Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Лепо, џанум... А да нисте род?...“ Питао га је архимандрит, једнако својим жмиркавим оком мерећи мога побратима.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Остров Родос у Архипелагу, то је остров! Хе, моја браћо, залуду сте живи кад остров Родос нисте видили! Ко остров Родос није видио, нити што зна, нити је видио!
предраге кћери, слатке сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње, свободне сте, повелителнице сте, употребите само на добро вашу свободу и вашу кротку и
„Н е с у д и т е, д а н е о с у ж д ен и б у д е т е”, а то ће рећи: не мрзите и не гоните друге, ако хоћете да нисте мржени и гоњени; не проклињите, ако хоћете да нисте проклети; благосливљајте и љубите, ако желите да сте благословени
д е т е”, а то ће рећи: не мрзите и не гоните друге, ако хоћете да нисте мржени и гоњени; не проклињите, ако хоћете да нисте проклети; благосливљајте и љубите, ако желите да сте благословени и љубими; имајте мир мој и љубов моју, ако сте ради
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!” Узјаше на коње, и оду по снегу.
” — Рече Сирчић алај-бег: „Истина је тако, ја сам са везиром у Београду био и очима гледао”. — Пита: „А зашто се нисте предали Асан-паши, кад је дошао с војском у Шабац?
Онда капетан поче: „Попе, од нашега мира и уговора нема ништа, кад ви међу собом нисте сложни. Ви хоћете Сирчића пашу, поп Лука иште Али-пашу, а ми и сва ордија не дамо другоме; а Кулин и његова орта не да
Ко добре совете како ћете поступати? Ко ли код султана правдао и увешчавао га да ви нисте устали против Отоманске Порте, но против и његови̓ ребелијанта Турака и зулумћара.
Све је то наш цар као милостиви отац вама чинио и преко толики̓ благодејанија и совата опет нисте умели чувати, но они неблагодарни онако се непоштено владаше док бедни народ упропастише.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па још оно његово званично понашање! Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа
Шта ти кô велиш, Ђуко? — Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу.
— гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву... — Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. И не бих узео да нисте ви. Али сад што му драго...
— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. И не бих узео да нисте ви. Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.
Ја сам заборавио да вам кажем. — Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена. — О, нисте много изгубили, међутим кад опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам лош
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на јутрење! — О, бог ти помогао!
Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру. — Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ!
а морала сам данас да прекинем через петка. — Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса. — Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, — ал’ кад човек дође код
— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз. — Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.
Верујте... — Зар је баш никад нисте окусили? — Тааа, није баш да нисам... Јесам, кол’ко се сећам, само као утук, само после шљива...
— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос! Дакле, молим... — А благодарим! — Али коштајте!
— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо — вели гђа Перса, а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо! — Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...
— Чудо, госпоја-Сидо... кад сте баш така »чисменка Анка«... чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу.
Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! — Добро те нисте рекли: с вашом Жужом! — А шта би вам фалило, само ако она... — Охо! — вели поп Ћира. — Охо! Дакако!
! — рече радознало гђа натарошевица, и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка? — Шта, зар нисте чули? — Нисмо, рођена! Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје... — И ништа нисте чули?! И ништа баш?!
— Шта, зар нисте чули? — Нисмо, рођена! Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје... — И ништа нисте чули?! И ништа баш?! Та је л’ можно? — пита Габриела скидајући мараму.
Кад оно... ви нисте ни чули! Не знате ни кол’ко ја! — Молим вас... — Та шта вам ја баш много и знам?! Чула сам, ал’ чисто и сама не
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам. — Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. — Нисам био у ствари начисто. — Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.
— Шта су ти абентајери? — Шта, још ни то не знате? Дакле, ви још нисте никад имали абентајер? — Ни не желим га; ни име му није добро; но опет би’ рад знати шта је то.
Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању. Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.
— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети? — Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју
— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили. — То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.
— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира? — Нисам, онда сам још била у инштитуту. — А ја сам га чуо.
Хајде, пођите за мене! — Маните се тог посла! Зашто би’ ја за вас полазила? Тражите ви младе! Нисте ме хтели ни кад сам млада била, што ћу вам сад? — Ништа за то! Ја вас сад најволим.
— Тој је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи. Видим ја! — Остави ти то мени, стари сам ја врабац!
— Онако — како да вам кажем — упола сте били. — Ал’ сам се паметно разговарао? — Смешно; али нисте џандрљиви били. — Све ће добро бити. Стигоше већ у О.
Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили. Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.
Мати уђе у собу. — Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити. — Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата! Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!
— На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде! Зашто нисте тепсију вратили? Је ли још код вас? — Није, продала сам је упркос брату. Нећу да је има, а шта буде ја ћу платити.
Африка
од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте пароксизам, ви сте вербал!
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол. ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска.
Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје? ЈУЦА: Откако сам се у кућу. довела, ви јошт нисте запитали треба ли ми штогод, и како живим. У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим.
Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити! ЈАЊА: Штедим, господин, од невоља, зашто си нема.
Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати. Нека млађи најпре, па ћете ви, као стар, полагано за њима. ЈАЊА: Ја сум човек убиин.
ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?! Није ли вам се кукуруз због њега покварио, нисте ли стотину друге штете због њега имали? ЈАЊА: Ама му правим рачун.
Ох, мој бели десет хиљада! МИШИЋ: Видите, лепо каже српска пословица: „Скуп више плаћа.“ Да нисте жалили за шталу, не би вам коњи пропали; да се нисте на интерес полакомили, не би толике новце изгубили.
“ Да нисте жалили за шталу, не би вам коњи пропали; да се нисте на интерес полакомили, не би толике новце изгубили. Скупоћа вам је више штете него асне причинила.
Теодосије - ЖИТИЈА
— Ово што се догодило са мном, Богу се тако о мени свидело, који ме је од оца мојега довде провео а да ме ви нисте ухватили, па ме он и сада од ваших руку избави.
не престајаше дан и ноћ ца цyзама приљежно да учи свакога, говорећи им: — Ево сада, послушавши ме, иако то нисте хтели, Божје благодати удостојисте се. Слушали сте једном божаственог апостола Павла како говори свом Тимотеју.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли...
ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Говорите, дакле, шта је; зашто сте ме чекали? АЉОША: Господин инжењер!
ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша. Ви као да би хтели нешто да ми кажете, па не смете? Да нисте незадовољни платом? АЉОША: Ах, не, господине! ПАВЛЕ: Да вам није тежак посао? АЉОША: Не, не, не!
РИНА: Удала сам се. АНТА: Ех, то је оно, видите, што сте погрешили; нисте се требали удавати. РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену...
СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули? СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути? РИНА (Анти): Како то, господин-Анто, нико сем вас није чуо?
ПАВЛЕ: Мислио сам... очекивао сам... СПАСОЈЕ (заборавља се): Шта сте ког ђавола очекивали; нисте ваљда мислили да ћемо пасти у несвест кад се појавите?
ПАВЛЕ: Ништа ја нећу; дошао сам да вам благодарим за све пажње које сте ми указали. СПАСОЈЕ: Тога ради нисте морали долазити. ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо?
СПАСОЈЕ: Па кад сте хтели да избегнете јавни скандал, што сте онда уопште и долазили; што нисте остали тамо где сте били? ПАВЛЕ: То ми је била намера.
СПАСОЈЕ: Уопште, нисте довршени. Уосталом, и шта ће вам, за вас је најбоља квалификација то што вас познаје госпођа Рина.
Ја сам себи увек такав намештај замишљала. ВУКИЦА: Штета, одиста, што нисте имали прилике. АГНИЈА (искрено уздахне): Дабоме да је штета!
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули? СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите. НОВАКОВИЋ (устручава се): То би ипак било, како да кажем...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пред Рашидом остајало ми је само ово друго. - И нигде ништа златног нисте видели у тој кући? - Атаман је подигао руку као да нас заклиње или исповеда. - Ништа! - рекао сам.
- Тај мали Емилијан! Видели сте негде нашег драгог Емилијана? Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком.
Рекох да се он није петљао. - Све сам то ја сам измислио, зар не схватате? - Викнуо сам. - Зар нисте у стању да схватите? - Ти, скоте! - рекао је отац.
Са Весном је то било дивно: никада нисте морали да јој објашњавате о чему коме говорите. Она је знала и било шта да сте рекли, сте бити сигурни да ће наћи
Такве неке породичне ситнице, знате. Офарбана и она друга погледаше нас не схватајући. Од њих нисте могли ни очекивати да схвате. Стари је очекивао да испаре. Он је био таленат да од људи очекује којекакве генијалности.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. — Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? — Купите, молим вас, даћу вам јефтино. Сад се стану погађати, и погоде се.
— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? — Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом.
Глади га по челу. — Ал’ сте ослабили. Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут. Не морате, нисте спали на то! — Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати. Но што сам ти се ја свашта напатио.
— Али колико? — Питајте њу. — Али колико си примио? — То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. — Ал’ ово је моје, а не твоје. Имам више деце!
— Ал’ ово је моје, а не твоје. Имам више деце! — Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? — Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.
— Шта то може бити? — Шамика побледи. — Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери.
Но ту још има помоћи. — Какве помоћи? — Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити. Јесте л’ одважни, имате ли куражи?
Лаже, каже да јесте. Шамика му да на вино. кад трећи дан, добије на пошти писмо. Отвори, чита: „Господине! Ствар нисте добро удесили. Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.
Отвори, чита: „Господине! Ствар нисте добро удесили. Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести. Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.
— А знаш ли ти да си болесна? — Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. — Ал’ су здраве биле кад су се удале.
Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. — Мој стари каваљер. — „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела. Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.
— Но ви сте, Херр вон Кірић, вечити младожења, еwігер Јуд. — „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. Тако живи Шамика. Многи би помислили да је Шамика несрећан човек. Није тако.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Однела га нека Циганка, са осталим старим стварима, у замену за ћурку. Да нисте случајно негде видели мој џемпер? Нико ништа не зна о њему. Шта да радим?
Имате тридесет и пет година и желели бисте да останете непознати. Хоћете да напишем нешто само за вас? Видите, нисте ни приметили како упловљавате у тупо, средовечно доба.
Путовање на овај начин имало је и својих дражи! Никада нисте могли бити сигурни да ћете наставити пут, мада је акумулатор на издисају понекад успевао да покрене кола отпрве, што
— упита она и први пут га погледа са стварним занимањем. – Шта бих друго радио док сам ту? – Нисте одавде? Он јој рече име великог града који никад није видео сем у биоскопу.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Шта хтети, стотина је моја, а ја толико ваљда искуства имам да знам, то јест, што је за кога. Да нисте ви, био би други. Колико је њи ишту ти, Боже, знаш; но ја сам њеним родитељма обећао да ћу наћи прилику добру.
ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило.
МЛАДОЖЕЊА: Ја нисам никада терао. ПРОВОДАЏИЈА: Наравно, то јест, да ви, то јест, нисте терали, него сте имали настојнике; али сте се и ви доста, то јест, напатили. Колико сте онда, то јест, профитирали?
Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи! МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом! ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тако је настала реч СТОП ако нисте знали. Тешко да нам овакво знање ичему може послужити, а таквих домишљања и вицева има код Лукића много.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Хм, хм! То је ђаволски посао. СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен. ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати.
СМРДИЋ. (смеши се): Знали су да нисте вредни ништа учинити. ШЕРБУЛИЋ: Ја нисам? Него ви, који сте толике људе преварили и банкротирали?
ЖУТИЛОВ: Пст, пст! ШЕРБУЛИЋ: Није то „пст него оћу све да кажем. Кад је требало за народ радити, ви ми нисте викали „пст“, него „ајде, луди Шербулићу!“ СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико.
ШЕРБУЛИЋ: Вама је боље јер ове године нисте могли трговати ни профитирати по вашем обичају. Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по обалама и
СМРДИЋ: То је наопако! ШЕРБУЛИЋ: Боље да смо и с Маџарима остали. ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто нисте? СМРДИЋ: Знам да би вама по вољи било. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени? Мени је свеједно ма ко дошо у службу.
Нека донесе, дакле, да потпишемо. СМРДИЋ: Ви не можете потписати. ШЕРБУЛИЋ: Зашто? СМРДИЋ: Кад нисте били у одбору. ШЕРБУЛИЋ: Вама је познато да сам био наименован. СМРДИЋ: Али није дошло у протокол.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо. Да се куцамо. А г.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад? ХАСАНАГА: Нисте сви стигли... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви смо ту! ХАСАНАГА: Младожењу вам не видим. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта ће ти сад он?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали... И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Да нисам ја њу тражио, ви је не би нашли, јер нисте за њу ни знали. Први змај рекне: — Моја је девојка! Јер да ја њу нисам нашао, ви ју не би имали, а ти би ју бадава
— Али, — вели — нипошто да нисте служили код Ћосе. То им накричи и у аманет остави па умре. Синови га сахране, па почну премишљати што ће и како ће, а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ја л’ свака овако обучена, као моја Сока? СВЕТОЗАР: Заиста, тетице Софија, ви нисте ни најмање накићени. СОФИЈА: Ја мислим да кићење за жену, која има свога мужа, није ни најмање нужно.
) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше? Ево сам овде додао укратко точку једну. НИКОЛА: Ал’ ви моју Магу нисте ни видили обучену. СВЕТОЗАР: Та ја њу и онако познајем. Потпишите само, ако сте о доброти ваши супруга уверени.
(Намешта је.) Овде мало изео мољац; али ништа, само кад није све пропало. СОФИЈА: Браца Нико, и ви канда нисте задовољни с браком? НИКОЛА: Волио би да је Мага као ти. СОФИЈА: А ви, куме? КУМ: И ја бих волио, да је као ви.
ШАЉИВАЦ: А, то је што друго. Како му је име? ИСАЈЛО: Ми не знамо. ШАЉИВАЦ: Дакле ви нисте код њега? ИСАЈЛО: Јесмо код њега послужитељи. МАНОЈЛО: Ја сам његов и слуга и ђак. ШАЉИВАЦ: То је добро!
ДОКТОР: Како то? ИСАЈЛО: Ако га не будете гди затворили; а у соби га нема. ДОКТОР: Немој се шалити! Зар нисте чули, да је човек човеком... МАНОЈЛО: Само через разумну душу. ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу.
МАНОЈЛО: Куд га знамо тражити? ДОКТОР: Ја оћу да ми се разум нађе, јер иначе — у полицију. ИСАЈЛО: Ја ћу казати да нисте ваш разум никоме показивали па може бити да га нисте ни имали, него нам само беду правите.
ИСАЈЛО: Ја ћу казати да нисте ваш разум никоме показивали па може бити да га нисте ни имали, него нам само беду правите. ДОКТОР: Умочи у моралност твој залазећи језик!
степена. МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили. ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца. МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе?
ШАЉИВАЦ: И то је истина. Најбоље се код куће мисли рађају. Но ваше објавленије није достаточно, тј. нисте описали како изгледа, какве је боје, величине, силе итд.
ДОКТОР: Сваки добар слуга зна шта господар има. Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен.
ШАЉИВАЦ: Знам, особито од људи који су неучени као ја. ДОКТОР: Ако и нисте учени, ви сте код човека гди се можете помоћи. ШАЉИВАЦ (поклони се): О томе не сумњам.
А знате ли што би ја јошт радио, да сам као ви? ДОКТОР: Да чујем. ШАЉИВАЦ: Ово опстојателство, што нисте ништа учили и опет сте доктор философије, показује да сте великог ума и духа. ДОКТОР: То показују и моје књиге.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Биће болесна? ПЕРСИДА: Није, милостиви господине, али тако добре, тако благе жене нисте јошт у вашем веку видили. ТРИФИЋ (горко): Верујем. СТЕВАН: Јесте, милостиви господине.
ТРИФИЋ: Пређе јој нису могли троје угодити. СТЕВАН: Ни сви служитељи. ТРИФИЋ: Зашто ви мени нисте јавили кад је полазила?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, драге моје нагло остареле девојчице, нисте ви криве што се живот нашалио с вама, па вас једног јутра пробудио као и обично у пола шест, кад оно — осам банки. Опа!
“ — а тамо, већ вам је осам банки, а још нисте начисто да ли је требало дозволити оном путујућем глумцу да вас цоки, или није?
Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже! Крепавала сам од страха да нисте какав надувенко, ако разумете шта оћу да кажем, мада се то не би слагало са оним што пишете, схватате?
Овако? Јао, опростите — просух вам старог кечупа по лонама! Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!
На часну реч, ви нисте читави! По моме мишљењу, драга матурска комисијо, матура се полаже читавог живота (свежа мисао, зар не?
своје место у женском делу фризераја српске књижевности, раме уз раме са посланицом Монахиње Јефимије, зар и ви нисте стигли у Београд с коферчетом и зембиљем у руци, а сада лепо седите за катедром и оцењујете колико сам талентована и
— Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао! — Господе Боже, па зар то није нормално? Шта су урадили твоји родитељи за тебе?
привлачност и ти фазони: једноставно, као да сте излазећи из школе сусрели сасвим случајно старијег брата кога нисте видели једно осамдесет година. Тако некако ...
У то време раног иностранства, знате, постојао је, као, неки закон, по коме нисте смели да купите више од триест доларишки једаред у години кад фурате преко црте.
“ — Каква сте то генерација? — мрмљао је матори ни за шта нисте! Погледај: све сам ситниш! Стварно, колико ти оно беше година? — Осамнаест ...
Открила сам то сасвим случајно док сам се шуњала да јој мазнем кључеве од телефона. Она, ако нисте до сада знали, закључава катанцем бројчаник од телефона јер су рачуни достигли астрономске висине, тако да ја не могу
Али, маман управо и рачуна на те прве три секунде, ако већ хоћете да знате с чиме она рачуна! — У реду је, нисте нам више потребни... — процеди с висине бакути, која се извуче натрашке из трпезарије рушећи успут пепељаре и свећњаке.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила?
МАРКО: Бога вам, јесте ли ви Србин? АЛЕКСА: Прави, и прозвишчем и племенем. МАРКО: Хм! А ја би реко да нисте баш прави Србин. АЛЕКСА: И закључавате? МАРКО: Ја вас не закључавам, него само тако мислим да нисте прави Србин.
А ја би реко да нисте баш прави Србин. АЛЕКСА: И закључавате? МАРКО: Ја вас не закључавам, него само тако мислим да нисте прави Србин. АЛЕКСА: Ал откуд ви то мислите?
То је за удивленије. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, је л могуће да вода гори? АЛЕКСА: Зар ви о том нисте чули? Три месеца дана новине нису ништа друго писале него о томе. Но, наравно, на шпанском и француском језику.
3. АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: А, господин барон, процес на вас. АЛЕКСА: Зашто, господична? ЈЕЛИЦА: Ви ми нисте ни полак приповедали што се ваше фамилије тиче, и да није било вашега момка, не би ни знали готово ништа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Налазим само да је лепа. — Да се нисте повредили? Требали сте да викнете да вам осветлимо. Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим дођете из шетње.
Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили.
Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих неколико километара
Уђе деран што послужује у кафани: — Госпођице, вечера само што није готова а мале Ферере нигде нема. Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали.
— Долазимо из Белмонтехе, али нисмо све свршили. — Нисте свршили посао? — Не сасвим. Тамо је војничка свечаност па већину ствари нисмо купили.
— Врло добро. Имамо и иначе још добар сат до ручка. — Чекајте да догурам барку. Пазите! — Нисте у риболову? — Не, чекао сам брата и оца. Спремамо се да проведемо целу ноћ на језеру.
Нешто значи бити марешал; и то је живот који нешто значи, који је за мене! — Нисте могли убедити оца да попусти вашој жељи? — О, све ми је то било досадно. Чак нисам ни покушао да убеђујем.
Иако су моји синови, а овај је још и присутан, морам вам рећи да не бих могао пожелети бољу и послушнију децу. — Нисте никада помислили да би могли отићи у свет и радити далеко од својих родитеља? — Нашто!
“ — Ја сам његова жена. Јесте ли чули како нам је био болестан? — Његов брат ми је рекао. Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка. За десет дана ћете опет бити снажни.
— Добро вече! Пошто нисте саме, допустићете ми можда да останем који тренутак са вама. — Разуме се да можете остати.
Он за мало да није умро. — Откуда знате да сам био? — Малочас сам видела његову матер; она је ожалошћена што и њу нисте потражили. — Нисам знао да би јој то било пријатно. Поздравите је. — Ивона, шта си учинила са својом косом?
— Хоћемо ли, Сагрера? — Хајдемо. Довиђења, млади господине. — Довиђења, и хвала што ме нисте отерали. — Надамо се да ћете опет доћи. — Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На ту помисао долази одговор који каже: па ви и јесте неко други, погледајте своја лица у мраку, то уопште нисте више ви, ви себе не можете познати.
су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља нисте за представљење смртна се казна замењује ропством одлаже се извршење до даљњег а ја сам им рекао да више волим
Машине долазе преко брда да ме њуше најоданија је љубав механичка... Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па, рецимо, ако би он био одиста наследник. ДАНИЦА (увређено): Зар ви одиста нисте могли стећи боље мишљење о мени?
ДАНИЦА: Тако? Значи, и ви се не осећате јаки пред богатством? АДВОКАТ: То нисам казао. ДАНИЦА: Како да нисте? АДВОКАТ: Уосталом, адвокати и лекари не примењују на себе мишљења и савете које другима дају.
ТАНАСИЈЕ: А не, ту не треба грешити душу, она није ништа знала. Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила.
) Што каже Сарка, нека га жали тетка! ТРИФУН: Море, жене, да нисте нешто преураниле? А ако Агатон сад дође и донесе нам вест да се адвокат примио да обори тестамент!
АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити. СИМКА: Е, па позна се то, господине.
АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи. АДВОКАТ (Агатону): Ви нам нисте потребни. АГАТОН: Молим, како ви кажете. Уосталом, ја сам ту, па кад вам устребам, а ви ме зовите.
АГАТОН: Ја? Што ви мене питате, друго сам ја. ПРОКА: Како друго? АГАТОН: Па тако. Јесте, род сте и ви, не кажем да нисте, али, што каже Сарка, сви сте ви, брате, девета рупа. САРКА: А која си ти рупа, тако ти бога?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили! — довикну стари и, већ немоћан, застаде наслоњен на штап. Скренусмо и ми у ону ораницу.
бивак да рапортирамо како ништа значајно нисмо видели, капетан Јован заустави коња па нам се обрати: — Разуме се, ви нисте ништа разумели, нити смо о чему говорили! — Он ободе коња и са пуно важности, као вођа патроле, уђе у бивак.
— Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан. — Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг.
— Ето, па зато, молим вас, и ратујемо!... Вас двојица, који сте у истој батерији, нисте у стању да се споразумете о једном питању које подједнако тишти и једног и другог.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори: — Три године, ово је сад четврта. — Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени? Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.
— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета. — Израђено је то све, сутра ће се донети.
— Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак.
сакри, па врло пријатељским гласом настави: — Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели. Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.
— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз, — како то нисте живели? — Како ?... понови Гојко.
Све тако, без краја!... — Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве ?... — Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам..
— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин Аксо?... Јест, али он је богослов.
— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте онаки... Сву ћу вас обасути брилијантима... Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.
— Зашто нисте дошли к мени раније ? Што сте трпели толико зло без невоље ?... Гојко поцрвене, саже главу, па промуца: — Сви кажу
Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије. — За прирез што велиш... нисте ни ви бољи. Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак. А за оно затварање имаш право.
— Био... јест, био сам ... због квартирине. Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови. Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се
Напротив!... — Шта напротив ? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто. — Не бежим... нисте ми... противни. — Него напротив ?... опет она удари у смех. Гојко се баш збуни. Шта сад да јој каже ?...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Василије Шòпаловић! Милун: Како Василије, кад те он зове Стефан? ВАСИЛИЈЕ: Нисте ви то разумели! МИЛУН: Дости сам ја разумио! Немате исправе! Носите оружје! Носите лажна имена!
Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН:
ни лица која су у браку са Јеврејима... дозвољава се... драма Разбојници од Фридриха Шилера...” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „...
” ВАСИЛИЈЕ: „...генерала противавионске артилерије фон Шредера!” МАЈЦЕН: „Потпуковник...” Зашто ми ово нисте показали одмах? ВАСИЛИЈЕ: Ви сте прво питали за дрвени мач! МАЈЦЕН: Можете да идете!
ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили? СИМКА: Ја сам, господине, из официрске породице!...
СИМКА: О каквој ви то риби говорите? Филип: Говорим о овој кечиги! Као да сте је поховали у Струготини! Собе нисте проветравали месецима, прашина је прекрила целу кућу, све се бели од прашине, по целој кући цеди се паучина!
Скоро ће јесен, а ви са ципела још нисте очистили пролетње блато! Прозори су вам препуни мртвих мува! Са хаљина вам отпадају дугмад, уместо дугмади стављате
СИМКА: Нису мени потребни ни краљ, ни гробар! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример... кад га видите да једе... он не једе, него глуми да једе! И не чита, него глуми да чита!
СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде? СИМКА: Зар ви нисте видели какав траг оставља иза себе онај батинаш Дробац? СОФИЈА (с веранде): Василије! Нема их ни у сандуцима!
ФИЛИП: Ти ниси мој отац, Мегарон? И ово није моја мајка, Мегара? ГИНА: Далеко било! ФИЛИП: Ако ви нисте моји родитељи, ко сам ја? БЛАГОЈЕ: О чему овај бунца? Филип: И ко сте, у том случају, ви? БЛАГОЈЕ: Ја?
Са све већом пажњом слушаће део разговора који следи.) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило? МИЛУН: Нисте чули? СИМКА: Чули смо, али свак прича друкчије. МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће!
СОФИЈА: Чега да ме буде страх? ДРОБАЦ: Ко зна ко море из овог мрака да наиђе. СОФИЈА: Па шта ако и наиђе? Нисте ми казали ко сте! ДРОБАЦ: Море да закоље. Море дубије батином. Море... море да насрне... Разумијеш? Не разумијеш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бити несретан мало више или мање све је једно. Крити у срцу за све гнушање о како је бедно. Ви нисте криви знамо за оно што ће бити, несрећа је баш част. Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало
— Шта је ово? — упитам радознало једног господина на улици. — Свечаност. Зар нисте знали? — Нисам. — Па о томе се пише по новинама већ три дана.
— Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености. — Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари. Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.
— наљути се мало смирени и побожни господин министар. — Извините, то нисам знао рекох. — Нисте знали?!... Којешта! А непрестано вам говорим да, због разних важних изненађења у земљи, мора бити и свечаности и
заиста, раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се, и настаде веселе по целој земљи... Нисте никад, зар, слушали ту стару причу? — Нисам, али је врло занимљива. Молим вас шта је дале било?
Настаде тишина, досадна, мучна тишина. — Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције. — Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао! Хоћете, ваљда, да сад ми министри играмо улоге опозиције?
две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало. — Па зар нисте сви на броју? — процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш?
Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом
Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући
— Знамо ми ваше врлине, — виче неко из треће групе — ви нисте ниједан ударац бича отрпели, а да не закукате. — Да се споразумемо, браћо! — поче Колб.
удара нарочити чиновник у белом, свечаном оделу, и благо укорева народ: — Полако, забога, доћи ће сваки на ред, нисте ваљда стока да се тако отимате! Почело жигосање.
Ви још нисте ни видели јунаке! Да видите шта је српска, витешка крв! Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.
— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. — Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам. — Анђа је прва, викну неко из помрчине. — Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. И Анђа однесе победу.
Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и радост њених носилаца. Ви, његови савременици, нисте умели да цените и чувате најдрагоценије благо, којим је промисао даровао нашу земљу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. Суклато! ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама, де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч. ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те!
ИВКОВИЋ: Па нисте је платили? ЈЕВРЕМ: Нисам, ал' то је застарело. ИВКОВИЋ: А ви, зар ништа боље нисте могли измислити против мене у
ИВКОВИЋ: Па нисте је платили? ЈЕВРЕМ: Нисам, ал' то је застарело. ИВКОВИЋ: А ви, зар ништа боље нисте могли измислити против мене у дописима него да сам издајник отаџбине? ЈЕВРЕМ: То бар није ништа, то је сасвим невино.
Да пробате слатко од ружа, малочас га је мајка скувала. ИВКОВИЋ: Зар нисте ви? ДАНИЦА: Па и ја сам помагала. ЈЕВРЕМ (више себи): Тако, дабоме, ето то је фамилијарни разговор кад се говори о
ЈЕВРЕМ: А, то? (Врати плакате под мишке.) МАРИНА: Ми кад смо просили ваше дете, ви нисте казали да хоћете да будете народни посланик, а то се противи искрености! ЈЕВРЕМ: Којој искрености?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет
? Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!? Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или
Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.
»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом! Нисте усамљени! Уз вас је све што је напредно и слободоумно! Смелима припада свет! вели историја. Нисте сами!
Нисте усамљени! Уз вас је све што је напредно и слободоумно! Смелима припада свет! вели историја. Нисте сами! Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тада очврснух, као камен.” „Па бар да се нисам верила!” (Е, ово да нисам, оно да нисте...) „Не може се опрати на сто перила, А ви, праведници душе чисте, Примењујте свуда иста мерила!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Сад ћемо, за који минут, сићи у једно зачарано царство, у џунглу од корала. Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор. Али...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
другога када упаднете у мале срџбе или какве друге распре, а себе истичете као невине и још тражите осуду, као да нисте на исповести, нити да не говорите о телесним потребама које су вам допале.
Него ви сви, Божијом благодаћу просвећени, познајете његова лукавства и како их можете одагнати — нисте неразумни — о њима из божаствених списа и поука часних читања и у својим искушењима научисте се.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива! ЦМИЉА: Па зар ви нисте с вареником? ЈАГОДА: Ма каквим! Вереником! Видите! На шта вам! Изгледам! Једва. Говорим. Видите. Немам. Даха.
Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан! Овај ме вињак сасвим повратио! ЦМИЉА: А зар се нисте нашли с вареником? ЈАГОДА: Закаснила. Сад идем да га нађем. Прво свратила да се мало приберем.
АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави! АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко?
Докази! Сами не можете да издржите своје доказе! А што се нисте бунили кад вас је болело? ТАНАСКО (споља): Секунд, госкапетане, заборавих ову пушчетину! (Улази. Гледа Просјака.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И | за та два месеца ја ћу за вас платити; ви нисте му дужни ни новца дати. Притом чувајте се да му ништа не дате у зајам; то му је сва мана: узајмљује, пак неће да врати.
У све време мојега при вами пребиванија, како ви тако и љубими господин Ливи, супруг ваш, ви обоје нисте вашеј к мени доброти никакова предела полагати хотели, нити је вами довољно било да ми ви сами Толику љубов
Ко не би помислио да ви чрез то ништа друго нисте наумили били разве убедити ме да се опет у Лондон повратим? И кроме тога, дражајши мој, ви сте мени љубве достојнејша
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ви овуда нисте пролазили? Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ви нисте жал острвља ког вода опкољава И одвлачи му песак док се умиљава. И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жа
Ви нисте жал острвља ког вода опкољава И одвлачи му песак док се умиљава. И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави.
И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави. Ви нисте на јави.
О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави. Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стотинак корачаја дале, ближе војсци но сељацима, ослоњен уз плот, стоји Никола и посматра. ...Ви нисте луди, ви сте слепци, овце. Што сте се збили у гомилу?
У мојој буни људи нису тако бежали, не окрећите им леђа, телци! Што пушке нисте спремили? Чупајте плотове, удрите, удрите! Јауче: не бежите!... Да хоће бар деца да запамте вашу поуку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Запрепастио га је и разочарао изглед малих свирача. — Па, то нису свирачи! — узвикнуо је. — То су деца. Да се То ВИ нисте преварили, Доглавниче мога Доглавника? Овај одречно одмахну главом и нареди малим свирачима да покажу своју вештину.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Посејте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил' нисте синци српскога рода! Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле!
ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили! В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али ћу вас дати укрцати на лађе републике и онде ланцима привезати као псе, јер и нисте ништа друго. - Срам вас било! Не донети рибу на пијацу - та то је издајство, злочин према држави! Чим да се хранимо?
Зато је мој отац мислио да ће у овој царској вароши, поштеђеној од рата, бити боље“. „И ви се у томе нисте преварили?“ „Како се узме.
Тиме су ти експерименти постали познати у научном свету, иако ја сам нисам о њима ништа објавио“. „Ви нисте ништа објавили о својим опитима?“ „Нисам“, одговори он поносито, „то учинише други.
Герике се још увек устручаваше да прихвати мој предлог. „Нисам још довршио своје опите“. „Како да нисте? - Та они су доведени до лепог завршетка“. „Не, још нису. Чујте ме!
“ „Али, госпођо грофице, ја сам здрав и читав!“ „Не мари ништа“. „Дужности крштених кумова нисте Ви и Ваш супруг имали код тог брачног пара?
“ „Е, па баш зато морам свом својом снагом искористити садашњицу“. „Нисте, богами, предострожан штедиша!“ „Нисам капиталиста!“ „Па ипак Крезус у царству науке!
У математици то није било могућно, а не имадох пара да плаћам учитеља. Није чудо што сам у математици остао неук“. „Нисте ли покушавали да то надокнадите каснијим учењем?
Ви би сте били одличан муж и отац“. „Вероватно да до сада нисам био те среће да нађем што желим“. „Нисте се ваљда довољно обазрели, но поверите мени ту бригу, наћи ћу добру партију за вас“.
И без тих природњачких веза, бринуо бих се за њу, заволео је и однеговао“. „Верујем вам, већ због тога што нисте члан никаквог наставничког колегијума, већ живите усамљен и не познајете завидљивост професионалаца, која и иначе не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ви? Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова.
— Ја, заглави сиромах. — А и био је, брате, некако опасан човек. — Ама, људи, грешите се. Нисте ви њега познавали. Добар је то био и јунак. Ми смо исписници, служили смо све ратове у једној чети.
Госпођа Леђенски застаде, па се веома зачуди својој савршеној мирноћи и присебности. — Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она. — Заиста, госпођо, немам обичај...
А на растанку она му је стегла руку и казала. — Заиста, нисте као други, признајем. До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила силно узбуђење и страх и немир да
плакао као киша оног дана кад су ми украли мога дивног тичара Морица, који је нарочито знао да се улагује (коме никад нисте смели рећи „марш“ толико је био осетљив и фини) и који се од мене годинама није одвајао.
Да ли се и вама то исто кадгод десило ... али, пардон, ја сам заборавио да ви нисте ожењени, на чему вам завидим последњим нервом који је мојим несретним браком упропашћен.
— Браћо, — питао је он — нисте ме заборавили? — Нисмо, како заборавили! — одговарају они. — А ни ја вас — каже он. — Опет смо се нашли на народном
— Јест, на колена, недостојни! — грми Икета. — Ви што нисте у стању ни да се огребете за мајку отаџбину. На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Шалиш се? Што ти пада на памет!... — Сасвим логично: кад нисте о томе могли разговарати док смо сједјели код нас у шпајзецимеру, морамо закључити да сте имали да говорите о нечему
— Па чему онда читав тај кијамет? — Видим да нисте уочили најбитније. Није проблем у техничким могућностима и границама производње, проблем је у томе коме се и до ког
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав. Он је већ у другом округу. — Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. — Шта је вајде...
— Ви сви седите ту. Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. — Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти
Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. — Ћут! Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима.
Хе, душу ли му, није то лако надавати. — Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку. Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо...
« И доиста, он одмах проговори: — Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- А зашто ме нисте пробудили у Гензендорфу? - усудио сам се да протествујем. Он плану и направи покрет руком као да ће ме дохватити за
Био је добре воље па је приметио: “Каква штета што нисте подлегли првом утиску црквених звона у Балтимору; можда бисте данас били надбискуп у овој бискупији, а можда чак и
Али легенде су, баш као и успаванке, те које ће вас успавати ако нисте сасвим будни. Захваљујући овом искуству са трком, јасно сам схватио шта је млади Луканић мислио када ми је казао да ми
Један сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не? - Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак!
Један сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не? - Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак!
Изгледао је задовољан и враћајући се поново у шали на моју ”гуску”, доброћудно рече: “Више нисте ”гуска у магли”. Нека Хелмхолц одлучи да ли сте ”лабуд” или не.
Али да ли сте икада такве слатке ствари примали из руке мајке заслађене љубављу и жељом да вам у свему удовољи? Ако нисте, онда не знате шта је то сласт.
Жалим што нисте у стању да као члан Националног саветодавног одбора за аеронаутику, ваш дар и даље стављате на расположење проучавању
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пусти! — одговори први. Њих двоје замукоше, па чекају. —Зашто зараније нисте нашли спало? — упита опет први. —Ето, нисмо! А погинућемо! —Приђите, приђите!
!... Зар ми не вирујемо у бога, ча смо за стари кип светога Спиридиуна?... —Јесте... а, може бити да и нисте, јер не разумијете... —А зач не разумимо? —Пусти... сад немам времена да ти тумачим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да за читаоце Књижевних новина наведете бар једну од познатијих књига које сте годинама желели да прочитате, али још нисте успели. За лагодно, необавезно читање готово да уопште више немам времена.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете.
ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? ПЕРА: Та како бих се преварио! Видео сам га кô што вас сад видим. Јавио сам му се. ЖИВКА: А он?
ЖИВКА: Ама, немојте ви „не верујем да је такав”. А какав ће да буде него такав! Зар никад нисте чули ма шта тако о њему? ПЕРА: Нисам, бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем!
Ви сте желели да вас упознам са правилима отмености... ЖИВКА: Па јесте!... видим и сама, нисте ви криви; само знате како је... НИНКОВИЋ (дижући се): Могу ли сматрати, госпођо, да су дали моји савети излишни?
Разграбио се цео данашњи број. ЖИВКА: Па разграбио се, дабоме, кад ви нисте били вредни. ВАСА: Ех, нисмо били вредни! Ето, са овим што сам донео, купио сам сто и седамдесет бројева.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ огромна нека тела, И од једне па до друге Простире се вечност цела?
Лахор канда веје душу сузе чисте — Осећате л’ данас што још никад нисте? У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш? ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена? ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови аљина опанчарица?
ФЕМА: Ју! Мачак! Не говори ми више такве речи, оћу да паднем у несвест. ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест.
(ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш? ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан.
ЈОВАН (продужи): Па знате ли, мајсторице, кад вас је покојни мајстор оклагијом чак у подрум отерао, што нисте тели радити. ФЕМА (скочи): То је безобразлук!
ЕВИЦА: Молим, јесте ли што од моје матере добили? РУЖИЧИЋ: Мати јест пањ стари, Со својими дари. ЕВИЦА: Нисте ли какву бурмутицу добили? РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, Недостојно тоже бурмутице.
РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, Недостојно тоже бурмутице. ЕВИЦА: Молим вас, нисте ли какав плаветни папир нашли? РУЖИЧИЋ: Рујна боја ружице Ружичича јест то лице.
Петровић, Растко - АФРИКА
од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте пароксизам, ви сте вербал!
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— То, видите, није добро; наште срце не ваља се трускати у колима; може вам се смучити. А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам.
стаде викати ђенерал, па онда и не чекајући одговора додаде: — То није могуће, та он је тако храбар човек! Ви то нисте добро прочитали. Није могуће да он тако пише. Покажем ђенералу разговетан потпис, а он се чисто помами.
Кад тако мислите о ратовима, онда мора бити да нисте бог зна како доброг мишљења ни о војсковођама. — О, напротив, ја имам о њима врло високо мишљење: сматрам их као
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па ид’те, молитве нам, Куд сте се спремиле, Бог ће вас радо примит’ Од ћери премиле! ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели!
ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели! Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била. ЛІІ Путујемо. Воз нам лети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље.
— Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости.
Изнутра зачусмо неке кораке, онда разговор а затим се све утиша. — Да нисте случајно погрешили? — запитао сам је. Она ме забринуто погледа, лако се осмехну, и онда зазвони енергично три пута.
Сиви застор од облака, наоколо снежна белина, и Арлета. Ништа друго нисам видео... Ви ми ни на памет нисте падали. У ономе заносу изгледало ми је да се нас двоје нећемо више никада растати, и да је пред нама насмејана вечност.
Насмејао сам се, јер сам знао да се питање односи на онај случај у Биџа-Махали од пре три године. — Још нисте то заборавили? — Ах, причао сам ја многима тај случај, и слатко су ти се смејали, свеца ти детињег. — Хоћемо ли?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ви сте, господине, јуче дошли овамо? Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас? Писарчић: Никад! Никад га нисам видио, а ни он мене.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења! О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом Из лубања празних вино пили?
Зашто нисте јесен дана стрли Бисер пићем из змијскога пакла Кап последњу срчући, док грли Врат вам она што нас с неба смакла?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Кад сам навршила двадесет прву, а ви никог нисте нашли, казала сам вам: ја ћу наћи. Па ето, нашла сам! АНЂА: Ама, како то „нашла сам”... И... није то ваљда...
У. број 4742”. Јеси записао? МИЛИСАВ: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Који ти је број? МИЛИСАВ: Пов. 117. ЖИКА: Ама зар ви још нисте телеграфисали господину министру?
) Ама, господине капетане... КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар? 'Ајд, ко је био центар? ВИЋА: Знам, ал' нисте ни били на лицу места. КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био.
КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. (Грађанима.) Не слушајте ви бре свашта! Нисте ви позвани овде да све чујете! (Метне писмо у џеп.) Ово се писмо, господине Вићо, неће читати!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако.
Ћипико, Иво - Пауци
Драга си ми .... и не тражим друго, већ да си код мене... А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут. — Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради.
— А ја нећу од тебе! Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. — Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће. Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.
— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... — Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к'о за. се рече: — Потриба је увик...
Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима: — Ча нисте на стражи? Гријота да се без вас отрга! Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем.
— и наново се наузначице завали. — Пита' сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас... Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. — Како сте? — упита Иво. — Како бог хоће!...
— Ко јема ча говорити му? — Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити.
— Ча?! Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили... — Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо... Па ча ћемо сад?
— јави се један од свједока. — Проћи ће липо, — вели стари Анте. Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили. Син ће врцати симо—тамо. Нећу ја друкчије. Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.
— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. — Добро, кад нисте, а ви ћете се клети!
— рече млађи јецајућим гласом. — Заклећете се да нисте ништа видили!... — Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад
— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. — А зашто су онда суци? Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. — Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава.
— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. — Нисте ништа изгубили! — Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо ... — Мучите! Данас је велики дан!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Журили сте, кажу Дадарини, овде има меса и жена, овде је суво и удобно. А за разбојнике нисте знали. Они који су читаву битку гледали са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у
Сваки од вас је онда мислио како се кажњавање одвећ пребрзо завршило. Зар нисте, браћо моја заборавна, били разочарани што то није потрајало до зоре и што се све свршило врелим цеђом?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Срећни мужеви који нисте знали Шта су „сезоне“ и модни журнали! 3. Да, стигло време сасвим нових брига, И наш се укус изменио много; Сад нема
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Манимо се, дакле, школских књига и учитељовања! За такав посао више воље немам, а Ви, драга пријатељице, нисте, са Вашим бујним темпераментом, више за скамију.
То је једно местанце у Славонији, за које сигурно нисте никада ни чули, а можда ни за ову покрајину, али ћете његов положај лако наћи на свакој земљописној карти Европе.
Сундалски Фјорд избацио ме је из колосека. Он ме је тргнуо из лепе илузије и потсетио да Ви нисте овде поред мене, као што сам замишљао, него да се возате лађицом по тој долини у коју је море продрло.
Зато морам да скинем. са Вас Ваш огртач. Колико год да је он леп и скупоцен, Ви нисте ништа изгубили тим што сам Вас њега лишио. А сада ми пружите Вашу руку; ми већ тонемо у облачно море.
Тако живо, да ни сада још, не могу да поверујем да Ви овде никада ни били нисте. Имате право! Илузија може имати сласт најлепше стварности, па и више, јер стварност има увек својих горчина, као што
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води.
Ви сте скоротечници, јер сте скоро из села дошли и случајно постали газде. Истина, јесте поштени и вредни, али нисте хаџијски, од старина, као ми. Да, искрено ти говорах: Ташана није била за овакву кућу. СВИ Није била.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете. Ја сам је прозвала златном рибицом; и шалила сам се с њом, кад не слуша, да ће је мачка појести.
Сећа се сигурно да сам спречавала удадбу Јуличину за њега, и мрзи ме. Тражи ми тестамент: „Да видим, каже, да нисте све оставили Христу”. Млађи се смеју, а понекад, верујте, насмејемо се и ми...
— Молим вас да се не узрујавате. Још ћете нешто чути, на што нисте били навикли. Ја вам ни сад, ни после нећу рећи у чему сам погрешио. Не могу.
Ја вам се дивим... Ја ћу српску жену запамтити... ја ћу јунака запамтити. Ви нисте могли трпети хладну богаташку празнину око себе, и испунили сте је живим бићима... Без избора и себичности...
” — „Отуда, господин Јоксиме,” одговорила бих му, „што нисам лепа ја, није био леп Тодор, и нисте лепи ни ви...” Сиромах Тодор. Био је сушта доброта и мртва спавалица.
Рече ми једном: — Ви, нити сте Француз, нити Јеврејин, зато сте ми далеки. — Па нисте ни ви Францускиња. — Заиста нисам, али с а м Јеврејка!...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
остроумије; од оног дана како сте се досетљиво код вашег господара супруга изговорили, ја сила на ваш разум зидам. Нисте јошт? Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах!
— Асцетично живити значи кротко, благоговејно, човекољубиво, једном речју: добродетелно живити. »Пак шта нисте таки спочетка казали српски, него сте узели египатски говорити?
Чимперич: А зар ви нисте ожењени? Гимнософиста: Наши закони забрањују нам донде женити се докле гођ не постигнемо оно на шта смо заклетву
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А откуд ћу ја то знати? — Морали би знати, јер ја извесно нисам пропустио да вам то кажем. — Нисте ми никад казали. — Штета!
ми је она врло поуздано одговорила: — Не, господине, ја имам тачан списак свих с којима сам се пре удадбе волела и ви нисте у томе списку! И тако се, ето, и крај свих напора, не могу да сетим моје седме љубави.
Е па зар приликом удаје, кад сте се имали одлучити хоћете ли поћи за покојника, зар нисте онда размишљали? — Нисам. — Како то?
када сте се упознали са покојником и кад вам је то познанство имало да донесе онај седми месец познанства, зар ни онда нисте размишљали? — Нисам. — Како то? — Па у таквим се приликама обично не размишља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
До овога часа испуњавали сте часно и поштено дужност према отаџбини. Нисте посрнули ни пред навалом бајонета, ни граната. Поколења ће причати о вашим херојским делима...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је похвала од људи за које би желели да је њихово мишљење за вас тајна јер их не можете уверити у нешто у шта нисте уверили себе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе! Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!
Хришћаном, својим људма, или неким другим поганом и туђином? Можете ли ви то за уши метнути: зашто ви нисте пожаони и милокрвни на немоћну, болестну, невољну, сужну и сиромашну вашу браћу што сте у једној вери и закону, те их
да ваши свештеници, попови, којино вам дању-ноћу служе, а туже о тих ваших нездржних, бар у цркви злочестих ћуди, ако нисте сви једне вам шегачне ћуди, опет, опет ваши су учитељи и настојници за ваше спасење, те жале вас...
који сте рођењем и створењем бољи од осталих људи те се сасма високо собом дижете и нешто се на големо печите, заир ви нисте од жена рођени? Ил сте с драгога камена, са сребра ли, ил' злата сатворени, а не од земље и бесмртни сте, бој се!
тај понос и печење божијим покарањем погубили земљанско царство и господство, и тако радите да се и небеснога дишите! Нисте ли ви једнако ираја и пахори под туђим царством и господством, ка и ти, што су мотичари и дрвоноше?
злочесте одеждине кано просјачке ритетине, — а у даљње давати и правити, које но могу се и без вашега давања држати! Нисте их никад ни видели, а камоли долазили у њих, пак то ли вам је задужбина? Најпаче своје вам свештенике ...
ви по сокаку људи, ни мазлице чије будите, кроме својих вам мужева, опаднице и гласоноше у дому ли мршталице, да нисте. А ви старице, не будите ничије подводнице, ни гарезљиве крви у кући мећу младежем не заподевајте.
О ови и тај, што се спустили, те се не наслађујете свога блага сито, ни се сваке благоте нисте кадри насићивати и лепа се вина напијати из довоље, еда се не сећате томе да је то Бог дао на земљи и свега је доста
А ја сам доста пут код вас гладан остајао. У вашем од мене наспоривању нисте ме ктели нахранити. А еда сам просио неке велике гозбе, да ме не можете настачити ни зајазити?
Доходећи ми пред ваша врата го, бос, одрпан у вацтеку, озебао, јадан, невољан, ни добре речи нисте ми дали. Не просих изборли вашега јета ни пића, разве комад хлеба, и то ми имајући вам много пут, ништа нисте дали.
Не просих изборли вашега јета ни пића, разве комад хлеба, и то ми имајући вам много пут, ништа нисте дали. О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије!