Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
него ли посла другога пророка, именом Натана, к њему да га прокуша што он о том мисли, зна ли се да је згрешио, или ниподашто то не штима.
А има и параца, те ваља жегнути жигом за прознање. Једни на слободу пак пуштени на празно обнехате се ниподашто грех држећи и тим одходом о тому се баве.
о свему до једне чрте мало и велико меркати, и што мни тајати се, на среду приводити, зашто многи штошта башуре и ниподашто држе многе пошурице.
А ви, ако ме примали, ако ниподашто држали, о том нећу се смањити, ни се с вашим прихватањем мамити. Моје је с вама говорити, а баше је пак слушати,
Видим та моја ствар ниподашто би; изамђа и почади. Саздата ми врла и лепа справа сама се поруши, а са злом отхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру.
Како што ми детињу грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто. Деца плачу за размет своје справе а ми им се смијемо.
Да и ја учиним! Зашто не бих чинио?... Душа каже: не греши човече! А тело вели: што чинио, чини! Инди, душа ниподашто остаје, за једну шегу, кад је тело надвлађује својим зактевањем.
А пак ту је и једна велика зубна болест гледећи све око себе коншијске баште и њиве родне и бујне, а његове ниподашто. Какво му је срдце? Није л' то божји мач! ...
А и та људска прогона ниподашто је. Ако ко испред себе и истера, иде си човек дома и на свој посао, ама Бог не тако исто из собе на сокак истерује!...
Знам, и сви би то рекли: »Више не знаду толико у томе се често забаљају; та у томе и сва им је вештина и наук а ниподашто је; заир ли је и свирња с игром неко учење? И у школу тога рад ли се ходи?
Да знам што ће и невеста напред изнети. И ти унеси штогод да не буш ка без дара ниподашто на венчању. — А ја, господине, што ти имам преда те из нети, чим ли се указати да осветљам свој образ?