Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Талас песимизма плавио је готово целу српску књижевност, и никада се гробља нису толико певала, и никада нирвана није изгледала такав идеал као у тим суморним и жалосним временима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА
последњем звуку виолине, На последњем звуку виолине Потражи ме, о потражи ти ме: Једног дана нестало ме с њиме. НИРВАНА Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко.
Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко.