Употреба речи нити у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

1871. СИРОТА БАНАЋАНКА Три дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца.

Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале.

Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам... „Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!...

тако изгледа у прочељу, а у зачељу — е, ту је сасвим други свет: пет-шест пензионера, седам-осам трговаца, и они који нити продају свилу ни челик, него лепо дају новце на зајам... заиста, милостивни људи, добри људи!...

— Видите ли ви онога господара трговца?... — и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе.

бива да јој дрекавац по две-три ноћи не дође — отумара, богзна, у друго неко село, онда је Стојна повазда жалостива, нити гледа свекра ни свекрве, а Зола само што не угуши... Е, па какви су људи били, онаки и судови и путови... А школа?

— Знам, знам, синко, муче те, као што чујем, нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш... Е, али шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема;

— Знам, знам, синко, муче те, као што чујем, нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш... Е, али шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема; све ћеш ти то накусурати...

Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.

Она га погледа зачуђено; јер све откако су се доселили у Планинац, није је стари отац никуда провео, нити је она познавала места која су с оне стране Челица и Ратковића.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

| 3 Лав и лисица Лав дуго живећи, оматори и врло остари, и не могаше нити брзином ни спагом својом, као у младо доба, другу животињу надјачавајући прождирати.

„Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити је потреба да ја топрв кажем. Блажено и богом благословљено чистосердечије.

— одговори старац — гди се слаби не боји силнога, нит сељанин плаши пред спахијом, гди се сиромах богата не стиди, нити поштен човек мари што непоштен о њему говори, и гди јавни непоштен жиг на челу носи.

јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит су кад вид'ли нити ће видишти.

Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати,

„Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод.

Бољи је један зец у чанку, него два у пољу. Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити.

Бољи је један зец у чанку, него два у пољу. Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити.

Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити.

„Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити.

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити.

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И кад, изгубљени у незнаној земљи, од исте глади гину, у истој зими, нити би петровац чанак од милојевца, Нит би милојевац капу од петровца!

ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори! Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓ десетака, него само да се даје спа̓ијско и царско.

у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио. Сви ти бегунци зли и гори код њега се скупе.

то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било. Све то ми поравнамо и помиримо, уверавајући добре о царству небесном, а страшећи зле муком вечном.

ћу му бити веран и против Турчина са слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.

тога митрополиту Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може покупити.

Тако стојали су кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама.

Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију

ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.

Нека бега куд га Бог учи, овде ми ништа ни он, ни ти, ни ко други помоћи не може, нити ће мене жива Турчин пустити”. — Глиша дође мени, проведе ме, и побегнем из Ваљева.

узрок је што ћете у млогим историјама наћи: да је султан послао ферман Кара-Ђорђу да бије јаничаре; али није истина, нити је цар послао пређе, нити је после одобравао, но ми смо доцније сви, да би народ лакше подигли, и да би га слободили,

историјама наћи: да је султан послао ферман Кара-Ђорђу да бије јаничаре; али није истина, нити је цар послао пређе, нити је после одобравао, но ми смо доцније сви, да би народ лакше подигли, и да би га слободили, говорили: да цар није

Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара. Једва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље. А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... — Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура.

« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде...

Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.

Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре...

— И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке. — Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло?

— Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит.

Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.

Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.

— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено. Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради. Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.

Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању.

— Ја, богами, не знам шта ћу. Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. — Готово би боље за те било да га оставиш.

— Ја, богами, не знам шта ћу. Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. — Готово би боље за те било да га оставиш. — Ама како ћу?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна. Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.

Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна. Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.

која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3.

Летину су сабирали један другом заједнички. Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега. Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.

Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи. Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити

Све је село знало за јучерашњи догађај. Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао. Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговопан.

И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...

И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...

Хајдуци су ћутали. Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише. Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад

њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога... Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... А сад?

је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.

Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. — Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... — Не, живога ми бога!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Дажди мрак; све ћути... Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго...

Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је

БОГУ Никад се нисам на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим знаменом, Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

САТИ Како брзо живим! Како сати дуги Пролазе, кô беле птице. Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо?

Нит што више желим и нити што хоћу, Нит зна суза сама кô некад да лије, Да туга нарасте, као река ноћу... А све можда зато што љубим кô прије.

На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће.

РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута. Као у дворани огледалâ, и ти Сад у свакој мисли боравиш по једна.

Као у дворани огледалâ, и ти Сад у свакој мисли боравиш по једна. И цела исткана из сунчаних нити, Као крупно једро стојиш, недогледна. Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда?

Од истине сам страшнији и већи: Нити ме што вређа и нити што боли. Моја жудна душа неизмерно воли; И сваки мој корак, то је корак срећи.

Од истине сам страшнији и већи: Нити ме што вређа и нити што боли. Моја жудна душа неизмерно воли; И сваки мој корак, то је корак срећи.

Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.

Али ко ће тада бити међу вама У тај дан без сумње, без бола, без сене, Невидљивом нити привезан за мене, Да одвојен стане међу хиљадама?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Никад и никуда није с њоме иштао, нити је она смела поменути да је куда поведе. Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла.

Али шта је то било, то се не зна, нити ће икад ико знати. Око девет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и

њихове куће, јер од њих има шесторо у самој војсци, а један је баш прави војник, стајаћак, под заставом у Београду. Нити њима треба моба — шта ће им моба код толиких руку?

Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве! Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у

— Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима. Нити се она што боји, баш ни Благојевог брње што хоће и ногом и зубима. — Хајд сад овамо! Опет је одведе до свињца.

Сељацима не рече ништа. Сам се даде у неке мисли. Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.

Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак. — Не знам просто шта да радим!

на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога. Али промислите.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово. Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.

Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово. Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.

на глави нови чисти шеширићи (у деце већих газда свилени и чупави), из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли »шоркапе«. За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.

— рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова. Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети. Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.

на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње. То је иђошко право одондак.

није била ни матора ни ружна, него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!

— Читав се дан труцкали у коли, па сад све такве неке ствари. Боље каж’те укратко: ништа није ко у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља...

Та где сте га само нашли?« — Али, молим вас, ваше преосвештенство, услиши те ме! Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја, а све се око мене окреће к’о у каквој полки. До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем.

и каже да је многи њих воле, а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ниједан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити иједан има онаку лепу црвену пошу па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.

Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута да није хтела чак ни после недељу дана да иде с погачарима у Б., нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.

Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо! А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили, нити ма куд удавали, него све оно што је најлепше!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Увек је ишао у тој дугачкој, пртеној кошуљи коју нити је прао, нити свлачио док је не поцепа. Па и то, кад дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само

Увек је ишао у тој дугачкој, пртеној кошуљи коју нити је прао, нити свлачио док је не поцепа. Па и то, кад дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи

И, као у инат некоме, више није хтео ни да долази овамо, мећу просјаке, нити да проси, и виђа се с ким. Седео је тамо, или испред своје собе у коју га варошанка није пуштала или у реку, иза

И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају. И зато и нису тако богати, срећни. А она је хтела да буде богата.

ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа

Она ево двадесет година како не излази из куће, нити се појављује у свет. Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред неколико снаха, толико слугу,

Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи. И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи. Ако му дате што — добро, ако не — он оде.

— Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи. И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи. Ако му дате што — добро, ако не — он оде.

И тако иде свуда. За њега нема ни границе, ни Турска, ни Србија, нити га опет ко задржава. Једног вечера свратих у механу.

Такав је увек. Нити га ко зна од, чега живи, где станује. Само онако испружене главе, гегајући, не гледајући у никога, иде, вуче се тако

Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.

Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити. Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му

Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити. Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код

Љуба је све то унапред знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији.

Љуба је све то унапред знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. ВИ Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.

— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети? — Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад

— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети? — Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је дâ, али доћи

— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети? — Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је дâ, али доћи ће време да ће је

Чика-Гавра га прочита. — Шта мислите, чико, о овом писму? — Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара.

— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта. Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити. — А засад не даје ништа?

Жути му се образ, унутра га нешто мори. Никад се не насмеши, нити га већма што занима сем парница; што теже парнице, за њ су важније, интересантније.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних неодређених фраза и општих места што их велико и мало сваког час а брбља

и понижавање жене спроводи се у целој кући и сваки њен корак оцењује он по оним оријенталским назорима свога оца. Нити воли забаве, ни спорт, ни концерте, ни позориште. „Шетња није за домаћице“.

Не воли госте, не воли никога. Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе. И сва је срећа што је био распуст и рат те се није морало ићи у село, иначе се онај

А сад шта? Он има своје тајне и свој засебан унутрашњи живот. Не, није она никад била за њега, нити је он њу заслуживао.

Ето шта ме снашло, па нити имам кога да ме посаветује, него идем натраг луђа него што сам отишла. — Колико има година? пита важно огреѕѕе.

А ја? Јесам ли је оплемењен, јесам ли бољи, волим ли је заиста? Волим ја своју вереницу, то је истина. Али нити сам бољи, нити племенитији.

Јесам ли је оплемењен, јесам ли бољи, волим ли је заиста? Волим ја своју вереницу, то је истина. Али нити сам бољи, нити племенитији.

Дакле лаж, сува, гола, неумитна лаж. Јер, нити њој има све оно што ја тражим, и ја сам тога свестан, нити у мени оно о чему она сања, и она то засад не зна, него

Дакле лаж, сува, гола, неумитна лаж. Јер, нити њој има све оно што ја тражим, и ја сам тога свестан, нити у мени оно о чему она сања, и она то засад не зна, него увек замишља да све то у мени постоји. Па шта је у ствари?

И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не

„Нема ту, вели, до века за руку, нити је Београд преко света, промучи се, брајко, муни се, прођи, види све, па нађи и где ћеш становати и друго.

Африка

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између

Не чује се глас који би полазио из њих, нити се виде њини облици, али се чује кидање врежа и ломљење грања да би начинили места за њина огромна тела.

Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање,

Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав

Енергична, млада, елегантна, она, не питајући ме ни ко сам, ни што сам ту, нити шта намеравам, решено се подухвати да подеси мој дали пут.

револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.

Све је мистерија и све је илогизам у њему. Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер.

Све је мистерија и све је илогизам у њему. Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер.

Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер. Не верујем да се иједан савршен систем може применити у изучавању њега.

И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам

И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га

Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много? Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим. Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи!

У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим. Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе!

Црњански, Милош - Сеобе 2

које Аустрија заводи, а да није успео ни да их натера да своје мртве, кроз варош, не носе откривене, до гробља. Нити да ушоре своја села.

око Махале, преселе на имања мађарских спахија, где ће бити као и други сељаци што су, али се више неће моћи селити. Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек. Он је знао да, један човек, има само ограничене могућности.

У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа. На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана

Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене.

Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене. „А зна да ми, Исаковичи, нигде нисмо били срећни.

А ето, Шевич отишао, а ви остали! Аха! Аха!“ „Шта ми, остали? Остао си, и ти!“ „Мени се није остајало, нити ишло, дебели! Мени тамо не мож боље бити.

“ „Потписао сам своје дечице ради! Плашио ме, да ће ме у пехоту преместити!“ „Мени су, видиш, хусаре дали, а нити ми се ишло, нити ми се остаје, ал’ што писах нећу порекнути! Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече.

Плашио ме, да ће ме у пехоту преместити!“ „Мени су, видиш, хусаре дали, а нити ми се ишло, нити ми се остаје, ал’ што писах нећу порекнути! Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече.

Ту није било потребе за улепшавањем, за неком глорификацијом оца, или матере. Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију.

једном, о томе проговорио, рекао је само толико, да не треба ређати неправде, које су претрпели у аустријском царству, нити износити гравамина, која имају откад их терају у Хунгарију. Наводити као узрок за одселеније, то.

Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога. Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију.

Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза. Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима.

Теодосије - ЖИТИЈА

Не као да њега иштемо похвалити, јер је похвала праведнику од Господа, нити да сами какву корист од нега стекнемо, — не; него је и старима било потребно да пишу житија изванредних људи и да их

А вас, љубазне моје, молим да не тужите због овога, нити да сте скрушени, него боље са мном похвалите Бога, који ме је удостојио овога образа, за којим сам одувек жудео.

чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, рече, него боље да Бога молите, молим, не бих ли како молитвама вашим добро свршио трку

А ви, колико је могуће, водите бригу о својој души, нити опет предузимајте да ме тамо у вашем животу видите. Ако Бог усхте, овде у Светој Гори Дочекаћу и видећу господина оца

И не бејаху порабаћени многом спавању. Видевши да су сви ови једном засвагда оставили свет и оно што је у свету, нити се више брину за светско, и живот њихов беспорочан и безметежан, бесплотан и бестелесан, скоро анђелски, задиви се, и

јави њихову пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим цара. Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара.

и са свима насељима у област манастиру Хиландару, назвавши овај царским манастиром, и да њиме не влада ни прот нити ко други, царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај

А светима, са земље узетима, земаљска пропадљива слава није потребна, нити од људи почасти ишту, пошто и нису са људима.

Јер славу и почаст, ,коју око не виде нити ухо не чу̓, од Бога прославитеља својега, јер су га узљубили, примају на небесима, и земаљску не желе, као што пророк

Јер није хтео да се та велика светлост прикрива под одром у туђој страни, нити под мерицом у пустињи, него је хтео да се постави на велики свећњак да просветљује многе, и ради тога га промисао

Јер примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када

Јер примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Личани су затим схватали да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; да се никада нису покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за

И заиста, ја сам осетио заузимање Сали-пашино. Никада га више нисам видео нити шта о њему чуо. Радио је, дакле, из чисте и просте љубави за човека „наше крви“.

Учинило ми се да имају промућурности и такта. Област није играла неку нарочито знатну улогу у историји, нити је могла створити неке више творевине, по којима би се могле оценити колективне способности њена становништва.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ако је празан, у њему баш ништа нема. Иако је ишчезао, нема ногу нити му требају. Ко ово двоје пронађе, добиће од чича-Трише пуну боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Рекох да ниси што слаб, те дођох... ПАВЛЕ (једва се савлађује): Ниси ти био на грађевини, нити си помислио да сам ја слаб, већ те моја жена послала овамо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!

Кад ми је било девет или десет година, обећао сам мајци да ћу кад порастем постати богат и она неће морати да ради, нити живи у кући друга директора. Живећемо, само она и ја, у шумској кући, а јелени ће у сутон трчати крај ње.

Нисам могао да га смислим, иако ниједна из разреда није била моја интересна сфера, нити било чија од нас, уосталом. Са својим натапираним тиквицама и грудима шиљастим као сам враг, оне су нас увек гледале

Неда је била изузетак. Она се није интересовала за косинусе и те ствари тек откад је Хаџи-Николов заменио Мајтењија, нити вас је гледала као да гледа неког иза вас, иако је имала најлепшу малу теткицу у гимназији и очи тамномодре и

се хвалили једни другима за време одмора кад би у WЦ-у пушили по једну, али ниједан од нас није успео да је пољуби, нити је то покушао. Неда је остајала љупка и насмешена, али недостижна као Хималаји.

Друг директор је ћутао неко време, а затим је, не гледајући ни у маму, нити у било кога, рекао да се чистим из његове куће. Он није дужан да храни све битанге овога света.

Ја нисам желео да га искористим нити да је повредим, јер то је било као повредити самога себе. Напрескокце и потпуно без везе говорио сам о Соломонским

- Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта! - рекао сам и то је било тачно.

Била је то крвава и света ствар, тај рат. Ја, наравно, не могу да знам, нити то могу да знају такви као ја: ми смо рођени после рата и нисмо крвавили гаће за слободу.

- наређивао сам себи, иако нисам био од оних који су се мешали у туче, нити сам тренутно имао времена за то. Атаман ми је нетремице зурио у очи.

- прошапутала је милујући ми руке већ пуне ожиљака. - Ти више немаш права да гледаш на друге, нити да разговараш с њима, нити било шта. Ево ти Грете и, докле год је она код тебе, значи да се придржаваш уговора.

- Ти више немаш права да гледаш на друге, нити да разговараш с њима, нити било шта. Ево ти Грете и, докле год је она код тебе, значи да се придржаваш уговора. - То није договор, Рашида!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није

Од никуд се не одзива. Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.

— Добро. — Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне.

Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути. И то је гризло.

Дође време ручку. Сви су ту. Ручак као у једног богатог касапина. Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих ентреметс, или фаісан à ла Цамбацèрес, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи

Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби. То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Знајући добро да не могу собом понети ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.

Био је потпуно безбрижан и кад су стражари почели да га опкољавају. Нити је викао, нит се освртао. Лењ, толико лењ да га је крмача трзала и вукла, гегао се за њом сатима, тепајући јој миле

деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ. Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи.

Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи. Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у

Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи. Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој,

Свакако, Аранђелу Исаковичу све то било је досадно. Ничег братског није осећао, нити је схватао зашто би требао баш да осећа, за тај нос, те закрвављене очи, жућкасте, пуне тачкица, за целог тог великог

све више, бројећи, без краја и без свести, бројанице, Аранђел Исакович живео је то неколико недеља сасвим узалуд. Нити га је било жао што му брат опет одлази, оронуо, рањаван, преживео, да можда умре, нити га је било жао што ће он кроз

Нити га је било жао што му брат опет одлази, оронуо, рањаван, преживео, да можда умре, нити га је било жао што ће он кроз коју недељу дана можда већ бити сам, без оца и без брата, без иког на свету.

Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала, ни лењовала, лежећи на ћилиму простртом по патосу, нити је пред њим седела међу тим женама. Дан је био за њих, а вече је било за њега.

Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година. Погнуте главе по цео дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после

Њој се није журило. Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са

Њој се није журило. Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе, жуте

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

) јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. „Српске и бугарске жене којима тешко падају

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н. за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н. за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.

користи се и ова басма као лек: „Ја сам ткала тканине, / рипили су потплаци, / отворили се зечеви, / али данаске / нити се покидаше / зевови се затворише. / Тај што је везан, / он се одвезао, / кад је разбој прескочи.

У хомољском срезу људи верују да трудница „не ваља да вади воду из бунара, ни да обрће чекрк, ни мотовило, нити да гледа у воденично камење, јер ће јој се онда при порођају обрнути дете у трбуху“.

⁴³ У тимочком крају верују да трудница не треба да једе овчију главу јер ће детету бити црни зуби, нити мозак јер ће дете бити слинаво.

Трудница мора да избегава и љутњу, јер то „шкоди детету“. Зато, кажу „не ваља се“ да се трудница свађа, нити да је неко било чиме изазива да постане агресивна.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ни робу праведном, ни незнанцу што кроз царство ми хита, нити иком треба да их се боји, само кривцу ће се сурово судити, али не суровије него што у закону стоји.

који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који нису ниједног целог дана живели од звезданих само висина, нити се иједном огрејали усхитима песника и пелегрина.

стране, о којима се говори са подсмехом, а читају се са заборавом; за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу брзу, већ се полако веру каменитим стазама козе.

ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА Тражим помиловање за оне који немају снаге зломе казати да је зао нити рђавоме да је рђав, за онога коме је жао човека истином унесрећити, за људе који лажу из милосрђа.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

никада причали, никада се купали на плажи Светог Јакова у поноћ, ни љубили на зидинама, ни шапутали у капијама, нити се крили од знатижељника у каменим увалама Локрума — ништа сем дугог тајног саучесништва, док је она јурила за својом

Најгоре од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету, нити сам смео да се негде заустављам и да је купим.

»Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима.

Све те ствари Бел Ами нити је волео нити разумео. Створен од сасвим другог материјала, није пристајао на срдачност тог професора, који је

Све те ствари Бел Ами нити је волео нити разумео. Створен од сасвим другог материјала, није пристајао на срдачност тог професора, који је непрестано

А на крају пута, тамо где никада нећемо стићи, ни ја нити ко други, тамо иза ивице хоризонта, испод дуге у земљи бескраја, чекаће нас стрпљиво као смрт ове исте мудре корњаче

Промрља да нема ни апартмана ни соба. Није имао среће! Али соба није било ни у »Москви«, нити у »Метрополу«. Чак је и председнички апартман у хотелу »Југославија« био заузет!

Сместа! —Довешћу је у седам... — извлачи се Маки муцајући. —Нећете је довести ни у седам нити икада више! Не желим да мала постане дроља!

Наоколо је свуда унедоглед усталасана мајска трава, по којој ту и тамо расте цвеће коме не знају ни имена нити сврхе — крошње на ветру и сањиво зујање инсеката...

Слава није никада ни постојала нити постоји! Постојимо само ми, опрезни и трезвени грађани, који се никада нису ни пели тако високо да би тако ниско могли

такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ; једноставно, није чинила ништа да се извуче,

такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ; једноставно, није чинила ништа да се извуче, стидећи се понижења коме је била изложена и у име себе, и

Матавуљ, Симо - УСКОК

Не питам те, ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш!

Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати! Бићеш слободан, као што смо ми, а за то се крвимо и отимамо стотинама година! Здрав си ми!

— Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио? — Нити је наредио, нити их је задржавао, нити су га питали! Не разумијеш ти наше работе!

— Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио? — Нити је наредио, нити их је задржавао, нити су га питали! Не разумијеш ти наше работе! Кнез хукну и нареди кћери да служи вином.

— Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио? — Нити је наредио, нити их је задржавао, нити су га питали! Не разумијеш ти наше работе! Кнез хукну и нареди кћери да служи вином.

Између њега и Милице престаде зазор и снебивање, нити је коме од назочнијех на ум падало да их сумњиво или испитљиво посматра кад би се у разговору одвојили!

Милице, срећо моја!... Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ? Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан трећи, кад се око подне врати на Цетиње.

— Па ето, видјећемо, видјећемо, а сад да говоримо о другом чему... А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше.

А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше. — Велики је и теби дерт на срцу, дијете!?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим. ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен. МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

неке забуне и обмане: у примедби о прилагођавању дечјој чита- лачкој публици, деци се приписује улога коју она немају нити је могу имати.

које овакве, поједностављене изражајне творевине не привлаче, који никад нису осетили потребу да се у њима огледају, нити да своју визију до тог ступња, и у том правцу, сведу.

Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту.

и на нижем нивоу, и то још у накнаду, то Недићу, а ни многима после њега, није изгледало вредно пажљивијег изучавања, нити су парадокс сматрали занимљивим.

помоћи одраслих дете се не би могло развијати, па ни опстати; у сваком случају, то усмеравање не треба губити из вида, нити самој деци приписивати захтев, тј. потребу за примереном им поезијом.

јест може наићи, на леп пријем код деце, али то, само по себи не открива услове њена настанка: то ништа не доказује, нити шта оповргава. То само значи да је за проницање њених фигура довољно и дечје поимање ствари.

Она се обликује на граници између постигнутог израза и формалног експериментисања, али нити вуче уназад, нити унапређује израз. Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига.

Она се обликује на граници између постигнутог израза и формалног експериментисања, али нити вуче уназад, нити унапређује израз. Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига.

Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига. Развој модерног песништва могао би се, у извесном смислу,

Кад нема великих ствари, онда су све ствари велике.”16 Даље од сведочења дечји песник нити хоће, нити може. То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и

Кад нема великих ствари, онда су све ствари велике.”16 Даље од сведочења дечји песник нити хоће, нити може. То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са

као одрасли посматрачи наивних манифестација у говору, мишљењу и поступцима; тежећи озбиљности, она сопствену наивност нити воле, нити цене.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Дабом, кад су други све опапоњили. ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је могао свој срез обићи. СМРДИЋ: Видићемо. Па онда за мога синовца: обећали сте му службу, па ништа!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Милутиновић пишући ове драме није имао узора у српској књижевности, нити су му били познати узори страних књижевности, и сам је, поводом Дийке црногорске, признавао своје »оскудно с овакога

1822. писао је он Караџићу: »Песмарицу пре свега! Таквих песама ниједан народ нема нити је имао.« И Караџић је стално скупљао песме и увећавао своје збирке.

Он је и Караџића увео у своје идеје и начинио га њиховим апостолом код Срба. Караџић му је писао: »Нити ја знам како би вама за то возблагодарити могао што сте ви мене удостоили участником бити тога славнога, и сваку

своју нову азбуку, за коју је са разлогом могао рећи да у њој »ниједно (слово) није сувише, ниједно звукопремјенљиво, нити које недостаје, него и је таман онолико колико својство сербског језика изискује«, азбуку за коју је 1832.

онако просто, без икаке мајсторије и философије, као што би Србин Србину приповиједао; а закон сам себи поставио да нити кога валим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде

мајсторије и философије, као што би Србин Србину приповиједао; а закон сам себи поставио да нити кога валим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за валу, што ли за

Све те три драме су из српске историје, али са врло мало истински историјског. Јакшић се историјом није бавио, нити је за своје драме правио нека нарочита историјска истраживања.

Он није у стању да види и постави какав проблем, нити може да дâ књижевну синтезу, било једне средине или једне људске природе.

Милићевић, Вук - Беспуће

на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.

И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи. Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи

И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи. Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на

Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорио с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико

Сремац, Стеван - ПРОЗА

једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. Дакле, прво ћемо почети са домаћином.

Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.

Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што је хтео да их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и

— Можда ће сад ко, зачуђен, запитати: откуд сад Јови Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није

ко, зачуђен, запитати: откуд сад Јови Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није имао)?

Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако

Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души

Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то. Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица. Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да

Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде

Ни зубуна, нити пеленгаћа, Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске

Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И

Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За

Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће

Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох

до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог

шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу, Да дознаду што је одоцнио.

свиленоруно иди стадо, Као пре те немам више радо, Немам гласе танке вруле јасне, Клепетуше немам радо гласне, Нити врела лако жуборење, Ни цветића миљано цватење, Нити оћу с вуком бити боје — Ово, брате млађи, нек је твоје.

Немам гласе танке вруле јасне, Клепетуше немам радо гласне, Нити врела лако жуборење, Ни цветића миљано цватење, Нити оћу с вуком бити боје — Ово, брате млађи, нек је твоје.

55. Небу брзо ја погледа горе, Куда је рука показала миле, Нада мном не беше сјајно море, Не звезда ноћи, нити гудбе силе, Да крене њи и снег и младе зоре, Да спрати мени опет лице миле: Небо ведро снеге и керове Види само и

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Па опет ми је жао, то само теби кажем. Жао добога. И опет уздах који ни сам дјед не чује нити га је чак и свјестан. Све је упила и однијела неуморна хука.

Причао је и сам себи сладио, све док дјед од чуда сасвим не отупи, па нит је више махао нити одговарао. Зурио је устакљено у напаст пред собом (јесам ли ја ово опет болестан од „шпањолске“, шта ли је?!

Нит ми треба помоћи нити чијег савјета, довољан сам сȃм себи. Ма шта, има ме чак и за друге, чету би за собом водио.

Ћутало је, добро чувано у родној колијевци завичаја, кроз који више неће мести гласне олује, рушилачки вјетрови, нити ће га прекрајати и мијењати равнодушни странци.

НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА Чиновница општине нити чу нити видје кад су се отворила врата (а канда није дријемала!). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно

НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА Чиновница општине нити чу нити видје кад су се отворила врата (а канда није дријемала!). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно увуља црна

— Па шта си урадила, бако? — Јадна ти сам, сасвим сам се збенавила, па нит више знам јесам ли ово ја, нити сам сигурна јесам ли жива.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И ту га је оштетио знатно! СУЉО: Шта му је било — ја нити знам, нит питам. Његова ствар. Кад је он тражио — а, прича се, и по три-четри за ноћ — мене није питао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса... Зар је то младост? Увек бех сув, изнемогао и блед.

Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар. По недељу дана дома не долази нити што доноси... Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.

Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се

Примили га у општину. Ни кмет, ни полиција, нешто средње. Њега нити бирају, нити га ко поставља. Зна се шта је он — ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и

Примили га у општину. Ни кмет, ни полиција, нешто средње. Њега нити бирају, нити га ко поставља. Зна се шта је он — ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и симиџије, кад их

Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више и од њене браће, који су, ма да јој нису до лазили, Нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.

јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад. Сва је кућа била на њој.

Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више... После за њега ништа није чула до само то да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад

Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...

И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе. Једнако је лежала. Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном. По закону и по вери сви би људи могли добри бити.

Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона? Оне, у којеј га је Бог изволио да се роди као и ти у твојој. Које је вере?

Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је очигледно добра особина у једној врсти, не мора бити то у другој.

Све народне приче, записане и прикупљене од Вука до данас, нису разуме се истог квалитета, нити се све могу назвати народним. Као и у сваком стваралаштву, квалитет је колебљив, а мистификације су му чест пратилац.

сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.

Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.

Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају: — Како ти је име?

змај цикне, све ватра сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају: — Како ти је име? А змај му одговори: — Моје је име Младен.

му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отварај, не шали се главом. С отим она отиде.

Кад Грбо дође, рече му краљ: — Е, Грбо, ти си говорио да мореш довести златна коња од краља ђаволског. — Нијесам, нити могу, — одговори Грбо. — Или ми доведи златна коња од краља ћаволског, или нема на теби главе.

Крштени га краљ хтједе пустити, али Грбо му рече: — Ако га пустиш, нити ћеш Ти живјети ни ја. — А да шта ћеш од њега? — упита га краљ.

Момче кад то чује стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: — Ако за седам дана то не урадиш, није на теби главе.

Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: — Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.

то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: — Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити. А мати му одговори: — Иди, синко, опет иза села, не би ли те бог намерио опет на ону девојчицу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен. Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити.

Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити. Ако се лепим не одобровољи, трпићу, да што знам, кад ми је тако бог дао.

— Кад издаш какву заповест, буди постојана, нити се дај заплашити псовком или претњом. СОФИЈА: Ја то нити оћу, нити смем, браца.

— Кад издаш какву заповест, буди постојана, нити се дај заплашити псовком или претњом. СОФИЈА: Ја то нити оћу, нити смем, браца. ЈЕВРЕМ: Де, де, прокушај једанпут, двапут ли, пак ћеш видити да сам ти добро советовао.

— Кад издаш какву заповест, буди постојана, нити се дај заплашити псовком или претњом. СОФИЈА: Ја то нити оћу, нити смем, браца. ЈЕВРЕМ: Де, де, прокушај једанпут, двапут ли, пак ћеш видити да сам ти добро советовао.

МАКСИМ: Опет је боља од тебе. Није трошљива, није бесна, него ћути, па седи код куће, нити тражи сваки дан колача, као твоје госпоство. СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши!

Мој куме, најбоље би било, да се нисмо ни женили. КУМ: То право кажеш; али што ћу, живио сам као нико, нити има ко да растреби, нити да скува. Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати.

КУМ: То право кажеш; али што ћу, живио сам као нико, нити има ко да растреби, нити да скува. Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати.

НИКОЛА: Еј, моја Маго! СВЕТОЗАР: Него, жена мора да је жива, окретна, газдарица у кући, која све види, нити смета, ако је мало и пољута. МАКСИМ: Да мужа одалачи столицом. КУМ: Или да му лете тањири око главе.

) 2. ЉУБА (долази), ПРЕЂАШЊИ ЉУБА (не видећи Вучка, скине шешир и метне га на астал): Но, баш ми у невреме долази. Нити могу ићи у визите, Нит се с Миланом разговарати. И мој баба није имао другог посла, него да је доводи.

Ова младеж узе ма. Што је видило у Паризу, што у Бечу, хаа у Београд! Ама сваки ти оће да је паметнији. Пиши, пиши, нити знаш зашто, ни крошго. ВЕЛИМИР: Да како може друкчије бити? НЕША: Ајде, ајде, трошите бар Швабама артију.

Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Wелт, wäре денн Ром ауцх ніцхт Ром, Узвикнуо је Гете, а српски превео песник: Цео си свет, о Риме, али љубави лишен Нити би свет био свет, нити би Рим био Рим; О љубави је дакле реч, и о савршенству Недовршеног, стално што разара се

ауцх ніцхт Ром, Узвикнуо је Гете, а српски превео песник: Цео си свет, о Риме, али љубави лишен Нити би свет био свет, нити би Рим био Рим; О љубави је дакле реч, и о савршенству Недовршеног, стално што разара се споља, А обнавља изнутра, да

гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На једној нити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

није у лови, као што мисле многи аматери, јер шта ти вреди лова до крова кад не можеш да се зезаш са правим типовима, нити да седиш на правим местима. А ово је Анчи, на пример, једно право правцато место! То сам схватила тек касније.

Пошто млађа покољења, она што долазе после мене, неће имати сигурно прилике да упознају Јеротија Топа, званог Брку, нити његово дело, требало би у ту сврху балзамовати његов велики нокат са малог прста (ствар која је приковала мој поглед и

“ Цап! Наш народ се, то јест, толико запањи кад добије телефон, да не може себи да дође, него само зове ли, зове, па нити се то представља, нити га брига јеси ли у купатилу или књаваш после ручка; њима допада да зову. — Ало? Јеси л' то ти?

то јест, толико запањи кад добије телефон, да не може себи да дође, него само зове ли, зове, па нити се то представља, нити га брига јеси ли у купатилу или књаваш после ручка; њима допада да зову. — Ало? Јеси л' то ти?

“ Нити каже ко зове, нити ко је тај Васа, нити шта друго по чему се, на основу Дарвина, човек разликује од мајмуна! Само: „Дај

“ Нити каже ко зове, нити ко је тај Васа, нити шта друго по чему се, на основу Дарвина, човек разликује од мајмуна! Само: „Дај ми Васу!

“ Нити каже ко зове, нити ко је тај Васа, нити шта друго по чему се, на основу Дарвина, човек разликује од мајмуна! Само: „Дај ми Васу!

Никоме се не јавља на улици нити по ходницима, а свака друга реч му је Фром или Јунг, свака трећа Адлер, за кога сам дуго мислила да је проналазач моје

школа би, наравно, највише волела да једним ударцем укока Обе муве: нити је генерал Монтгомери омиљен код ђака нити ја код генералштаба!

школа би, наравно, највише волела да једним ударцем укока Обе муве: нити је генерал Монтгомери омиљен код ђака нити ја код генералштаба! За почетак, уручују ми позив на роди- тељски састанак, оверен грозоморним штамбиљем школе.

Драга моја господо и драге моје даме, ја вечерас међу вама не видим ни једног сељака, ни једног рибара, виноградара нити ковача поштених, жуљевитих руку! Да не говоримо о представницима Градске чистоће!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем. Једно будим — Друго трујем.

Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже. Пасторала: стока, паства.

Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади. КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО Ни Бранково виловито нити тешко Његошево, него коло што кроз сито тријерише - витлај, плево! топонимску бројаницу.

Сине шајкаш - пукне шарка: Ђур, Острогон, Баја, Ковин, па Коморан - броди шајка. Не мирујем нити пловим. Летим с вилом бродарицом, уз Дунаво, низ Дунаво а дан лебди, сенчен птицом, и модри се посустало.

! Б. Радичевић: Ђачки растанак Ни градина нити леја. Скрајнут крчаг - Сентандреја. Са крајнице заборава млад се чокот разлистава.

Поднебљем вене тиква жутила. Капнувши тмурно у душин нитрат, црну је лампу вечер уждила... (Ни приснога ој нити ведрог еј.) Са пустог гумна магаре ревне. о налоњ тресне крњ полијелеј. Послује пошаст послове дневне.

Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање. Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе?

ИИИ Ни Петков сусед нити Средин женик, Четвртак жут је, наборан по лицу. С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу.

Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа. Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит?

Ни Петков цyцед нити Средин женик. ИВ Клопара точак климавог устројства, по калу клеца - не котрља звезде. Четвртак Петку: Не чекајмо

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: А, то се не краде. Ја сам хотео купити један камен за спомен, ал ми рекоше да се скидати не може, нити је ко у стању тамо попети се. ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније!

Ми нисмо знали да смо род, него он да нас научи!... Господар Марко, ја Јелици желим сваку срећу; нити ћу се срдити ако она за другога пође. Само ми допустите да нам овај господин своје баронство осведочи. МАРКО: Нипошто!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.

мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.

“ Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно, шапа уз крило, другарства таквог на свијету цијелом нити ће бити нити је било. Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг.

“ Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно, шапа уз крило, другарства таквог на свијету цијелом нити ће бити нити је било. Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг.

пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.

пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.

“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!

У шуми густој ко ли се крије? Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам Лакат-Браде.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Али кад су за истим столом, нити може пожелети да убија, нити мрзети. Разлика у језику, у обичајима, отпада чим два човека почну да се споразумевају,

Али кад су за истим столом, нити може пожелети да убија, нити мрзети. Разлика у језику, у обичајима, отпада чим два човека почну да се споразумевају, макар се и не разумели.

— Не знам. Можда ћу моћи рећи и којој другарици да ме причека, а ако се одмах вратим, ни она нити ико неће моћи рећи да сам била са вама. — Ви ћете чинити како је најбоље. Хвала вам.

Све је то, чим се утопило у сан, нестало потпуно са овога предела. Ја сâм немам више кога да чујем, нити коме да одговарам.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја — Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит' разум каже, нити срце зна!

У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива. Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи.

Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана. О тој лепој малој тици причају се чудне бајке: То је душа мале кћери над гробницом миле мајке.

Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва

2 Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино

Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не крепе. Но кад камен падне или реч се

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.

Порфир му потамне, нигде огрлице ни хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним походима, зими, варваре је у душу позно и вешто их

и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког хтења и надам се још мало у хлеб и Његова преображења Људи трком силазе

Неко удара на врата, не баш на врата моје собе у Карејском конаку, нити на врата терасе којом се долази овамо, али неко сву ноћ лупа у врата, бије по дрвеним плочама.

Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква. При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари непробојна, нерастурљива,

Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да

Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се пепелом

Свет који је свет не може се извести из Ничег и Нечег, нити се може поставити као пресудитељ међу њима. Он се не може ухватити дословношћу створеног, нити мишљу како је

Он се не може ухватити дословношћу створеног, нити мишљу како је смисленост у стварању зачета. Он измиче привиду сличности са Ничим.

јуни 1980. Не може Агарен ни одступник да брани твој род Нити ће паликућа од пожара да спасава Из ропства мисирског неће те извести рука фараона Лажни избавитељ пречицом води до

Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита. Нити имамо нејасно осећање да нема неистине. Све се мора доказати: истина неизвесном истином, а неистина извесном неистином.

да си много важан да цело небо чита литературу хајде покажи позивницу ципеле обриши ниси у овој републици битан нити је овде обећана земља за песнике епског смера иди у буџак и седи за сто све ћеш морати поново да спеваш по новој

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: А ја њему: нема закона који забрањује, нити има закона који прописује да се фамилија може уселити или не уселити у покојникову кућу.

СИМКА: Како, зар нећеш да примиш те три хиљаде? ГИНА: Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме!

ГИНА: Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Комора нас још није стигла, нити знамо где је. Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале... Гледам Јанкуља како мљаска једући жив

Сунце је излазило када ме је неко повукао. По навици сам скочио, али нисам био свестан својих поступака, нити сам знао где се налазим.

Али нас су умор, а сада сунце и прашина смлатили толико да нисмо били свесни наших успеха, нити смо умели да се правимо поносни када нас је народ поздрављао...

Увиђамо да се испред нас збива нешто страшно, али тако брзо и изненадно да нисмо у стању да се приберемо, нити схватимо замах ових догађаја. На насипу, готово изнад наших глава, војници шесте батерије извлаче на рукама топове.

Најзад, сручисмо се сви на једну пољану покрај пута. Неко је издавао наређења, али се не сећам да су извршавана, нити знам да је ико контролисао њихово извршење. Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао.

како ништа значајно нисмо видели, капетан Јован заустави коња па нам се обрати: — Разуме се, ви нисте ништа разумели, нити смо о чему говорили! — Он ободе коња и са пуно важности, као вођа патроле, уђе у бивак.

Наше одступање мора се извршити у највећој тајности. Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана...

Љубазно се поздравио са свима. Његов заступник појаха оног лудог коња и оде у састав свога пука. Нити се поздравио са нама, нити смо ми зажалили за њим.

Његов заступник појаха оног лудог коња и оде у састав свога пука. Нити се поздравио са нама, нити смо ми зажалили за њим. Пред нама у равници је село, а нас занима да ли ће наша пешадија бити испред, или позади њега.

Предложих командиру да нас двојица сиђемо пешке, а батерија нека остане на платоу. Али тамо не нађосмо нити команданта нити иједнога пешака. Требало је кренути напред, насумице, у правцу одакле допиру пуцњи. Пођосмо.

Али тамо не нађосмо нити команданта нити иједнога пешака. Требало је кренути напред, насумице, у правцу одакле допиру пуцњи. Пођосмо.

А најтеже нам је било што не чујемо ни пуцањ топа, нити шум зрна, већ као да их руком баца изнад наших глава. Командир прекиде паљбу и чујемо где пешаци вичу: ура, ура!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.

— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.

— Младости ?... понови Гојко и замисли се. Ја је нисам имао, ни знао за њу... Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. Љубица га погледа зачуђено: учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.

Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели. Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...

Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом. Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји.

Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји. Само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа

Сва се предала радости, коју не умеде ни прикрити, нити се труђаше за то. Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе радост.

Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.

пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.

И њих сам убила, унесрећила... О, тешко мени !... И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала... Тек онако... само пропадох...

О, тешко мени !... И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала... Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !...

Како ће тамо бити ?... — Хм... промрмља Гојко, зверајући очима. Ја не знам... Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три

Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити.

Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити.

“ 102. Или грми, ил’ се земља тресе, Или бије море у брегове? Нити грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У

“ 102. Или грми, ил’ се земља тресе, Или бије море у брегове? Нити грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци му струк бела босиљка,

Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем — Веће душом девојачком.“ 152.

“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем — Веће душом девојачком.“ 152.

“ Други вели: “Болов’о би’ за те!“ Трећи вели: “И умро би’ за те!“ Проговара лијепа дјевојка: “Нити болуј, нит’ умири за ме; Скини фермен, па лези уза ме!“ 181. Богдан љуби девојку, Јело ле, Јело, добра девојко!

Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. 225.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Да вас нисам задржала да преноћите... да сам вас синоћ пустила да отпутујете... СОФИЈА: Нити би Филип изгубио главу, ни ја косу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.

ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре кроз свилу мог црног мушког плашта. Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по

Ал никад нисам због тебе плако, нити сам нашо у љубави пако, ко отров у цвету тамном. Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми

ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај.

У њивама ми је сахрањен лелек тај, у проклети вечан зној. Нисам ја за сребро ни злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај.

Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду. Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко.

који су дали једног свог ајгара кнезу Михаилу, а који се сад може видети на Кнежевом бронзаном споменику, у Београду. Нити је Биримац научио Мондсцхеинсонате, нити ја француску граматику.

Нити је Биримац научио Мондсцхеинсонате, нити ја француску граматику. Али сам се са том Францускињом прилично снашао, не само у Бодлеру, него и старијим француским

Ја нисам више сув као курјак, као у Сегедину, нити ме рат више занима, као у Галицији. Вратио сам се из Сан Вита, уморан. Рат траје исувише дуго.

Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна. Ја сам се те зиме крио у својој кући и нисам желео да видим никога, нити да мене ма ко види. Међутим, кад се рашчуло да сам се вратио, нагрну у кућу гомила мојих рођака и Иланчана.

Свет никако не жели да чује ужасну олују над нашим главама. Тамо се тресу, не политичка ситуација, нити књижевне догме, него и сам живот. То су мртви, који пружају руке! Треба их наплатити!

Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет. Дрхти, љуља се, одблескује.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Отрчаше, дозваше врачаре и гатаре, лекаре и бајалице; али мушицу не могаде нико да истера из носа царева нити да му заустави кијање. А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди.

Новаца није имао нити га је примао, него га се чувао као живе ватре. У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина

о цару, његовим сјајним дворовима, о његовом неизмерном богатству и о његову небројеном благу нико више није говорио, нити се народ скупљао да гледа и да се диви свечаностима које је приређивао цар, да би му својим блеском засенио очи.

као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У распадању леш једнога псета..

— шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ја ћу вам причати о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.

Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано. ,,То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном

У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ниједну државну службу, нити икад примао плату.

никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ниједну државну службу, нити икад примао плату. Заиста, јединствен случај у свету.

допутовао неки странац од својих шесет година који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличја.

Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити, па је добио службу, и то одмах добар положај.

Додуше, у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање, нити се јаче истицао у политици. Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика.

толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме кварити, нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима које прописује

је петнаест устава, од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени...

— чу се са свију страна. Сад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути.

— чу се са свију страна. Сад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.

Отишао је у манастир, провео је тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати се правој искреној, топлој молитви.

Требало је звонити. Марко не прекиде свој посао, нити се запита: »Кога ли то ваља огласити ?« као што би сваки други на његову месту учинио.

Дође мени па ме моли и куми за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јес'? СПИРИНИЦА: А кад је изишла с фарбом на среду? ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад? СПИРА: Па ту, брате, нити имаш што да размишљаш, нити да се саветујеш са нама. Младић је честит...

ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад? СПИРА: Па ту, брате, нити имаш што да размишљаш, нити да се саветујеш са нама. Младић је честит... СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и ако је да мене питате...

ПАВКА: И цела варош и цео округ да зна, ал' ти не мораш да знаш, нити се тебе то тиче. Гле ти ње! Немој да мислиш ако смо пристали да те дамо, да смо те уписали и у његову партију!

(Развија једне новине и чита.) „До данас сам припадао...” (Говори.) То већ знаш, него чуј само како свршава. (Чита.) „Нити ја могу више припадати партији која кандидује за посланике луде који су шверцовали шпиритус”.

СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду? ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то...

ЈЕВРЕМ: Који наш зет? ПАВКА: Па наш зет. Шта се буниш? ДАНИЦА: Мој заручник. ЈЕВРЕМ (плане): Јеси ли чула: он нити је више твој заручник, нити је наш заручник, нити је уопште заручник.

Шта се буниш? ДАНИЦА: Мој заручник. ЈЕВРЕМ (плане): Јеси ли чула: он нити је више твој заручник, нити је наш заручник, нити је уопште заручник.

ДАНИЦА: Мој заручник. ЈЕВРЕМ (плане): Јеси ли чула: он нити је више твој заручник, нити је наш заручник, нити је уопште заручник. Он је противник мој и противник владин, и он не може узети владину кћер за жену, па то ти је!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!

« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је

« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет

Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!

« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.

мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. Таки смо ми!

’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф.

’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Они су се надали да ће Немачка бити Имачка Ал пошто дизање утега није шала, нити играчка Повремено се враћају у околину Пљеваља Где све, ко и обично, шкрипи и где ништа не ваља!

ЖИТИЈЕ ВЕСЕЛОГ ДИМИТРИЈА На крају улице најзабитије Живи Весели Димитрије: Он нема занимања, нити је Пријављен код општине и полиције. Димитрије не зна за досаду: По цео дан шпарта по Београду!

Куда оде част мајсторска? У чаршију уђе злодух, Не шије се више кожух Нити се тка црвен ћилим, Са ружама оним милим!

Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у њ крочила!

Заривши главу у папир (баш ко у песак ној) Већ седам дана тамани дебели празнични број. Вести не чита, нити га занима шта има ново; Он једе, ред по ред, и гута, слово по слово.

Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка. Букти сунце: небо је отворена крлетка! Из ничег ниче трава, зелена четка. Шта је Ништа? Шта Нешто?

(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.

(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.

Уображене дамске ципеле Нит су ког слушале, нити виделе. Док не цикнуше: „Ко то?” „Шта то?” Заглибивши се, целе, у блато.

живе, У напетом односу, и сад ће машта Скупљати разлоге, везе, мотиве, Да би се до смисла неког довеле Све нити те сатире, то јест новеле.

За пребивалиште одабра Звечан, Тридесет три године (Да, трента тре!) Ту проведе, ни верен, нити венчан, Уз омиљену узречицу Опрем, бре! Малчице расејан, да не кажем кречан, Живео је не знајући како ни где...

” — Мисли деда, велики назадњак, Са схватањима од пре рата; Он никад неће постат западњак, Нити се ишчупати из нашег блата: За Божић у Топчидеру сече бадњак, А крсна слава му је Свети Мрата...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Међутим, нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака. са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру.

са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру. Па како онда јегуља постаје? пита се стари брадати калуђер.

Међутим, ни за једну ни за другу од двеју хипотеза нема се данас позитивних доказа, нити против-доказа, и питање данас стоји нерешено и отворено. XВ.

То је Саргаско море, кроз чију централну област до данас још нико и никад није прошао, нити је могао проћи, од кога се, по могућству, што даље бежи и које, увек мирно, вековима чека своје, истина врлож ретке

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

од мрскога срца, од нечистог језика, од оскврњене душе прими мољење, о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју, нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час доласка мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе

мољење, о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју, нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час доласка мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И нико, и никад, не дотаче вреле Усне твоје, нити реч ти нежну зачу. Само, ко две сестре у безгласном плачу, Две су душе наше у милошти среле.

Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има. Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо.

Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.

Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.

Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.

Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.

Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав свиреп,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио. Помоз, Боже, јаднијем Србима, и ово је неко знаменије! ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ На што мјериш џефердаром, Драшко?

Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш нити заспат можеш.

замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш нити заспат можеш. Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења.

Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине.

Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду!

ВУК МИЋУНОВИЋ Каква мора и каква зла срећа! Ту нити је море ни вјештице, но си ето кâ чабар дебео, па те сало кад лежеш задуши. Мене никад још притисла није.

А како им читаш летурђију кад овако у писмо затежеш? ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам.

(дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши. Главу ћу му као врапцу откинути. Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“. И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.

И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати! А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав

Знала је да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима,

— горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.

Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више

Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао. Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.

Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. | Али она га позва. — Дај руку!

Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја. И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну. — А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.

Воде брзо! Софка изиђе на отворену капију и пође тетки. Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена. Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.

Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило — донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он

луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило — постају толико луде и бесне.

их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке. После се чу како одозго викну: — Магдо!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце престане да жуди.

чедним, Снивали дуго сваку ноћ дубоку; И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.

гледају ме на старинској плочи Велике ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде, — Нити весеља, и сумње, и беде, — Живот што иде с колевком у гроб...

старинској плочи Велике ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде, — Нити весеља, и сумње, и беде, — Живот што иде с колевком у гроб...

Нећемо бити кужноме блату Састојци бедни ћивтинске средине Ниских видика а увела срца; Где нит’ се живи нити часно гине, И где се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна

нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, — Нит нам когод пљеска, нити нас разуме.

НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је убога сирота.

Није било погреба ни пратње За несталу љубав тога дана, Нити сузе за њезине патње, Нити песме, сем грактања врâна. Горка јесен узела је рâна.

Није било погреба ни пратње За несталу љубав тога дана, Нити сузе за њезине патње, Нити песме, сем грактања врâна. Горка јесен узела је рâна. Охлађене, разболеле груди За њу више немаху топлине...

Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи.

облаче, Јер су попадале заставе слободе; Сабласне катарке по пучини ходе, А фарови мртвих нада већ не зраче. Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност.

свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива. То Велики Паук своју мрежу преде...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Нико не проговори, нити се маче, но све очи запеле за њ. Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице

„Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у

„Ево нас, сердару, твојијех брата, да ти тугу из куће ишћерамо, јер, богами, нити нам је Божића ни весеља док је теби тако!

је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из сваке куће по мртвац!

“ „Нити ће, стрина, док се под овијем шљеменом нешто не измијени!“ рече Марко и погледа значајно своје другове. „А што већ да

се амо говори гдје коротују) на Бадњу вече прилажу се бадњаци и остали се обреди свршавају, али се пециво не пече, нити се поје; а кад се то почне, знак да је кајање престало. „Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!

Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су прозори небесни отворени остали. „Не мари!

Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу? Крштене душе није нигдје било оку на домаху, нити јој се човјек надати могао у то доба и по такоме времену.

Ово је потоње истина. Даље, можда ћеш замислити каквога старца у дугим мантијама са штаком у руци. Нити је слика ни прилика такога! Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!

Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше. Прочеље јој бијаше равно, а крајеви не бијаху ћошкови но заобљени, као турске карауле.

Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун. „Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?

„А шта, нећеш да нам кажеш!“ „Ја, вјерујте ми, не знам у сну што зборим нити шта је то вира!“ Да га је ко боље пазио, опазио би како се Јанко мало збунио, то му се видјело на очима, но људи

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(У пету). Као највреднији део говорних игара, загонетке немају за циљ да решавају компликоване рачунске радње, нити пак показују тежњу за каквом било дубоком мисленошћу. Народне загонетке су искључиво средство народне забаве.

Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио! Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао

Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и

Како оваца не држим, паса не чувам. — Одговори се кад ко пита за кога, а онај који се пита хоће да каже да за оног нити зна нити се с онакима меша. Као сиромах у богатој вароши. — Одговори се на питање: како си? или како живиш?

— Одговори се кад ко пита за кога, а онај који се пита хоће да каже да за оног нити зна нити се с онакима меша. Као сиромах у богатој вароши. — Одговори се на питање: како си? или како живиш? Код касалове куће.

— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце.

Нема лета без Ђурђева дана, Нити брата док не роди мајка. Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет.

“ А вô му одговорио: „Валај, нити сам чуо кад си дошао, нити ћу чути кад пођеш!“ Медвеђа услуга. — Казује се како је једном човек медведа спасао, и за

“ А вô му одговорио: „Валај, нити сам чуо кад си дошао, нити ћу чути кад пођеш!“ Медвеђа услуга. — Казује се како је једном човек медведа спасао, и за то му је овај био захвалан.

преко њега мачка или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом људе забавља и вара и новце од њих

Краљица сједи у пећини за златном таром у које су златне нити и брдила, и тка златно платно. Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи.

— Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге не могу из златних нити изнитити, нит је могу из сребрена брда избрдити!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?

туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.

“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је.

77. Ни од педао ни од чеперак, а два дућана покрило. 78. Нити мисли, ни говори, само ти се каже. 79. Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80.

104. Саздаде ме Бог од' шта и Адама, свакога напоји и нарани; а кад умрије, нити ми Бог прими душе, ни земља тела. 105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107.

Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85.

у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему

године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да не ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану

му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: „У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди ни по што, нити га отварај, не шали се главом!” С отим ока отиде.

то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече Стојша змају: „Како ти је име?

све ватра сипа из њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече Стојша змају: „Како ти је име?” А змај му одговори: „Моје је име Младен.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.

110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.

ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.

И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60 литара.

Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи.

А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да није

А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да није достојан правила духовног.

Овај устав устављам у ћелији тој да га се држи онај који хоће живети у њој. Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.

Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.

И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

знаш да си је ти родила, ти си јој мати, и да ја, због ње, морам да те трпим — не би ми се овако ти сада преда мном... нити би још смела да ми сада ту... не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

| Моја крв, која, благодареније богу, почиње утољавати се и умиривати, не вара ме више с сујетнима надеждама, нити ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени

полезне ка управљенију житија совете и настављенија, које сам од учени[х] људи научио и из полезни[х] књига почерпао; нити ћу бити ја, но полза ближњега мога прво и начално намереније ове књиге.

Правду и истину радићу всегда пред очима имати. Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему

Правду и истину радићу всегда пред очима имати. Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све

Ове све ствари миле су биле моме добром тетку и по његову мненију врло полезне к намеренију које је он са мном имао; нити је могао мој добри благодетељ предвидити да је баш ово било управ против његове накане, како ћу сад дати познати.

” Нити је изоставио да не каже како у пустињам египетским и арапским, гди су се најпре свеци светили, сад се Ни име Христово н

била и опака, сам исповедам, премда није происходила из зле воље и срца, него из неразумија, нерасудија и сујеверја; нити сам ја могао иначе мис|лити, представљајући себи да ја чистосрдечно желим да се посветим, а други иду те ми стоје на

од притворности и лажљиво басновити[х] измишљења распознати, имајући всегда на памети да није све што се жути злато, нити све што се сија и блиста — драги камен.

старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити одлажући, јер, иначе, њима је наложено да, ако нужда буде, силу употребе.

било | и почело ми је срце на зло слутити; но, с друге стране, не обличујући ме моја савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.

При овом сам био годину и по, ходећи по пазари и учећи се шити; но ништа то мени нити ми се милило нит’ ми је ишло од руке.

Не читајући више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони

Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице

— Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида? Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: — Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!

Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.

Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.

Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари. Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре.

богољубнос, милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због

А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака кад би га пустили да предуши „пио“ је из своје

Три-четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује. Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.

Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!... А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!...

— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац — рече Тетка забринут. — Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.

ка мало јегленисали с њим, кâ шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, боже сачувај! Нити ја мрзим Букара. Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ

Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

Не само кости под земљом: и музика је трула. Али где трули то што је било А у земљу не оде (Нити икада имаше кост у себи, дрво, било)? Гле: опет чисти ваздух струји с воде И музика ми по кожи прелази као крило.

О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти. СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозубе изелице.

А „ко је Србин“ и „сељачки син“. То НИТИ је имао коме да покаже, нити је знао шта да покаже. Какве наопаке представе — „покажи им, мајку им белосветску!

А „ко је Србин“ и „сељачки син“. То НИТИ је имао коме да покаже, нити је знао шта да покаже. Какве наопаке представе — „покажи им, мајку им белосветску!“ Кравата...

Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосн

Може сад из кревета да га избаци. И из куће. Не би се опирао, нити би био увређен. На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...

Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу. Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио.

Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу. Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио. Може бити само да ми на бради завидиш.

Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио. Може бити само да ми на бради завидиш. Човек није ни мрав ни птица.

Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају. Била је хајдук.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље. Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице.

Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље. Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице.

— стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море. Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну.

— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса. — Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо.

« — рекли би јој. »Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?

« — рекли би јој. »Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?

Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако

Није ни приметио да постаје све прозирнији, све лакши, нити да му се иза леђа прикрада оштрозуби јесењи ветар. Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и

— Помози ми да опет будем висок и јак! — седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати. Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице.

Дечак је опет помагао оцу, крадом враћајући малене рибе и ракове у море. Но како није више растао онако брзо, нити је био јачи од осталих, ипак дорасте до младића, стално очекујући да поново види Златну крабу.

Њене пешчане обале биле су равне. На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само

Покуша мајка и једно, и друго, и треће, али најмлађи син, свеједно, није растао, нити му се по телу јављало перје. Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Да се пољубимо; па отсад нити могу ја тебе чувати од Срба, нити ти мене од Турака. Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд!

Да се пољубимо; па отсад нити могу ја тебе чувати од Срба, нити ти мене од Турака. Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд!

њега па обликује, уместо оног обичног Стојана, неко необично створење које уме и да види и да чује оно што се најчешће нити види нити чује.

уместо оног обичног Стојана, неко необично створење које уме и да види и да чује оно што се најчешће нити види нити чује.

Ни гласа о четворици бегова, нити о српским намерама. Уверени да се смишља нека замка, Турци пођу да врате, међу своје, и Проту и војводу.

То су биле сличности, мале. Али, сад се са турском силом није могло преговарати, нити се, сад, напад могао одложити; победа је била немогућа.

о томе како су битке све теже а неповерење међу људима све дубље и одмах схватио да је добро што није проговорио. Нити је ово било време за говор, нити је његово сазнање било цело.

Нити је ово било време за говор, нити је његово сазнање било цело. Сетио се оног згрушаног мрака у Карађорђу и по други се пут опоменуо: откуд му смелост да

Карађорђе није стизао нити је могао да стигне. Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у

Или праштај, или убијај; овако се више не може!... Али Милан Ђ. Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили

Тако се, сматрао је Вучић, даље нити може нити сме јер ће Кнез, брзо, довести у питање све што је створио а Кнегињини синови наћи ће се у прилици да

Тако се, сматрао је Вучић, даље нити може нити сме јер ће Кнез, брзо, довести у питање све што је створио а Кнегињини синови наћи ће се у прилици да отплаћују опаке

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије нам збори! Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори.

вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над нашијем хумом; Ил' ће да живе... Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.

Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку

Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о

Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна лава, у

Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на

„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...

Мало не посрнух, мојега ми дина! Ал' мени не дође лијепа Емина; Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'! А.

Али дирнути руком није хтео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.

“ - шапће, и стрепи. Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна, нити познаје.

ти за уљем; мој дух, сваке ноћи, И сваког дана, и свакога часка, Пуцкара, пишти - али тога гласка Нит' чују, нити могу му помоћи... В.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Такав један делић не може се даље расчланити нити расећи у још ситније; зато га зовем атомом. Ти атоми су, као што ти је пример са овом соли доказао, неуништиви.

Кад је био у Атени, није посећивао онде њене славне људе, нити говорио ко је и како се зове. Није био борбене природе, нерадо се препирао, јер је сматрао да ко много речи троши,

из његова предавања разбрали, у слепом поверењу, позвао на исказе других, а није нам ни њихова имена овде саопштио, нити се запитао да ли тим исказима треба веровати.

Само један једини сиракужанин не учествоваше у тој вреви и галами, нити се обазираше на изложене предмете. Он стајаше у једном прозорском удубљењу и гледаше ћутећи преда се.

Да Арапи нису наследили, присвојили и напослетку нама предали грчку ученост, не бисмо ни знали да је Земља округла, нити бисмо упознали њену стварну величину.

“ „Како бих то смео, драга мајко? Ја нисам још ништа, нити сам у стању да се женим“. „Што још ниси, постаћеш једног дана“. „Једног дана - Године ће дотле да прођу!

Све су то била епохална открића у којима Њутн није имао претеча и која му није нико могао оспорити, нити се похвалити да је имао и најмањег учешћа у њима.

Њутн зграби целу ту гомилу хартије и баци је у пећ. „Хајде с’ милим Богом! - За мене не постоје више, нити ћу се на вас обазирати.

Па како си?’ - ,О, мој Хемфре’, рече он, рђаво да не може бити горе! Ево већ дванаест месеци како не једем нити спавам.’ - ,Види вам се, Бог и душа, измршавили сте до костију.’ - ,Моје тело’, рече он, и мој дух су расклиматани.

је мој отац, фабрикант свилених ткива, оставио, задају ми толико посла да не могох испружити руку за небеским благом нити се посветити научничком позиву. Тако сам остао само скроман љубитељ наука“. Он се весело насмеши.

Он је као хемичар испуњавао све своје обавезе према држави, али се није мешао у политику, нити се улагивао властодршцима.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје. — И вечерас ти то исто понављам.

— Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје. — И вечерас ти то исто понављам.

— Ништа не знам, карта је ту — отеже људина лупкајући се по џепу. — Не признајемо небиране посланике, нити привремени парламенат — прекиде га, у исто време, она прва прилика што нас је пронашла.

Ја нисам комунист, још мање анархист, нити ваш друг. Толико сам вам хтео рећи, једном засвагда. Ја... ја бих хтео али не могу.

Опозиција, рекао је Ренан, чини част једне земље. Што се мене тиче, ја имам идеала: Правда. И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке. Ја сам поломио зубе шкрипећи, сад хоћу другом да поломим ребра.

Опозиција, рекао је Ренан, чини част једне земље. Што се мене тиче, ја имам идеала: Правда. И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке. Ја сам поломио зубе шкрипећи, сад хоћу другом да поломим ребра.

после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве

Јер не само свежина, већ споља не уђе никакав звук, нити жумор, нити мирис, ништа сем нешто више светлости и то уморне, суморне и мртве.

Јер не само свежина, већ споља не уђе никакав звук, нити жумор, нити мирис, ништа сем нешто више светлости и то уморне, суморне и мртве.

Као и већина вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може обићи, нити нас се тицао живот других којим смо се могли користити.

Решење је незаконито и квит. Ето, господо, шта сам рекао. А... а шта чаршија говори то ја не знам, нити ме се тиче. То се тебе тиче и ти расправљај како знаш, брани се.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

прва мутна распињања жудње за свеприсутношћу: о, бити у самој језгри догађаја, у тачки гдје се стјечу и укрштавају све нити! У самом средишту гдје се зачиње вријеме, гдје се из руку вјечности одвија његово клупко!

физичке лепоте у ствари никад није било међа ни граница, ни расних, ни класних, ни религијских, ни било каквих других, нити су се они икад сврставали у редове, слојеве, степенове по било којем другом критерију доли искључиво по критерију свог

А ако и непознато има ту атрактивност — то горе по нас! Није оно због тога мање наше, нити је његова власт над нама мање снажна.

Стално ми се мрси и прекида нит. То ми је стара мана, још из дјетињства. Вјечито су ме корили због те „нити” и због непрестаних дигресија. А ја сам се већ онда чудио: што им је толико до те блажене „нити”!

А ја сам се већ онда чудио: што им је толико до те блажене „нити”! Као да је „нит” оно најважније и најбитније што човјек човјеку има да саопћи!

Матина озбиљност није искључивала смисао за шалу и непомућен смијех, нити је ма колико нарушавала природност његових реакција.

” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих

Писмено сам одговорио да о свим тим стварима ништа под богом не знам нити памтим. Писао сам и старом фра-Анђелу, некадашњем мом инструктору у фратарској гимназији и више-мање јединој живој

Они су нити неке пређе, час дебље час тање, које непрестано мијењају боју и нијансу. Ако је, дакле, ту нешто константно, константна

разумљиво је што је и оно подложно тој вјечитој флуктуацији, том непрестаном наизмјеничном тањењу и дебљању своје нити. — Што говориш, синко, што говориш!...

Тврдим само да та умјетност и њене специфичне вредноте нису идентичне с умјетношћу драмске поезије и њеним вреднотама, нити представљају неку њену интеграцију или њено „пуно остварење”.

Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине. Маја се боље загрне у свој капутић. Било је вријеме да кренемо.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.

Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање. Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са

уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.

— Ђурица, слава га убила! Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.

— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. — Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим. Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! — Јок, ја нећу тако.

Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао. А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко?

Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао. А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко?

Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао,

Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и

По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором. Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са

Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под

Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио.

Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат. Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје

Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат. Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију

СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни у пакао метнути, него га постави да чува стражу међу рајем и паклом, куда највише врагови

Бре, не да му ништа ни вечерати, нити у соби спавати. Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама

кад се пробуди, има шта и видјети: као што је год наредио, све онако учињено, па још и њега и матер му пренијели, а он нити је шта чуо ни видио.

му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто, нити га отварај, не шали се главом! С отим она отиде.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати

Сад ме видиш, па ме више нећеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.

Али цар нити што види ни чује. Сутрадан она да царици златну преслицу са златним повесмом и златним вретеном, а царица заиште и

Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: — Ако за седам дана то не урадиш, није на теби главе.

Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: — Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.

РАСПАДАЊЕ Сад немам више оне старе плиме За бол и љубав; нити данас расте Цвеће слободе и осећај зиме, Као ни жеља за јесен и ласте. Сад немам више оне старе плиме.

И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

сам неке апарате у Централној станици, и усавршио телефонски понављач или појачало који никада нисам патентирао нити објавио, али би ми и данас то служило на част.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

“ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.” Мислим да нема српског дечака који није чуо за ону дивну руску песму коју је

Али ни песник, ни мудраци из Идвора, нити Словенац Кос нису никад поменули да је светлосни зрак треперење. А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело,

код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по његовом одевању већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и традицијама света коме је припадао.

случају, јер иако је на овој фарми мужено преко стотину крава дневно, никад нисам видео жену у било којој штали, нити у млекари.

”Тако је” - одговори Џим, - ”нити би било велике користи од “Декларације независности” да иза ње није било поштених и паметних људи; а да није таквих

је Билхарц - који не може бити обављен без помоћи парне машине и разних других направа, не извире из идеализма, нити води идеализму.

Књига је почињала овим Милтоновим стиховима: “Како је заносна божанствена филозофија! Нити на њој што штрчи, нити шкрипи као што мисле тупави глупани.

Књига је почињала овим Милтоновим стиховима: “Како је заносна божанствена филозофија! Нити на њој што штрчи, нити шкрипи као што мисле тупави глупани.

Хамилтонов и Џејов колеџ очекивао је нешто друго што ја, по мом осећању, нисам имао нити сам то могао научити из књига.

бораца, и оних који су нападали и оних који су бранили групу у средишту догађаја, али се није чула ниједна псовка нити се примећивала жеља да се пролије нечија крв.

Комбинација је била мало необична и појавиле су се читаве легенде о мени, али ми то није завртело главу, нити ме је успавало. То није могла учинити ни чињеница што су ме изабрали за председника заједнице студената треће године.

За време летњег распуста више нисам морао ићи на реку Пасеик да тестеришем дрва нити на Хакенсак поља да запињем из све снаге, како бих држао корак са искусним жесеоцима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају... Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће.

Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају... Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће.

Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата.

Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.

Не љубе се нити здраве; као да се боје да тиме у овоме недостојноме мјесту оскврне своја врела осјећања. Иза њих стоји млади судац;

свијећу и нашла се у постељи, у можданима замеће се сијасет мисли; нејасне су и несхватљиве, не може да их уобличи нити да једну од друге издвоји...

Око њих жаморе затресене гране, а с мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед.

сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је цијени; сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти, нити се на кога у животу заувијек ослонити, већ слободно живјети на своме пустоме шкољу!

СПИРИДОН Иза велике мисе, стари Жижица, братим светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а

Пирка хладни сјеверац, гдјекад јаче заструји, али не снаша лишће нити њиме шушка; дува већ неколико дана: све је омео и очеличио, селом је чисто као на длану.

Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што се

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код Станковића. Нити се тела Сремчевих јунака смештају и крећу по опажајно активираноме простору вароши, чаршије, авлије и горњих (на

У кратком излагању немогуће је упуштати се у обухватнији преглед, нити у ближе анализе. Могуће је дати бар дветри успутне опаске и покоји пример.

Њихово порекло није древно фолклорно, нити је митолошко, многобожачко словенско. А најмање се о њима може говорити као о фигуративном (метонимијском) именовању

Када су слике из Апокалипсе прешле у народну лирику, певачи нису знали њихова значења, нити су та значења могли да схвате без посебног тумачења.

И можда није случајно, нити је неважно што је тај у песничкоме тексту скривен текст – сакрални. (2005) ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ

Поред осталог и зато целина није увек уравнотежена, нити је лако учинити је складном. Сада нам већ не изгледа да се тајна рођења – до које смо поново доспели – може

Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој [...].

При томе се није служио само понављањима, којих иначе има – бар у неким песмама – сразмерно много, нити само обичним синтаксичким паралелизмом, него је и једне и друге изводио – с реципрочном зависношћу – из композиционе

сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада – као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје

се њиме служимо, целину му не видимо, па чак себи не полажемо рачуна ни о оним речима које у говорни низ уланчавамо, нити о правилима помоћу којих их уланчавамо. Јер све то чинимо муњевитом брзином и с аутоматизованом навиком.

Тако исто при обичној употреби језика не морамо бити свесни његове велике, столећима сабиране меморије, нити нам је потребно да је активирамо. Ми смо – да поновимо слику – црви у тој великој јабуци.

Али док се паралелизмима лако уочава и тумачи дејство, дотле се код ових потоњих нити уочава нити тумачи дејство које имају, мада је оно занимљивије и по значају далекосежније.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ти привредни зајмови нити се употребљавају на привреду нити се враћају држави. ДАРА: А шта он каже? ЧЕДА: Вели: неће он да се прља, хоће да

Ти привредни зајмови нити се употребљавају на привреду нити се враћају држави. ДАРА: А шта он каже? ЧЕДА: Вели: неће он да се прља, хоће да остане поштен човек.

Јер,ето, шта си ти свршио – ништа. Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите...

Јер,ето, шта си ти свршио – ништа. Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите...

ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.

ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.

РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!

Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј!

После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи. Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију.

ВАСА: Па, како да ти кажем, Живка, нити ја познајем законе нити закони мене. ЖИВКА: Па како то, кад си био толике године полицијски чиновник?

ВАСА: Па, како да ти кажем, Живка, нити ја познајем законе нити закони мене. ЖИВКА: Па како то, кад си био толике године полицијски чиновник?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Софка није згрешила, као Ташана у причи једнако као и у драми; нити је попут ње кажњена. И Нечиста крв није роман о греху и казни.

Темпорално преокретање није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а

Постоји један изванредан пример. И он овде неће бити наведен ради поређења са Станковићем, нити да би се правдала његова језичка, стилска и каква год хоћете „муцавост” , него у жељи да се мимогред покаже како

Стога се овде не пориче, нити се може порицати стара тврдња о „недовољној писмености”, али се зато из другог угла посматра и другачије се процењује.

саме те анализе (то су њени конструкти), а Станковић их, разуме се, уопште није обављао ни у истом броју и облику, нити свесно. Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће.

да је отац може затећи како је овлаш обучена, па да му због тога она не би могла на очи изаћи, нити се усудити да га погледа: „Треба онда још он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква,

се одавна зна не само да понашање прозодије зависи од количине и врсте обавештења која синтаксички низ носи; нити само да је то понашање непосредно повезано са оним конотативним обавештењима која сежу до у саму говорну ситуацију, до

Јер одиста се у роману нигде ефенди-Митина кућа не продаје, нити ју је ко купио или намеравао купити. Али пошто се опис који аутор даје у своје име прелама у Софкиној свести, мотив

Јер Станковић, очигледно, није умео написати роман с тезом, нити му је натуралистички концепт истински био близак. Тако се и десило да од тренутка кад престане приповедање о Софкиним

И, наравно, то што само у доживљају лика постоји, и чему он не зна ни узрока ни сврхе, нити зна шта је, тешко да се у његово име ичим може прикладније језички изразити него заменицом.

И не само Јовча, него и остали ликови, чим их преплави једно унутарње и само њима знано стање, с којим нити могу изаћи накрај, нити га могу објаснити, обично се служе заменицама.

Јовча, него и остали ликови, чим их преплави једно унутарње и само њима знано стање, с којим нити могу изаћи накрај, нити га могу објаснити, обично се служе заменицама.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Нико нема пушке, нити за њу мари. И жене су им слободније и природније; једу и пију без лажне сељачке стидљивости. дошли су ови луди онако

Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.

Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже. Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење.

О, Каримане! Ти нећеш узети авдес у мојој одаји, нити ће ти моја рука пружити мушке преобуке докле не пронађеш убицу!.. — Ћути, кучко! — плану првак.

Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.

Да насладиш душу, па да доцније намигнеш неком да ме као залуталу псину дотуче... Е, нећеш, Божја вјера! Нити ћу бјежати!.. Ево сад идем натраг у моје планине, па нека судбина пресуди између мене и тебе са твојим савезницима!..

арнаутским пословима, пљачкали и пресецали глобе, дотле је он у тишини обрађивао своје имање, не желећи да се чује нити да се истиче. Никад никога није убио, ни опљачкао, ни поткрао, ни зајео.

Изне– надих се његовој промени. Није остарео, али се преобразио. На њему ни реденика, нити за појасом револвера, који је само за време службе спуштао на жртвеник.

Озна– чава Србина који, иако се преверио, није од Турака ништа примио ни у погледу вере ни у начину живота, нити зна ни турски ни арнаутски. Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

лежат’ мирно Где с’ не чује тичји глас, Ни човеков плач, ни попев, Ни жуборак, ни талас, Нит’ улицом грмеж кола, Нити сатов тикатак — Одмору ми да не смета Ни мог срца удар лак...

— Не, ти нећеш гладна зепсти Ни у Бога губит’ вере, Ма да немаш рођенога, Нити оца, нит’ матере. Ил’ ћеш наћи овде ко ће Да се душе своје сети, Ил’ ћеш отић’ вишњем оцу — А он ће нас све

Немој ни ти друкче рећи, Па ће свима бити право. Кад се нађеш с Петром, Павлом, Не разбирај које ј’ боје, Нити чекај да те пита, Напред реци: Јест’, тако је!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују.

ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују.

) Ја могу, видиш, а теби је тешко. ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити што да приватим. ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај

се заљубљеном Ништа није изгубљено у ватри само је сажето ИИИ На крајевима ватре предмети који не светле Нити се нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или

брзо исцрпе свој смисао А цвет уступи свој нежни корен звезди КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ РАДНИ ЦВЕТ То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме испражњеном имену.

смисао А цвет уступи свој нежни корен звезди КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ РАДНИ ЦВЕТ То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме испражњеном имену.

НИЗВОДНО Док лутам пределима свога склопљеног ока где ни један цвет није узалудан нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после

Петровић, Растко - АФРИКА

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између

Не чује се глас који би полазио из њих, нити се виде њини облици, али се чује кидање врежа и ломљење грања да би начинили места за њина огромна тела.

Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање,

Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав

Енергична, млада, елегантна, она, не питајући ме ни ко сам, ни што сам ту, нити шта намеравам, решено се подухвати да подеси мој дали пут.

револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.

Све је мистерија и све је илогизам у њему. Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер.

Све је мистерија и све је илогизам у њему. Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер.

Нити је црнац савршено „прелогичан“ као што тврди Леви Брил, нити је идентичан нама; нити је онакав каквим ги види Фразер. Не верујем да се иједан савршен систем може применити у изучавању њега.

И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам

И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га

Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много? Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од олова ми брзе хајкаче, А толи данас да ми умакну С теретом

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен

Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен куршумом.

Тренутак је био крајње опасан и ванредно страшан. Ја нити умем да искажем, ни поново да изазовем у себи онај осећај који ме обузе при погледу на оно море усколебаних црних

рачунам баш у најстрашљивије људе, али кад рекнем да ме је тада обузео неизмеран ужас, онда тиме још нисам све рекао, нити сам исказао сву дубину цтпаxоте која ме нападе.

Стога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити.

августа, оставио је своје оделење, које се састојало из 6 (или 8, не може добро да се прочита) батаљона и 2 батерије и нити је могао показати где му се оделење налази, нити га је могао скупити.

из 6 (или 8, не може добро да се прочита) батаљона и 2 батерије и нити је могао показати где му се оделење налази, нити га је могао скупити.

доктор опет појаха коња, али сад га више није заигравао, нити се ћушкао да буде први до ђенерала. Право веле, од узвишенога до смешнога има само један корак.

Турци из Књажевца нити су покушавали да прву војску потисну из књажевачке клисуре, ни да одељења код Бучја и Влашког Поља одбаце у Луковицу

Овако само нас 5—6 заглавили се на коњима y овај шибљак, па нити ћемо што видети, ни вајдити, само ћемо улудо изгинути.

« Ја опет укрутио за други крај, па вучем и вичем: »мој је,« те се умало не побисмо, а проштац нити је мој ни његов, већ ко зна којега је јадника.

Њега јадника ваљда је сам Бог спасао, али је ето сироче од стра' полудило, па која му вајда сад и од живота... Ја нити смедох даље распитивати за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку њеном, овоме

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Зар нису пуштене ракетле? — запита Радојчић. — Какве ракетле!... Борба је била у покрету. Нити је ко могао да им достави ракетле, нити би имали одакле да их пале. Они су били у ровчићима... Причаћу вам.

— запита Радојчић. — Какве ракетле!... Борба је била у покрету. Нити је ко могао да им достави ракетле, нити би имали одакле да их пале. Они су били у ровчићима... Причаћу вам.

Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне... сад ћу вам то тачно рећи...

— Било их је неколицина измешаних са нашим војницима. Али они нама нису ниуколико олакшали стање. Јер у оној магли нити смо их ми видели пред нама, нити су Бугари знали да су им они иза леђа.

Али они нама нису ниуколико олакшали стање. Јер у оној магли нити смо их ми видели пред нама, нити су Бугари знали да су им они иза леђа. Ми смо ломили непријатеља својом снагом и водили смо борбу до самога врха.

— Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели... И душа ми је била заспала.

— Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели... И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди.

Људи упрли очи у Бојовића, као да од њега очекују спас. Јер они још немају јасну слику нашега положаја, нити знају шта их тамо очекује. Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници!

Узми само Војина. Од ране код Смедерева, не види на десно око, нити чује на десно уво. И поред тих мана, он је осматрач.

У позадини непријатељској већ горе магацини... Из овога убиственог оклопа нико живи не може умаћи, нити ко може оним несрећницима притећи у помоћ.

— Те још како!... Само вас, господине, и мене, који знамо историју, нико не пита да ли треба објавити рат, или не. Нити се питају они који су дрхтали код тих белих каменова.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

скрива час открива у неким његовим најраније датираним стиховима, ни идејно ни стилски није била сасвим неприпремљена нити потпуно без икакве везе са свим оним што јој је претходило.

хемијска, астрономска — саопштења и рапорти, али њима још нико ништа човечно потресно и дубоко у поезији рекао није нити може, нити ће рећи или зажелети да може.

астрономска — саопштења и рапорти, али њима још нико ништа човечно потресно и дубоко у поезији рекао није нити може, нити ће рећи или зажелети да може.

и мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља дорасла да и мртву реч оживе.

Све што мене окружава, све то са мном тужи: Нити птица птици поје, нит' се с другом дружи. Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост

Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети весели Са мном тугују. Они исти птични гласи умилни С

обзире, Што скорије може навлачи чакшире, Једва чека, јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.

У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти! Научи с’ рано дужности званија Претпочитоват склоностма милима!

и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек! Нити би га Пекин задржао зидом својим, Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст;

Нити би га Пекин задржао зидом својим, Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.

Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева. Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу.

За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И некакву је бурунтију од цара задобио. Зашто и крошто он није знао, нити је хтио кога питати. „Ово мени ништа не треба, а у реду није да се царска јазија потеже и повлачи по кући!

Његова су мушка чељад била сва до зуба наоружана. Пасоше за оружје није му падало на ум да тражи, нити је коме падало на ум да га пита за то.

Али овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови стари судили на Змијању, и да је он потомак од Змијања Рајка што се у

више токе и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и наочитих снаха и дјевојака, које задихано разносе по збору, од сопре

— Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'... Шта дочека Реља Кнежевићу!

“ Џибо, Џибовина, тако зове оца, а дједа зове Џибукардом. У парохији нити ће гдје ноћити нити шта окусити. Ни воде неће да се напије из туђе руке. „Не вјеруј 'ришћанину!

“ Џибо, Џибовина, тако зове оца, а дједа зове Џибукардом. У парохији нити ће гдје ноћити нити шта окусити. Ни воде неће да се напије из туђе руке. „Не вјеруј 'ришћанину!

Нас је, сељаке, кажем вам, овај славни суд од млого чега ослободио. Не ричу нам више са пландишта задригли бакови нити нам боду чељади; не тару нам више силне волованице плотова и ушјева кô у оно старо, блентаво, турско вријеме.

Како ти, болан, мореш рећи да сам ја бена? Ја за тебе нијесам никад чуо нити сам те до данас својим очима видио, па јопе' знам како ти је име. 'Оћеш да се окладимо; о главу да се окладимо?

Судац: Ви сте, господине, јуче дошли овамо? Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас? Писарчић: Никад! Никад га нисам видио, а ни он мене. Судац: Е, Давиде, како је име господину?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну.

(1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1. ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.

Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја. Не тражисмо да нам пошље заповести, Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран, Нити у сутону утрнуле свести У стени је извор поуздања стваран.

О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање!

Смрт нити нам страсти нити срца резну, Нити да у сузи очи нам замагле: Наше су се очи с побожношћу сагле Пред гробљем богова

Смрт нити нам страсти нити срца резну, Нити да у сузи очи нам замагле: Наше су се очи с побожношћу сагле Пред гробљем богова што у срцу грезну.

Смрт нити нам страсти нити срца резну, Нити да у сузи очи нам замагле: Наше су се очи с побожношћу сагле Пред гробљем богова што у срцу грезну.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете. АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни... МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати. АНЂА (крсти се): Господе боже!

МАРИЦА: То немој ти да бринеш. АНЂА: Да ко ће? Не можете се хранити проминцлама, нити се облачити у фачле. МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне

МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти? Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тим интервенцијама малог домета није оштећена узајамна разумљивост текстова нити је умањена огромна предност пространог културног тржишта.

свакодневног живота у оновременој средњоевропској цивилизацији, а руски се у српској средини нигде није могао чути, нити се учио у школама.

не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, никаквим даровима, па ни борбом ни великом силом са моје земље потиснути нити побиједити. Још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере..." Цео период од 15. до почетка 19.

Иако није био нарочито образован песник нити добро упућен у сувремене песничке токове у Европи, он је дао поезију блиску западним постромантичарским правцима,

Нико као он у роману Нечиста крв (1910) није тако смело понирао у душевни и чулни живот, нити је с толико драматичности приказао однос између колективних забрана које намеће култура и индивидуалног, осећајног, па

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Својом крвљу што сам писô, Мојим ножем да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И у њојзи, варалици, Христа бога да поштујем!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта. Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.

На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже. Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче

Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по

Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави.

они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

вј., 1. с., 775). У Малом Врпољу на Градини има једна света л., под којом се нико не сме одмарати ни спавати, нити се сме близу ње настанити.

с., 156). Обратно, Срби кажу да под л. не треба спавати нити се од кише заклањати, »јер у њу радо гром пуца« (ГЗМ, 19, 1907, 320). Л.

Нико не сме да одсече такав храст, нити и опало суво грање с њега да гори, јер би се таквоме кућа угасила или бар би му рука усахла« (СЕЗ, 20, 1913, 42) — и

У Невадама код Горњег Милановца ко је купао мртваца, »ако није оброћио руке«, нити сеје нити се од њега узима семе на зајам (ГЕМ, 20, 1957, 7).

У Невадама код Горњег Милановца ко је купао мртваца, »ако није оброћио руке«, нити сеје нити се од њега узима семе на зајам (ГЕМ, 20, 1957, 7).

»Нечисте жене (са менструацијом) не смеју да беру грожђе, нити да се пењу на какво родно дрво (особито трешњу), јер ћа се дрво осушити још истог лета« (ГЕМ, 20, 1957, 176, Левач,

Карану пак, како се види из једне тамошње народне песме, вила је стрељала младића »Кога мајка није веровала Ни ујамка нити урезника«, и ту се, као и код Вука, јавља назив ујамак, али са значењем које, у каснијем опису веровања у Јадру, има

); код Лесковца (у Свирцу) »постоји језеро код кога су два велика храста«, које »нико не дира, нити им гране подсеца« и који се поштују као чувари језера (СЕЗ, 70, 1958, 568). О х.

где се, по народном веровању, јављају але: на »увртима« (где се окрећу стока и плуг при орању и где се »не седа, нити се руча, нити се мала деца везују у љуљке«) и »по браницима на водоплавном земљишту«.

по народном веровању, јављају але: на »увртима« (где се окрећу стока и плуг при орању и где се »не седа, нити се руча, нити се мала деца везују у љуљке«) и »по браницима на водоплавном земљишту«.

Али то семе нико никада није видео нити за њега чуо. За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука,

Ћипико, Иво - Пауци

И њега ћу платити ... Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени ..... нити да ја пред свијетом улазим у што ...

витке козе да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладима нити телад мече за мајкама! И по кући не хрпће угојено крмче што на мрс сјећа.

— И извади новчарку из џепа. Јуре се трже и устаде изненађен. — Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим... Зашто ћете ви мени дат'? Бог сачува' и тога!... — Па вратићеш ми!

Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст... Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.

он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.

„Напокон”, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему”. И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало

Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.

— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То бреме нема стварну тежину, душа му се бори са невидљивим, јер не кроти му она више полуделе телесне сокове, нити немире. Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази.

Она је била та која је бирала кад ће с ким. И мора се признати: никога није искобила, ни најружнијег међу нама, нити је ко од других имао веће повластице.

Ништа више. Никад ме ништа не би заболело, никад се ничему не бих обрадовао, нити се због нечег растужио, наљутио, разбеснео. Био бих празан као стари бадањ у коме више не гргољи вода.

ме својим тврдим очима и одговорио да је њему и његовим монасима господар сам Бог, да он других господара нема нити их признаје, и да ће остати ту у божијем дому до судњег дана. Не. знам шта се одједном збило са тим старим јарцем.

Спавао је данима, а затим је био готово непокретан: нити је шта јео, нити је шта говорио, само је гледао у неку тачку и ћутао. Враћао се из те своје море споро.

Спавао је данима, а затим је био готово непокретан: нити је шта јео, нити је шта говорио, само је гледао у неку тачку и ћутао. Враћао се из те своје море споро.

дебелих зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан њихове устрептале приче, болне исповести и сумануте сањарије.

Видео сам њено десно око како светлуца. Зачудо, нисам осећао ни страх ни кајање, нити ишта друго до пријатне разгаљености. Био сам срећан.

Није вредело с њим о томе расправљати нити је имало смисла правдати се нечим што је и њему самом добро познато. Зато сам покушао да скренем разговор на нешто

њему за тренутак дижем очи, то више није онај лепи младић у долами од тамноплаве чоје с богатим украсима од златних нити и драгог камења.

не гушим се, нутрина ми је чиста као у новорођенчета, промичем између птица, одједном ми више не смета бангава нога нити сажаљиви поглед људи. Овде је безљудно. То траје дуго, читаву вечност.

Он неће завладати снагом свога невеликог разума но снагом воље. Он нема разумевања нити самилости, суров је и жесток. Зна за један пут. Остали за њега не постоје.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит разум каже, нити срце зна!

Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш, моја ружо, цвеће моје! Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава.

2. Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим пријатеље младе, Моје давно погубљене дане!

Никада можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто?

Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва

Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем.

Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И ја помишљам на то да Вам пошаљем некакав леп поклон који би Вас потсећао на нашу посету Александрији. Али ја сам нити сам вештих руку, нити особито довитљив у питањима поклона. Зато се морам послужити туђим рукама и користити случајем.

Али ја сам нити сам вештих руку, нити особито довитљив у питањима поклона. Зато се морам послужити туђим рукама и користити случајем.

Ератостен није, вероватно, ни видео онај бунар који му је помогао, при његовом мерењу Земље, нити је, лично, нашао његово отстојање од Александрије; он није конструисао ни онај инструмент којим је своје мерење

другим путем но обично, када ме на вече запита наш посланик о чему смо онде већали, ја му не знадох одговорити, нити могох задовољити љубопитство његове госпође какав је онде био мени тога дана.

По том фундаменталном закону Физике, не може се ни један покрет, ни једна радња, нити икаква друга врста енергије, механичке, топлотне, електричне, из ничега створити; енергија може мењати само свој

А што се тиче саме Земљине климе, ту су они чисти емпиричари, који не маре за компликоване теорије, нити би знали да њима рукују. Они не мисле улазити у цркву кроз торањ.

Безваздушни интерпланетарни простор не смета ни најмање пролазу Сунчевих зрака, нити их слаби, ни расипа. Али када стигох у планетске атмосфере, које расипају и делимично апсорбују Сунчеве зраке, као да

не видимо, заиста, ништа, као да је и нема, а од осветљенога дела видимо само сребрни сјај; ни континената, ни мора, нити икакве друге појединости.

“ „Она је сат који откуцава вековне часове.“ „Ничија рука не може тај сат зауставити нити његов ход пореметити, па ни рука сајџије.“ „Тај сат зове се васиона.

Но поред све њене гломазности, та опрема није незгодна, нити она оптерећава туристу; он остаје још увек далеко лакши него што је на Земљи.

По њему сам неприкосновен на овом положају. Зато не састављам никада молбе ни петиције, нити обигравам око којег земаљског сунца. Имам праву кичму, и поред приличног терета година.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је. Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду.

(Не верујући себи, разрогачен, Ташани): Аман, Ташана? ТАШАНА (јетко с насладом): Да, да! САРОШ (бесно): Ни ти, нити ико тако што о мени не сме да мисли. А најмање ти! Ти то не смеш тако о мени...

МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора.

СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна.

А зна и она да ја нисам био, као што зна да јој они никад не долазе, нити ће јој доћи. И онда ја морам увек једно исто да јој говорим, увек једно исто да јој лажем...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гроб је и био сиромашки, а одувек су га још газила деца кад дође време зрелим орасима. Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити

Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак; нити је у несрећном човечуљку било ичега од земљотреса.

његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак; нити је у несрећном човечуљку било ичега од земљотреса.

Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш.

имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује. — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао.

су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује. — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао.

А ти још мало поседи код мене, код твоје Нене, која никада није ишла на бал, нити носила шлеп и лепезу. — Настала је тишина, она пријатна домаћа тишина у којој понекад има рајског мира и споразума.

— Да учим технику, и то у Белгији. — Побогу брате! нити знам шта је то, ни где је то! — Младић објасни да је то школа у којој би он постао инжењер, и да и то дуго траје и

— Госпа Нола поче брже да говори. — Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили! Нити ћеш учити латински, нити ћеш бити професор за латински језик, нити ћеш мени помагати и петљати се у мој пос'о!

— Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили! Нити ћеш учити латински, нити ћеш бити професор за латински језик, нити ћеш мени помагати и петљати се у мој пос'о!

Нити ћеш учити латински, нити ћеш бити професор за латински језик, нити ћеш мени помагати и петљати се у мој пос'о! него ћеш ићи онамо где малочас рече, и свршићеш школу за инжењере...

Мени лично ништа не треба; ја трошим на себе колико и неки мој салашар, а радим као и неки мој салашар... Нити сам куда ишла, нити што видела и научила, нити какву забаву имала, нити неки луксуз терала...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Инвокација је фигура једна, али не фигура у картама, нити фигура у мазуру, нити фигура кад ко прави фигуре, него фигура у стихотворству, гди се какова сила призивље, која ће

Инвокација је фигура једна, али не фигура у картама, нити фигура у мазуру, нити фигура кад ко прави фигуре, него фигура у стихотворству, гди се какова сила призивље, која ће слабост ума

то за њега велика чест, коју он, без похљепствија к себи говорећи, не заслужује, и да он реченог роба к себи примити, нити немилосердно на тешке послове њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он

камо срећа да и наше девојке њеном примеру подражавају, таким начином не би своје аљине до полак прсију изрезивале, нити би кратке сукње биле у моди, нити би наше особито девојке на балу као вивак штелунге правиле.

примеру подражавају, таким начином не би своје аљине до полак прсију изрезивале, нити би кратке сукње биле у моди, нити би наше особито девојке на балу као вивак штелунге правиле.

је сигурно младожења, као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на главу метне, нити ви, нити ја, нити ико на свету замерити јој може; с тим више што јој се прилика показала њега од велике невоље, а може

младожења, као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на главу метне, нити ви, нити ја, нити ико на свету замерити јој може; с тим више што јој се прилика показала њега од велике невоље, а може бити и

као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на главу метне, нити ви, нити ја, нити ико на свету замерити јој може; с тим више што јој се прилика показала њега од велике невоље, а може бити и од смрти

будући да не би желила оца свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.

и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице стоји, нит’ се брине како ће оде правити, нити гди се злато наоди, нити пак како ће трокатне куће зидати.

њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице стоји, нит’ се брине како ће оде правити, нити гди се злато наоди, нити пак како ће трокатне куће зидати.

и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице стоји, нит’ се брине како ће оде правити, нити гди се злато наоди, нити пак како ће трокатне куће зидати.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

а одао се пленеру, искоришћујући као моделе краве, козе и ждребад, уверен да на тај начин неће доћи у сукоб нити са застарелим погледима нашега друштва нити пак са љубоморним кројачима.

као моделе краве, козе и ждребад, уверен да на тај начин неће доћи у сукоб нити са застарелим погледима нашега друштва нити пак са љубоморним кројачима. То исто, само мало друкчије, и са једним композитором.

То је доба када се код човека јављају први инстинкти које затим ни живот, ни васпитање, ни образовање не могу сузбити нити уништити.

Истичући нарочити значај панталона, ја нити мислим да потценим значај сукње, нити мислим да их завадим и помутим добре суседске односе који владају измеђ' сукње и

Истичући нарочити значај панталона, ја нити мислим да потценим значај сукње, нити мислим да их завадим и помутим добре суседске односе који владају измеђ' сукње и панталона.

што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу њега нити колаче. Разуме се да сам лепо био награђен за ово духовито предузеће.

новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу њега нити колаче. Разуме се да сам лепо био награђен за ово духовито предузеће.

Министра војног нико није видео где се у тој гужви део, нити смо дуго и дуго могли сазнати шта је с њим. Када смо се, после овога тешкога пораза, једва могли прибрати од страха,

Берберин, прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.

прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.

“ Међутим, кад је берберин свршио бријање и испрао ме од сапуна, нити је било какве промене на моме лицу нити у мојој души.

“ Међутим, кад је берберин свршио бријање и испрао ме од сапуна, нити је било какве промене на моме лицу нити у мојој души.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— чујем где Лука говори иза мојих леђа. Пред једним мостићем застадосмо... Испречила се нека кола, па нити ми можемо тамо, нити они овамо. — Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу?

Пред једним мостићем застадосмо... Испречила се нека кола, па нити ми можемо тамо, нити они овамо. — Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу?

— Је ли ту ађутант? Хтеде да уђе у своју собу, али га неко запита: — Како?... Идемо ли кући, или офанзива? — Нити кући, ни офанзива. Рећи ће вам командант дивизиона — и уђе са ађутантом у своју собу.

“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не! Нећемо се предавати, нити ћемо глупо гинути. — Онда настави без предаха.

Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова. Али зачудо, нико више не мисли, нити говори о својој кући. Наше невоље су исувише велике, те мислимо на непосредне догађаје и оно што нас вечерас очекује.

Нико више не говори о својој кући, јер смо исувише заузети личним јадима. Али нико не ропће, нити се буни. Ваљда зато што је сваки добровољно пошао. Људи су знали да добро бити неће.

Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима. Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи. Утисак је мучан, али само тренутно, докле га не минусмо...

Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима. Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи. Утисак је мучан, али само тренутно, докле га не минусмо... Онда свако мисли на свој јад.

Али, и људи заостају. У многих су отекле промрзле ноге, те остају седећи крај пута. Нити они моле за помоћ, нити би им ко могао помоћи.

Али, и људи заостају. У многих су отекле промрзле ноге, те остају седећи крај пута. Нити они моле за помоћ, нити би им ко могао помоћи.

Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило не прелије гроб онога војника, ми нећемо због тога помрети, нити би од те његове шетње били сити — брани Протић свештеника.

Марински официри гледају нас љубопитљиво, а и помало су изненађени. Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино, о пексимиту. А и тога је било понестало.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

разбојништво стечено у дружби са Словенима старим, Одбацих поштење надајући се у боље дане, Нисам хтео ишта да научим, нити за шта да марим, да се ичега прихватим.

И цео свет виче! Ја не велим ништа зато, нити проповедам какав нови начин живљења, као што не проповедам ни магнетизам или радиоактивитет међ космичким елементима.

И зато ја на морал не мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а ако ми падне на памет да

Боже мој, како си ти начинио то човека од блата! Ниси ли употребио ни мало сламе, нити остатака својих од ноктију и косе, што би значило: према своме подобију?

Видех бога. Одједном би ме стид од тог што рекох и ужаснух се. Они нису хтели ни мог имена нити ичијег, ја сам учинио по трећи пут исти ужас.

Да осећаш своју вечност, не би те могућност смрти ужасавала, нити би писао из користољубља - да одгураш ма и успомену на себе што је могуће даље преко гроба!

се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот

већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу небу глухо као бродови. Нити зажалих прошлост што се испразни, Нити корак овај сиромаштва, ни излажење из лудила, Сви ти стицаји и искуства, дакле,

Нити зажалих прошлост што се испразни, Нити корак овај сиромаштва, ни излажење из лудила, Сви ти стицаји и искуства, дакле, само линије, Ја се никада нећу

кад се појави и узбере Наш сан, кога је река требало тек да полази, Међ одблесцима чуда мисао се тек с болом разбере. Нити опази кад река избаци тело на обалу И ван живота настави своје течење: Нити јој поглед у стању пратити даље Линију

Нити опази кад река избаци тело на обалу И ван живота настави своје течење: Нити јој поглед у стању пратити даље Линију њену успалу: Већ тихо клоне с њоме општење Баш на граници самој разума.

А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој; јер

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Било је то њено посебно мало чудо и није желела да га дели са другима, нити је више помишљала на одлазак из увале. Како су смешне рибе са својим расправама о томе која је најлепша!

— исправи га један од браће, а мама се трже. Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце! Нити да се родио тако мален и својевољан! А да невоља буде већа — једва да је и растао од силног размишљања и радозналости.

— плану старац. — 3ар не знаш да једино добри и благи до њега стижу? Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи! Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља...

Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне трава.

— Никад се не зна! — рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити ће бити. — Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити

— Али, ја више не ценим племе! — изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали!

Толико је био сигуран да се последњој самоћи приближава да се и не окрену, нити ослушну. Нечим тананијим од слуха, ипак, осети примицање девојчиних лаких корака и — потрча.

Усправи се Маријан и седе на дно чамца: све му, наједном, постаде јасно. Није га то челично уже вукло, нити га је спасилачки брод ка обали одводио, већ је Сребренка искиданом мрежом прамац чамца омотала и дечака ка сигурноме

— Даћу ти највећу лубеницу из бостана! Златну ћу ти лубеницу дати! — викао је Старац у таму, али се девојка нити гласну, нити указа. — Еј, Софроније, туго моја, шта да радим?

Златну ћу ти лубеницу дати! — викао је Старац у таму, али се девојка нити гласну, нити указа. — Еј, Софроније, туго моја, шта да радим?

У врху друге — живи девојчица, ломна и издужена као пузавица. Нити дечак види девојчицу, нити девојчица зна дечака. Али, дечак је чуо да у врху стаклене куле живи једна зачарана

У врху друге — живи девојчица, ломна и издужена као пузавица. Нити дечак види девојчицу, нити девојчица зна дечака. Али, дечак је чуо да у врху стаклене куле живи једна зачарана принцеза.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ништо ми није. АРСА Чуј, Мито. Или те више (показује на Цигане) с овима не нађох, нити видех у механи, или те ја — ја убих! МИТКА (диже се, уплашено): Зашто да ме убијеш? АРСА Да те убијем. Хоћу.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!

Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком!

1911. ПАХУЉЕ Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару.

Кроз видњачу малу, гдје у сухој трави Само студен гуштер полагано шушне, Не јавља се млинар са шалом на глави, Нити видим оне очи простодушне.

у теби ми неће, моје родно село, Погладити нико руком мрачно чело, Нити ли ће чути вапај биједан... Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само: Под гранама

Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће. Већ је на крај стазе.

1923. МОЈИ ПУТЕВИ Никада се нисам пузајући пео Уз прагове горде, штоно воде скуту Високих и моћних; нити сам на путу Своме игда челом прах по тлима мео.

А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!... И нико неђе чути јад ни вапај — Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај!

Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео.

Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши.

''Ја нећу престо оца твог, Нити му круну јасну, Ја нећу скиптра краљевског, Ја хоћу тебе красну.'' ''Залуду'', рече глас јој мек, ''Та мене гроб

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У томе многи изгибоше. И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати.

У томе многи изгибоше. И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати. А кад је Момчило у борби пао, његови сви, колико их је било претекло, предадоше оружје.

У једној песми он то сам изриком каже: Нисам слуга, нити дворим кога, но у Стамбол цара честитога, а код њега не мислим другога док је моја на рамену глава.

То није ни Ахил, ни Одисеј, ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни Сигфрид, нити икоји други јунак, мада са њима може имати ову или Ону заједничку црту.

њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените. Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија

Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!

Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!

Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!

“ Уосталом, она није ни честа ни увек иста: Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале...

Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук

да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој?

(Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. (Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут

Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мали одметници нису баш били увијек гладни, нити богзна какве изјелице, али како је само било пријатно, послије трке кроз шуму, сједити поред котла који крчка над

допола завучен у пласт а кад се коначно увјерио да га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се извуче напоље.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.

ти се та крвоточива изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове себи, нити је то у вољи њему милој многопут га подкрадати!

Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и

Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње мисли мислим.

Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици

Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто. СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ...

Који се, сâм ти, свачијим животом бринеш и промишљујеш, виђи и за ме, ко ли ће ме од жидовске налепе спажати! Нити ја више зактевам живити, кад мој живот, ето, умире! После твоје смрти да не остајем жива, то желим!

И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који год на

точидба вам постигнуће пак сетву, и јестићете ваш хлебац до ситости и опоро у тврду преборавићете на вашој земљи; нити ће вас ко плашити ни прогонити.

А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.

КРИНОВИ Смотрите пресађене кринове, то бело, лепо цвеће... Како оно лепо расте; нит се труди ни мучи, нити преде да прави себи одела!

Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје. Ја ти у томе не чиним кривде нити ти што заносим, него промену од тебе иштем.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ А он обори главу, гледа у страну, стиди се, али не пориче, нити се брани. Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.

Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима.

Често се заборави, па звижди сокаком. Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли.

Често се заборави, па звижди сокаком. Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли.

“ Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци, — она је само гледала. Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се

Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!... Ништа од свега тога није он приметио нити га се то тицало! Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га

хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у хапс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.

туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у хапс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.

Што да се мућка? Неје пљоска с ракију, та да мућка!“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути.

“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути. Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацкове шале.

Тако се није смело више трпети нити је могло остати, мишљаше Ташана. Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све

А да то не би био први случај нити какво чудо да се ороде чорбаџијска и занатлијска кућа, споменула је неке давнашње случајеве које је још као дете