Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
језика; у сваком случају, тај језик боље разумемо но овај, јавни и новински, који је толико свачији да је постао ничији.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
узела размере једне велике националне прославе, и његов спомен прослављен као ничији досада. За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Које? — запита трговац. — Крепао котао. — Како крепао, ничији сине! — продере се трговац. — Како може котао крепати?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка. — Мигуеле вас много воли. — Нарочито, ничији савети нису тако од користи као савети искреног друга, — каже крчмар.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сâм сам, далеко од својих, и од обешењака. Нисам песник, нисам учитељ, ничији слуга. Ову чашу Јакшићу, који је писао песме и гладовао у Сумраковцу. Ја сам далеко од завичаја и обешењака.
Ја више нисам ничији. Испуњавам оно што јутарња небеса, кад су воде тако хладне, хоће да се збуде. Не сећам се живих бића, ништа ми не
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, ког зета; чијег зета? Није он ничији зет, море! МЛАДЕН: Па ако може да се избрише? ЈЕВРЕМ: Шта да се избрише?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У богата Влаха и говеда паметна. — На слану руку овце трче. — Док имаш свачији си, кад немаш ничији си. — Неста блага, неста пријатеља. — И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема.
(Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Које?“ запита трговац. „Крепао котао.“ „Како крепао, ничији сине!“ продере се трговац, ,,како може котао крепати?“ „Ето како“ прихвати сељанин, „штогођ се коти, ваља и да крепа.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће
Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим
Запуштен и ничији ћорсокак, била је место на којем као да су се гомилале, у отпацима, изанђале дорћолске страсти. Сад је то уредно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
таквом болешћу што се поклапа с амнезијом као лонац с поклопцем, из дна искрене душе присеже да је то управ њен, и ничији него њен човјек, одувијек, још из првих дјевојачких снова!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Које? — запита трговац. — Крепао котао! — Како крепао, ничији сине! — продере се трговац. — Како котао може крепати?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И тако нисам онда ничији. И увек тако, целог живота. И још ти! Ти да ме наружиш, како због жалости нисам долазио! ТАШАНА (упада, више као
ТАШАНА (упада, више као себи, идући по соби): Да, да, баш зато што сам знала да ниси ничији, да немаш никога свога, зато сам те онолико жалила, онолико као нешто своје, као брата имала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је, видиш, оно ваше насиловање деце да уђу у калуп, буду стари, остану хладни, ничији. Новац м о ј, м ој, син и унук м ој, м ој! затворен и он у сандучић!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И замислите још каква би то пакосна шала судбине била: ја, који нисам никад у животу послушао ничији савет, сад да продајем савете. Новинар? Одиста примамљив позив.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Моја је и столица! Узалуд је дрводеља говорио да је орахово дебло доваљао с врха Снежне планине, а врх тај није ничији. Узалуд се опирао. Новац богаташа и поквареност слугу били су јачи од опирања: богаташ доби столицу налик на цвет.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви. Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа.