ковина, својим лађама и својим џелепима, журећи, пловећи и ноћу, ћутљив, говорећи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Очајавали смо у досадним улицама које никуда нису водиле, презирали суседе, породицу, тупу осредњост у коју смо били гурнути, ослушкујући грмљавину Европе у којој
«), док се око његовог аутомобила у дворишту буду окупљале гуске. И, одједанпут, изгледаће му као да никуда није ни одлазио. Глупе ли куће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вријеме је већ. Од Тројичина дне нијесам био, а тада као и да нијесам био, јер из манастира не смједох никуда, бојећи се да ме не убију Бајице. Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир! — Ко су Бајице?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући, у ходу, чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас наравно да није мислио никуда из куће излазити као добар хришћанин. Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма с' никуда не помакло. XИИИ Страшан часак већ је мину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући у ходу чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама. — Е, волио бих да сам на Чавлинову мјесту нег да је моја бутум Лика и Крбава!
и гомиле домаћих очајника на концу се затворише и утврдише у свом троуглу, на ставама ријека, ријешени да се не мичу никуда даље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли
осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. — Нане, нане, мори!! — заплакала се. — Нане, нане...
А она ништа не зна. У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ако већ није касно! ГИНА: Па ти немаш никаквих осећања! ДАРА: Емоције нас никуда неће одвести! (Улази Благоје) ТОМАНИЈА: Шта сад мислиш да радимо?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. — Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
многе речи погрдне, Прозваше је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима. И Софка се сећа да су ти дани били најгори.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сједи Јанко!“ рече му сердар. „Не одлази се никуда. Зар ми и ти нијеси мој?“ Стана у исто вријеме простријеља очима момка. Он сједе снужден.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чини му се да Ђорђе само што није заплакао. Зна, осећа све јасније да не може никуда да побегне, да не може оваквог да га остави, јер он и овакав јесте његова крв. Погледа га као да га први пут види.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда му рече цар од тога града: — Немој ићи никуда, него ево ти моје кћери, па буди ту и царуј, кад си таки јунак. Кад он то чује, домисли се те најпослије остане и
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут. Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: — Ето, таква сам, бре, синко! Луда! За никуда ја нисам...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А шта би почела? Исто то још једаред... Једна судбина за једног човека... никуда из коже, и од Божје воље... Само да су она деца друга, могло би се с њима певати, с младости...
Шта ћу, седнем, и варам је... А да је питаш шта ће јој све то? Никуда на свету не иде, мало јој ко долази, нема се коме похвалити, а и не жели да се хвали...
нагваждања, него се то на неки начин већ матори, и сагледа се чисто и бистро оно што зрели људи кажу: из те коже никуда. Али његова ведра храброст га опет подиже. — Што тако све видиш наопаку страну? Има наопака страна у свему, наравно.
Кад, неочекивано је пресече стари господин Аврам. Тај стари, врло стари господин Аврам, откад не миче више никуда из паланке, познат је по томе: што је некада крстарио по свету и био ужасан трошаџија, а кад је све спискао што је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега. А он је то и заслужио јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.