Употреба речи ништавило у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и мука, само не пустиња!

Теодосије - ЖИТИЈА

О, колико богатство — да се без бриге светске Богу молим — замених за ништавило славе људске! Тешко мени, тешко мени, ко да ме не оплакује, где падох и шта добих!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ниједан члан племена није могао избећи овим одредбама, често оштрим и неумитним, осим да постане „никоговић“, ништавило, презрено створење. Установе и обичаји су ојачавали и одржавали племе како у физичком тако и у моралном погледу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

клепетуша стоке, звуке ковачких наковања, у тиху, безмерну зрику попаца, на целој тој широкој пољани, у бездано ништавило и празнину, што их беше изненада, али близу, пред својом старошћу, угледао.

Овде га је чекало само бездано ништавило и празнина, што их је видео најпосле тако близу, пред собом и својом старошћу. Од свег живота, размишљајући, виде у

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У првим стиховима његовим била је врло јака песимистичка нота, и он је јаче но ико певао терет, празнину, ништавило живота, духовни и душевни јад човека притиснута судбином, али у исти мах и поносит и миран стоицизам, победу духа над

Милићевић, Вук - Беспуће

то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Нико му се није смео протиВити, И народ је дрхтао од страха и само се молио Богу. Онда Бог, да би показао царево ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

азијатске, гутајућ их ватреним очима; кâ малопред што гордо иђаше к светом гробу бесмртног живота, презирући људско ништавило и плетење безумне скупштине.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и блаженство ал' да човјек на ње листу чита ништавило прекомјерно своје?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но пре тога хтеде још да погледа изблиза све ове грађевине које га потсетише на његово ништавило. Он се приближи Партенону.

Под силним утиском овог недостижног дела човечје руке, осети он још јаче своје ништавило. Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са Акрополе и врати се у своју

„И поред свега тога што сам ваздух рашчланио у његове елементе, појаве сагоревања растумачио, а флогистон расплинуо у ништавило“. „Да, и о томе се код нас говори, али већина не даде се убедити“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А између њих, еони ништавила. Колико су трајали? Не знам. Ништавило између два момента свијести, било бескрајно дуго или бескрајно кратко, сасвим је једнако. Једна провалија.

Понекад је шум тих гласова, који су се око убода скупили као мухе, мутнији и даљи, и брзо утоне у ништавило. Понекад, опет, чујем над собом један глас. Продро је до моје свијести својом упорношћу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

празне речи. ”263 На ове безверничке Исаковичеве речи, да ни Бога ни душе нема, него да је све прах, смрт и ништавило, сав најежен бискуп окреће свој поглед у отворена врата: „А кад се погледа овако у ноћ?

слика, међутим, није ту тек ради веродостојности, него је такође песнички шифрована слика о празноме свету, који је ништавило.

клепетуша стоке, звуке ковачких наковања, у тиху, безмерну зрику попаца, на целој тој широкој пољани, у бездано ништавило и празнину, што их беше изненада, али близу, пред својом старошћу, угледао”.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

образлаже као спој симболотворне песничке форме и мишљења које дијалектички повезује крајности: ватру и пепео, биће и ништавило, живот и смрт.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Оне нам служе само зато да би у своју бесмртну душу населили призоре ругобе и ништавило овога света. Био сам спреман да уживам у предвечерју.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

само мог живота, сад много више буни на помисао: да је мој однос религиозности бачен једним својим краком у напред у ништавило, и да никакав принцип није с оне његове стране.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности