Ћипико, Иво - Пауци
Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. —Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. —Остани, разговараћемо!
— Ишла би она, не бојте се. Ха, благо вама који нимате сестру. Куга и сестра, то је свеједно! Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.
— Промиће вриме! — рече. Гледајте како се око хриди навијају галебови. Иво погледа правце тамо. — Нимате никога од свога? — Никога. — А да се разболите? — Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац.