Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа. Ох, па како се лепо та тужна природа са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме
Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте. А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте!
Јер у тим планинама ја не имадох ниједнога познаника из доба мога детињства, ни брата, ни пријатеља... Па зашто ми је жао тих планина?...
у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера непрегледног оставио... — Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити... — шапутао је стари Сремац.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Везир запалио наргиле па пуши, а окренуо главу и гледа у друго ћоше собе, а неће ниједнога кнеза да види. Тако стојали су кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши,
ми у Боговађи, и частили смо се с калуђерима — премда смо и ми понешто куповали, али не све; у Вољавчи нисмо имали ниједнога помоћника за писање, него је Божа био и канцелиста, препишчик, протоколиста и све, само што сам му ја каткад помагао
Тако су се били возгордили са оном малом својом искром случајне среће, да ниједнога императора у Европи себи сравњали нису.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још је и 1863. године било Срба у многим селима дебарске области, где их сада нема ниједнога. Остало је становништво мешавина, јер међу Арбанасима има и правих Турака, као у Коџаџику, Брештанима, Новаку итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се. Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито брдо, које заклањаше браство од
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јутрос рано пре румене зоре Гојко беле оставио дворе. До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда!
, Украј мене Срба ниједнога, Све прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ помислих: збогом,
њег' ево Стоји чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На опрезу ниједнога, Све поспало, попадало. То с' на чудан смеј му дало: „Дакле ти си стража моја?
Зора зори, о глени и, Е спавају санак тии, Па какви су да су били, Јуначки се јесу били, Сви су, нема ниједнога Да издао друга свога, Ни се дао жив у руке, Славно скончав своје муке.
Милета је отишао зором, Да лов лови каменом и гором; До оружа и срдашца свога Он не има друга ниједнога. Он се вије кланцем и грмењем, Он се вије и гором и стењем; Али данас лоше ми је среће, Нигде зверка показат се
Клону мени низ доламу рука. Украј мене Срба ниједнога, Све с' уплаши а од јада мога; Та страшно га беше и гледати, А камоли њему ударити!
“ Побисмо се, стаде шара цика, Беше мртви, беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари Станко и он допâ мука, Сломила се десница му рука.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ко ће да се начини магарац? ЈАКОВ: Шта ћемо се правити, кад има готових на свету. Нема ниједнога који није рекао: ала сам био магарац! МАРКО: То је друга фела. Кад муж жени тепа, он јој каже: о ћурко, ћурко!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То Стеване не слушао мајке! Гђе је један, расцвилио мајку, Гђе су по два, раставио браћу, Гђе су по три, није ниједнога! 229. Ој, солдати, браћо нерођена! Нерођена, као и рођена!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЛЕПОТА Јест, нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе Црнојевић-кнеза. Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише.
Какви гости? — Није им вријеме. Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи. (Није од њих ниједнога жива.) Пуче на нас сваке грдне јаде што у Чеву цркву не градимо Аранђелу, да ни свуд помага.
Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ниједнога чојка један другог који не држаше за тајнога жбира и шпијуна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала ти!“ „А дријема ли ти се?“ „Ја сам мало поспао... Легоше ли људи?“ „Еве сад!“ одговори цура и сједе. „Ја ниједнога не познајем... Да, једнога знам!“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом.
Толико сам знао, а друго ништа!... Ево, од Петрова дне с нама је био и четовао... Богами, сердару, жалим га као ниједнога друга; преда њ други није ноге износио, ђе се смрт у очи гледа, ђе прскају људске очи... А што, је ли овако, браћо?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Правога, боже! (Рекне се у шали кад грми, јер се мисли да су сви људи грешни, и да бог ниједнога неће убити ако стане правога тражити).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ј. без нигђе ништа, и од тога часа ниједнога човјека на овоме свијету, којему је било име Никола, није могао на очи виђети ни име чути.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
гимназијом, и оне друге мушке фрајле, са сулундарима на глави, што се врцкају и шепуре као неки „педералисти“, а овамо ниједнога међу њима нема што би приближно био „деликатан“ онако као што је, на пример газда Срећко Јањић — кад неочекивано, у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније —
Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А баба му вели: — Не дам, бога ми, ниједнога; ето ти пијевца па га оћерај нек ти донесе јаја. А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља.
А баба то видје, па иска два-три дуката. А дјед јој рече: — Не дам, бога ми, ниједнога; нијеси ни ти мени дала јаја. Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева.
— Не питам те то, но ко је у овоме селу најјачи. — У мога стрица: во Зимоња. Нема у цијелу селу ниједнога вола да му море добости ја утегнути. — Ама, не питам те ни то, но ти мени кажи ко је најстарији у овоме селу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ваљда по нагону, тражећи заклона, ми смо одступали од дрвета до дрвета, бранећи се добро подржаваном пушчаном ватром. Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све се у мени устумарало, ускомешало. Осећам се тако слабашан и ништаван пред тим тајанством. Ниједнога тренутка нисам поверовао у тумачење које је одмах по догађају изрекла манастирска братија: да је Прохору од патње
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нетко нас је њему опаднуо, с њега жива месо отпадало! Цар отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако би му било за невољу; Латини су старе варалице, ујака ће нашег
је краљев заточниче, зове тебе на мајдан јуначки; ваља ићи мајдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!
Треће ти је, беже, нечовештво: ти имадеш и оца и мајку, ниједнога у асталу нема, да ти пије прву чашу вина“. 34 ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА Лов ловио Мурате везире, лов ловио по гори
Сад су ’наке постале прилике, сад ће нетко изгубити царство; не бојте се краља ниједнога, краљ на цара ударити неће, нити може краљевство на царство, јер је тако од бога постало; чувајте се раје
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А да камо ли свирале, хегеде, трумбете, бубњеви, с игром, танцом, с пљескањем и многопићем без ниједнога страха у нехајству проводећи овде дни и године своје?