Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.
Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори!
Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња... Све их је мање и мање. Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.