Црњански, Милош - Сеобе 2
Откуда повратка Српчету нијема! Иако они нису знали, ни где је та Мантова, ни какав је то полк, куд има профози да их отерају, разумели су да би, то,
Удадох се, јер ми је љубав била највећа мисао! Шта ће ми он, ако то нијема.“ Павле је желео да, Ани, протумачи да он, ту ништа не може, да живи у Кијеву, као у неком апсу, него треба стрпљиво
Милићевић, Вук - Беспуће
се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан. Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан.
Сад је касно, већ ми коса сиједи, гледам Уну, ћути као нијема, залуд лутам улицама знаним, све је пусто, тебе више нема. Еј, године, немјерљиве, скупе!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стана стаде преда њ. Ћаше да му нешто рече, па се зар сплела, или немаше шта да му рече еле оста као нијема. Он не диже очи, па не знајући куд ће погледом, загледа јој се у руке, ама тако чудно загледа се, као да види нешто
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити. Ово све | гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу, како је и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се зраке расипљући се у јарким дугиним бојама; она на лијевој страни била су нијема, застрта непрозирном опалском замагљеношћу, и, пред вече, лагано подливена плавкастим одсјевима.
Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа. Свему сам дао себе. Примио сам у срце глас сваке ствари.
Ћипико, Иво - Пауци
Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа. Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу.