Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ал, ето ти стигну и ловци, и упитају га није ли гди упазио једну лисицу туда да прттрчи. Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу. Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље.
Ти ваља да много лепше красо|ту небесну видиш него све ми друге птице.” — „Е, мој славују, баш си сасвим прост, и ништ не знаш! Зар ти мислиш да се ја небесној красоти за љубов тако високо пењем?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
вид’о би ти!... Ћиро! Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири веселенска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и
— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам! Нема више ништ’; било па прошло! »Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мáма (бог да јој душу
! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!... Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: »Та имаш ли ти душе..
— Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли. Нећу, нећу ништ’ више да чујем. — Па добро кад нећеш, ја и волијем. — А јеси л’ примјетио? Је си л’ се опип’о ујутру?
А ово нит’ је он хтео, нит ја још мање, па — испао зуб!... То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више! Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. — Е, да!? — Та клевета; дабоме да је клевета!
— Е, видиш ти само лицемјера једног! — Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о. Нисам ’тео да га пред екселенцијом утерујем у лаж па да кажем да је часловац био, јер би’ се тако, знаш, одао
Кажем вам, слатка, ништ’, ал’ ништа; ни несветице, ништ’, ништ’! Само мало сузâ, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу, и через
Кажем вам, слатка, ништ’, ал’ ништа; ни несветице, ништ’, ништ’! Само мало сузâ, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу, и через кијавице, коју је срећом у то
Кажем вам, слатка, ништ’, ал’ ништа; ни несветице, ништ’, ништ’! Само мало сузâ, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу, и через кијавице, коју је срећом у то време
« А оне кажеду: »Верујемо, слатка, и саме смо таке!« А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу! Али фурт, фурт, из једне у другу!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Је л’ био когод, Милане? — У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. — А вина? — Није нико тражио.
— Па то је све, друго ништ’ не знаш? — Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро.
— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. — Ништ’ то не чини. Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати? Не иштем ни крајцаре.
и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.
— И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку.
Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо. Јеси л’ се кадког купао у мору? — Колико пута, па ми није ништ’ фалило. — Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору.
— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. — То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати.
Вратио се кући, а ниједну није испросио. Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце врело би тад под облаке — Ао ноге, де бијасте лаке! Ништ' не мого до за њом гледати, Ал' ко ће се чуда нагледати!?
долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш покорни слуга!“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада.
Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада.
све то више, Када у пра душу тисне, Нити даде да уздише, Ни да јадна једном свисне, Смрт и живот според стоје, Ма ништ' опет од обоје.
Слуша, слуша, али саде Као да му душа стаде. Ништ' не чује, па се саже, Над драгог (се) свога наже, Слуша, слуша бојажљиво, Задркта јој срце живо.
Све ј' готово, само брже!“ Па га собом млада трже, „Јера“, вели, „у планини Неки ми се жубор чини.“ — Ништ' он не чу, ништ' не виде, Кано у сну за њом иде; Она збори, он не слуша, Де ли му је бедна душа?
“ Па га собом млада трже, „Јера“, вели, „у планини Неки ми се жубор чини.“ — Ништ' он не чу, ништ' не виде, Кано у сну за њом иде; Она збори, он не слуша, Де ли му је бедна душа?
Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже. Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава. Ништ му санка не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека
„На толико мога жара зар се ништ не одговара? На толико страсти праве, на толико збиљске јаве, зар одговор лажни сан?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да... И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' када ми на ум дођу, Дођу твоје црне очи, Онда крчмар ништ' не ради, Само црно вино точи. А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику. А јес’ чуо за нашега Панту? — Јок. Шта је било. — Ништ’. Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији. Хо мај... како се ова младеж не чува!
« — Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију... Пасош ти можемо набавити..
Нађи газдарицу Јулу и кажи јој : поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини. А сад да идем и ја... Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Баци старац мрежу своју, — ништ’ не улови; Баци мрежу по други пут, — јадан је то лов Нека морска травурина, то је било све.
Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се није ништ’ почело, Пак се није ни свршило. Ако буде тако штогод, Романтиком провејано, Не брин’те се, добри људи, Неће
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!...
(Гласно.) Па, Колебане, шта Главаш вели? Мисли ли данас моју послушат?... КОЛЕБАН: Не рече ништ’, Нит’ сам га хтео даље питати, Да не бих какву сумњу будио.
Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету, Мојој је жени само моћеха, И више ништ’! ХАСАН: Ал’ он је иште! ГЛАВАШ: С мојом ће главом и њу добити, А донде не!... ХАСАН: Главашу!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХВИИ Празан је листак овај, Не пише ништ’ на нему, — Ал’ сад ће песма бити, Осећам то по свему. Ах, преварио сам се, Сагрешио сам Богу; Хтео сам све
Ах, преварио сам се, Сагрешио сам Богу; Хтео сам све из’касти, — Па ево ништ’ не могу. Излити цело срце Није у нашој власти; — Нагађај, љубо моја, То што сам хтео касти!
А ја што им рећи хтедох, То славујак певну прије: Од радости ништа слађе; Од жалости ништ’ светије. XXXВИИИ Од детињства, од једва-сећања, У времену невина голубља, Имао сам, уз које приања’, — Тад не
“ — Чиј’ је живот у песмама, Тај изгорет’ мора. ЛИИИ Појте, појте, весел’те се, Та то мени ништ’ не смета! Јер се мени тако чини, Да вас гледам с друга света.
Ал’ кад мили у гроб падну! — Ни то ништ’ не мења, — Зар не смемо и тад рећи: „Збогом, — до виђења!“ ЛВИИИ Већ девет година на ранама леже, Кô девет
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах. Ништ’ је равно восхишчен’ју Видити по разбијен’ју Разбегати врага свог.
Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан. * Ништ’ на земљи постојаног! Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан,
Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан, сутра ништ. — — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни
Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео пресуди живот.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим. Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Тужила... изјела читава њива куруза. Доктор: Но, ти будала! Ко тушила јасавац, шивотиња тушила? То ништ' друго веч будала! Са шивотиња, са јасавац нема сакон... Давид: А, има, има у вашег цара! То смо виђали данас.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија... Андрак ће знати, ништ ми није било, здрав читав, а после њене грдње, кијавицу сам добио.” — „Човек, а не жена.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чули смо, дакле, да месечне жене ништ’ не говоре, или врло ретко, да су врло малене; сад долази јошт знати да њиова лична боја није као код нас бела нит’
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сестрин син нијет — намера није требе — није потребно ником поникнути — сагнувши главу к земљи погледати преда се ништ — сиромашан, бедан Новаковић Грујица — личност непозната историји, у песми син Старине Новака (неки мисле да је то