Употреба речи ништавни у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али промислите. Можда су ови моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали. Можете ли ми опростити?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

се од обућара, обилазио дуванџију, а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио, ти мали ситни и ништавни људи, који се тако боје рата и који још сутра могу постати моји понизни ордонанси и посилни, моје понизне слуге.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о. Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

И у један мах учинише му се ништавни сви планови о будућности који су га дотле загријавали, и немио му поста манастир. Он није размишљао, него осјећао.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и Дафина, прелазе истоврсну судбоносну путању као и Вук, схвативши на крају да су сви њихови подухвати узалудни и ништавни.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности