Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И тако људи му верују и заиру му донесу, и он оде к Јагодини и к Нишу, покупи крџалије и доведе у Јагодину. А наши не знали да је ту с крџалијама Кучук Алија, и тако ударе на Јагодину и
Карађорђе није пустио војску у Параћин, будући је оно други пашалук, лесковачки. Афиз-паша од резилука у Нишу умре. Наши депутати маја 28. дошли у Цариград, предали султану прошеније 1. јунија.
Афиз-паша када је купио у Нишу војску, послао је уз Дунав на лађи преко педесет харара велики̓, у сваком повише од сто ока пиринча; и кад он дође с
Црњански, Милош - Сеобе 2
Канцеларија секунд‑секретара била је на спрату. Исаковичу се чинило да га воде кроз зидове, и кроз једну плаву нишу, у белом зиду, у којој је видео кип Венере, са руком на пупку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дешава се да дете има и пет година, да већ чува козе, па кришом од света иде кући да сиса. У Нишу, бележи Миодраговић, неко дете је сисало све до своје дванаесте године.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1878. свршио је историјско-филолошки одсек Велике школе. Са малим прекидима, до 1898, био је професор гимназије у Нишу, потом у Београду.108 Умро је у Сокобањи, 12. августа 1906. БИБЛИОГРАФИЈА.
У Нишу је провео десетак најбољих и најведријих година свога живота; »Ниш је место књижевног надахнућа његовог«, вели један ње
Романтичар по своме духу, не марећи за »хладан, бездушни Запад«, како је сам писао, у Нишу, одмах после ослобођења, наишао је на комад живописног, егзотичног Истока, где се стари живот, старе идеје сачувале у
Како је дуже време живела у Нишу, од 1881. до 1898, заинтересовала се за локални живот, нарочито за турско женскиње.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Земља је брдовита, има река, од које Морава десно раме к Нишу пружа и преко које једна ћуприја иде. Број житеља може до милион душа изнети. ШАЉИВАЦ: То је било год. 1845.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био се оженио ћерком проте у Смедереву и био је срески начелник негде у Нишу. Био је неконформист, и влада, и радикална партија, гонили су га, тако да је сваки час губио службу.
Јахао је до Београда, и био на служби, у пуку, у Нишу. Међутим, коњ га је био ударио, копитом, у главу, у штали, па је дуго боловао и сад је оглашен, од лекара, за
Питам, зашто? Вели, он је, као активни официр бич одмах примљен у војску и служио је у пуку, у Нишу. Вели, није му било рђаво, не може се потужити. Сви су били љубазни према њему.
Сви су били љубазни према њему. Само, кад узјаше коња и поведе батаљон, мала деца у Нишу трче за батаљоном и погађају. Погађају који је, међу официрима, аутентичан, Србијанац, а који је бивши, аустријски.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И да је само тога дана, он, не дај Боже, попустио на Буковој Глави, неспречен, непријатељ би се башкарио у Нишу, а ми данас не би били победиоци.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
уосталом, стварни догађај на коме је Сремац засновао сиже Зоне Замфирове збио се у Приштини, а не у Нишу. На питање зашто се у самој Приштини није нашао неко ко би написао роман с локалном тематиком може се одговорити да
Приштини није нашао неко ко би написао роман с локалном тематиком може се одговорити да таквог писца није било ни у Нишу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на Тимоку, да оставе само у Зајечару и Књажевцу утврђене појаче посаде, а сву осталу Ејубову Војску да поврате натраг Нишу, ту да се сједине са приштинском Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из
и 200 Татара (исказ једнога заробљенога Татарина), а сва се остала војска повукла из зајечарске околине и одступа Нишу.
како ми славно разбуцасмо Турке? Дивота! Ожегоше шале, кучкини синови, о алексиначка утврђења, па сад измичу Нишу. Десну обалу Мораве сасвим су напустили, јер им је удобније да се повлаче левом — боје се, знате, да би их при
— боје се, знате, да би их при повлачењу десном обалом Хрватовић нападао с бока, а на левој обали при повлачењу к Нишу с једне их стране заклана Морава од наших нападаја, а с друге висови Јастрепца.
замаскирају, моје је уверење да ће наредити својим позадним одељењима, да нас још ово два три дана нападају, док се у Нишу не раскрчи место за одступне трупе. Замишљам себи како сад мора изгледати у Нишу. Прави пакао.
Замишљам себи како сад мора изгледати у Нишу. Прави пакао. Помислите само колико им треба док евакуишу болнице. Та они имају из последњих бојева хиљадама, хиљадама
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бореас неумитни свуда оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
). Сремац је родом из Војводине, али је највећи део живота провео у Србији, у Београду, и једно време у Нишу, тек ослобођеном од турске власти. Та три амбијента нашла су места у његовим приповеткама и романима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у
1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).
Умро Ђорђе Натошевић 1888. Јован Максимовић: Невенче (приче) Јован Максимовић: Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране восточне повјести от Господина Хердера за јуност 1889.
Покренут први лист за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут поучно-забавни лист Пчелица у Новом Саду Покренут лист Споменак у Панчеву 1894.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таква утврђења била су у Пироту, Белој Паланци, Нишу, Алексинцу, Ражњу, Параћину, Јагодини, Баточини и другим местима.
На Топлици, на води студеној, онђе бјеше Топлица Милане. А на онај равној Косајници, онђе бјеше Косајчић Иване. А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша.