Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Афиз-паша уплаши се и са свом војском побегне у Ниш, где после неколико дана, или од стрâ или од срамоте напречац умре.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
београдском, за изванредног кочијаша ИИИ класе за варош Смедерево, и да врши дужност амалина исте класе за варош Ниш и да прими зараду из зараде истога; Мићу Мићића, берберина ИВ класе у еснафу пожаревачком, за изванредног бозаџију
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе. — А и влада ноћас кида у Ниш. — Ама каква..... ама јел'те ко сте ви? Ви лажете! Ви уносите забуну! Ко је овај тип? — Ко ти зна ко је!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985. ³⁶ Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 356; уп. и Недић, В., Антологија народних лирских песама, СКЗ, Београд 1977, с. 146. ³⁷ Уп. Раденковић, Љ.
416. ²⁹ Миодраговић, Ј., исто, с. 24. ³⁰ Раденковић, Љ., Народне басме и бајање, Градина, Ниш 1982, с. 291. ³¹ Ђорђевић, Т. Р., Неколики свадбени обичаји, у: Наш народни живот, том 1, Просвета, Београд 1984, с.
88. ⁴³ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 145. ⁴⁴ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 88. ⁴⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 88. ⁴⁶ Бујановић, Ј.
33. ¹³⁴ Грбић, С. М., исто, с. 110. ¹³⁵ Раденковић, Љ., Народне бесне и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 99—105. ¹³⁶ Зечевић, С., исто, с. 123—126; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 417. ¹³⁷ Николић, В. М.
69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645. ¹⁸ Филиповић, М. С.
12. ⁵⁷ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 18. ⁵⁸ Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: Кољевић, С., исто, с. 117. ⁵⁹ Караџић, В. С.
, Симболичке ране, Вук Караџић, Београд 1979; Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. ¹⁰ Малиновски, Б., Научна теорија културе, у: Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 326—327.
81; Тарнер, Б., „Варијације на тему лиминалности“, Градина, 10, Ниш 1986, с. 41; Тарнер, Теренс, „Трансформација, хијерархија и трансцеденција“, Градина, 10, 1986, с. 57—61; Лич, Е.
, стр. 186. ³ Раденковић, Р., Казивања о нечастивим силама, Просвета, Ниш 1991, стр. 40. ⁴ Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој — стварне или замишљене“, Расковник, 53—54,
Р., „Из наших народних пословица“, ЗРЕИ, 4, Београд 1950. Ђоровић Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908. Ђурић, В., „О народним приповеткама“, Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1977. Ђурић, В.
Елијаде, М., „Божански узори ритуала“, Градина, 10, Ниш 1986. Елиаде, М., Окултизам, магија и помодне културе, ГЗХ, Загреб 1981. Елијаде, М.
М., Дјела, И—ИИИ, Обод, Цетиње 1974. Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. Мајзнер, М. Ј., „Српске народне приповетке“, Расправе и грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1934. Мајсторовић, С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
отишао је у Кијево, у Духовну академију. Свршивши је, постане 1888. наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. У Ниш се премешта 1892, у Београд 1893. Умро је у Београду 18. марта 1899.
У Нишу је провео десетак најбољих и најведријих година свога живота; »Ниш је место књижевног надахнућа његовог«, вели један његов биограф.
1885. учествовао је у српско-бугарском рату. 1889. премештен је са службом у Ниш. 1893—1894. био је професор у Чачку, па у Крагујевцу, 1899. у Шапцу. 1902. премештен је у Београд. Умро је 18.
Михајловић). Јелена Димитријевић (рођена у Крушевцу, 1862*) јавила се стиховима, сасвим осредње вредности (Песме, Ниш, 1894). Како је дуже време живела у Нишу, од 1881.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Не вреди ти ни то. Ако иде, на пример, за Ниш и Скопље, шта ти знаш где он силази? У Младеновцу? У Параћину? У Ћуприји? И шта ако преседне у Лапову?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Обична турска тактика.) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови. Непријатељ већ куца на капије Алексинца.
Само су тешки трен и Хафиз-пашина бригада (10 табора) окренули удобнијим путем преко Грамаде на Ниш. Због врло тешког и врлетнога пута Фазлијина дивизија марширала је нашим земљиштем у врло растегнутој колони.
— То је сигурно. — Ако је тако, не знам зашто се већ нису сасвим повукли: Ниш није далеко, а већ је два дана како је готово сва турска војска прешла на леву обалу Мораве? — О, то не иде тако брзо.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. Чаршија се затвори.
Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска. И сви су трчали око њега. Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Лепо. Кад изведе тај пут, тј. кад стигне у Ниш, он је онда свршио оно што је хтео; његова је мисао била да отпутује из Београда у Ниш и он је ту мисао испунио.
кад стигне у Ниш, он је онда свршио оно што је хтео; његова је мисао била да отпутује из Београда у Ниш и он је ту мисао испунио. А једна мисао изведена и исказана, то је реченица.
На крају реченице, дакле, бележи се тачка. Да, али воз не може да потегне из Београда па право у Ниш а да се нигде успут не заустави, јер то је врло дуг пут.
Да смо питали професора, он би нам вероватно рекао: — Пође Воз из Београда за Ниш, али код Сталаћа се деси судар возова, три мртва и једанаест рањених, и воз не може да настави пут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дотле су се наше трупе журно повлачиле, и када смо добили нешто простора, онда кретосмо и ми. Прошли смо кроз Ниш, и заустависмо се на Курвин-Граду.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ама, ти ме пâ л’жеш, Васке! — Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!... Жив ми Гмитраћ, — а Ниш да ми даваш, — не давам га! ... да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! Никаква се напрајила!