Употреба речи нишанити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Рече му да стане код једне међе, а он оде подалеко, узме пушку, пак почне на њега нишанити. А старац беж' у међу, говорећи: „Та луд је сасвим; би ме упљејао на место!” Довде је за шалу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...

Ћипико, Иво - Приповетке

Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности