Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нико да ми се није макнуо!... Маринко!... Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... — Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?... Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...
— Шта је, Усо? — Нејма никог. — Потражи, потражи!... — Овдје нејма!... Ако нијесу на тавану... — Потражи на тавану. Донеше стубе и Турчин се препе на таван.
Реците!... Зар вас нијесу јади у гору натјерали?... Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?... Па кад је тако, онда шта сам ја крив?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити. Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.
Оно добра што су имали, као што рекох, нијесу рачунали у своје, већ у народно. Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу
Само још да видим шта ће село рећи. А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи? Нијесу се дуго препирали. Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора!
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Од Тријеста поче несрећа да их прати. Преваром су остали и без оружја (чича каза „оружа“), а да нијесу, шетали би се они по Бечу. Има их на путу у Росију, дуж Адријанског мора, свуд, по пристаништима, у мањим гомилицама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Би речено да се смије повести само по једна крава, али ко поведе двије, нијесу му је врћали!« Три дана су путовали до Дервенте. Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем.
« Цркву, богами, јесу — у ствари, само крст! Са крстом су били раскрстили. А ђавољег румунског грофа нијесу — оба ми ока испала, ако јесмо! Сам је од себе полудео и шетао »по васцијели дан кроз оне двадес' и четири собетине.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што не кажете просто: шта траже Црногорци? Ивановић му одговори: — То нијесу Црногорци, него наши поданици, из ових горњих крајева!
прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом племеници не могаху га се сити наслушати.
То је био ваздашњи повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не
— И што моја два прста остадоше — дода Ћоро, уз свој обични горопадни смијех. — А не рекох ли ја да нијесу исто што и Турци! — рече стари Мргуд. — Толико ми јада, што ви ћасте тако лако изгонити Турке из шанаца!
Овога пута с обје стране нијесу се мијешали ни главари, ни старији људи, него само ми момчадија! — А због чега се бисте?
Али у манастиру наћи ћете и талијанских и француских и њемачких књига, што је остало од покојнога обата, ако већ нијесу уништене! У тај мах уђе њеколико главара у кућу. Саво устаде, и упути се к њима.
кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају, разумије се они који се нијесу били с њима! — Бог те чуо! — рече владика.
А, заиста, жао ми је што се намучисте по овој студени, одакле докле! Они почеше доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а не мрки вукови, који мало хају и за
Вјереници чекају вријеме које старији одреде, па се вјенчају, и свршено је! Али има доста младића и дјевојака који нијесу тако вјерени, али се ни тада они не питају, но их вјеривају родитељи.
“ То ће ме излијечити!... Она бризну у плач. Након дуга јецања, запита га: — Јесу ли ти тешке ране? — Нијесу! Не знам. Ако останем хром... шта онда мислиш?... — Шта онда, Милице?... — понови. — Јанко мој, ето наших! — рече он.
“ — Мучна ми мисао прође кроз главу. Рекох у себи: „Овај се не би оволико обезочио да је сâм! Да није засједа? Да нијесу кренули да ме убију, пошто су се залуду мучили да ми уграбе дијете!“ Али сједох!
Не узми са зле стране, слатки брајо, јер да обоје нијесу чисти и сувише мекообразни, одавно бисмо сви знали шта им је! Ради како знаш, али не пренагли, не огријеши душу!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(»Песне мужеске су оне које се уз гусле певају«; »све оне песне које нијесу од десет слогова и не могу се уз гусле певати, зову прости Сербљи женске песне.
« Он ће да прикупља народне умотворине »док се нијесу просвјештенијем и новим модама загушиле и искоријениле«. Том приликом Караџић чини и ову значајну исповест како он
и то је било доба, по речима Љубишиним, када је »међу Баром и Задром бивало у изображеној врсти само седам људих, који нијесу били изгубили свијест свог имена и порекла«.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.
Он пушташе да га притискује тај сладак терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле. И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.
дрворедима, док му једнолично пршташе Пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.
Кад би им отказао стан? Неће моћи, и шта да им каже? Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ђеде, јесам ли? — Хм, види га. Добићеш ти по туру, прислушкивало један. Нијесу још за те таки разговори ... Тако је то било у незаборавна плава самарџијина времена.
Могао си и ти с нама да се нијеси наљоскао. Одгунђа стриц како баш ни „мјесечари“ нијесу богзна колико паметнији од пијанаца па се брзо некуд изгуби. (— Оде да спава — примијети Петрак.
ех, и ти свеци ...Они моји стари, некадашњи Дамјановићи, нијесу ни умјели изабрати себи прикладног светитеља, нег узели некаквога, боже ме прости, гољу у јарећој кожи, босога ...
Одакле? Из оне скровите вртаче гдје су, заједнички, оставили дјетињство. Оставили, а ево га ни до данас пребољели нијесу.
Неки дан су нам донијеле пуну торбу шљива. — Па јеси ли их легитимисао, право кажи? — А што да их легитимишем кад нијесу пролазиле иза рампе. Биле су само код наше колибе. Сељак хукну.
Ипак, ипак ...иза овога посљедњег рата остаде нешто у ваздуху, нешто тако ...нијесу узалуд чак и недорасли дјечаци бјежали од кућа у чете ...Било је ту нешто.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више.
“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке.
а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре.
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад
У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу
Оне се клеше, да то нијесу учиниле, али царска кћи то не вјерова. Сад царска кћер пошаље оцу свом прошеније, да у дворану ноћу све неко долази и
Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.
Кад он тамо, а то у гнијезду млади; али нијесу то тичићи, него велике тичурине, каквијех он није никада видио; па добили већ крила и перје као и стари.
Маћеха се грдно бојала да јој овај не отјера сина са имања. Дуго се отац и син разговараху, те нијесу ни примјетили да се смркло. Отац се први трже: — Ја загаламио, а не сјећам се да је дијете гладно.
својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.
(као ни он о овоме што до сад ништа није чуо ни знао) Кад изиђу на сухо, он није смио ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући некака заната нијесу се могли друкчије хранити него се он најми да чува сеоска
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Утекле су к вама да утеку, а нијесу да их покољете. ПУШТИШЕ ЈАРЕБИЦЕ, И ВРАТИШЕ СЕ С КРСТИМА ОТКУДА СУ ИХ И ДИГЛИ. СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ
Што се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но тавнице за невољне сужње? Бич сам божи ја сплетен за тебе, да се стављаш што си урадио!
Кад опазе браћа некршћена, неће они кâ ми растезати. СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах. И није им без неке невоље, а без њих се никако не може.
Да, нијесу ни криви толико; премами их невјера на вјеру, улови их у мрежу ђавољу. Што је човјек? Кâ слабо живинче! Погледају се
ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане? Кâ остали — не бјеху рогати. КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати?
СЕРДАР ЈАНКО Оно су ти свати Мустафића, а жени се Суљо барјактаре синовицом с Обода кадије. ВУК МИЋУНОВИЋ Ма нијесу сви сватови Турци, него има и Црногорацах. СЕРДАР ЈАНКО Има онђе и Црногорацах мало мање него половина.
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио! Већ си доста одморио крила, нијесу ти далеко Котари; вјера ти је Хајки омилила, једва чека да ти се прекрсти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ. Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла.
Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може
Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове. Дјеци — као што пријед рекосмо — дома нијесу искали рачуна о времену. Намјерницима, што би их могли затећи, лако се било скрити — хрт је стражарио.
У кући, на главним степеницама, бјеше привезан један мајмун — то пријед никада нијесу видјели. Простране одаје бјеху урешене старинским и новијем сликама и оружијем.
Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле, али се брзо прибраше и дигоше. Чувши чија су дјеца, обје једанак кликоше у највећем чуду: „Је ли могуће?
Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће. Дјеца га нијесу мржјела, али бијаху опрезна с њиме, знајући му лукавство. Особито се чуваху да не одаду чим своју велику „тајну“.
Овај би се исправио само да одахне и да очи одмори, па опет прêгледај. На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што
“ рече ђакон и те ријечи попрати снажним уздахом. „Мени су људи добри, али дјела њихова нијесу добра пред Богом; а по њих зло и наопако, све да се Бог и не мијеша!
“ рече му друг. „Постављене су оне кости добро, и обавијене како треба! Гомила, брате, видиш како се слио!“ „Нијесу мрави навукли, но моји зуби натукли!“ одговори медик, куцајући се по прсима. „Знамо, знамо...
Јоке их називаше именом; оне двије, Стана и Милица, снебиваше се мало; видјело се да им људи нијесу добро познати. „Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске?
„Чуде се е је све пусто око њих“, рече Милица. „Ама ко ће то бити?“ запита сердар, упутивши се к вратима. „Нијесу наши људи... Два лацманина!“ одговори Стана. Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет.
Мислим сам у себи: не би он овако обезочио да нема заплећа. Да није засједа! Да се нијесу окупили овђе, да уграбе цуру и да покор учине. Посумњах ја на то, па се стадох обазирати, а наредих се, ако дошта дође.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нема памети ни колико паче. Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце.
Сто ћоса-сто гроша, ћос-баша три гроша (кад ко у шали хоће да каже да ћосе, које се држе за мудре и лукаве људе, нијесу ништа). Ћор-Мијату Сребреницу дају, ћор се креће, Сребреници неће!
— Ко није за се, није ни за другога. — Тешко мени без мене. О МАЛОМ И ВЕЛИКОМ — Ни прсти у руке нијесу сви једнаки. — Стотину малијех чини једно велико. — Много зрна гомилу начине. — Свака вода с поточића јака.
— Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне. Нијесу биле ни зреле. — Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити.
— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
— Одговорила баба кад је један од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао како је вријеме напољу. Куд је, снашо, у то село пут послије ручка?
3. О ТУРЦИМА 1 Питала шћер оца: — Који оно људи прођоше сад испод нашега села? — Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци. 2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити?
5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло.
9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава? — Ако је коњ ћорав, нијесу гроши. 10 Питао раја Турчина: — Кад ћеш ми, ага, оно кусура подмирити? — Кад се састану два петка заједно.
помогао га господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне године дошли, а кад догодине дошли, нас здраво нашли, да бог да!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А оваке народности 3 треба купити, док се нијесу просвјештенијем и новим модама загушиле и искоријениле. Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно
Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска
изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.
81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84.
А оваке народности треба купити док се нијесу просвјештенијем и новијем модама загушиле и искоријениле.” „Пјесме, загонетке и приповијести, то је готова народна
” Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева брада ваља колико три кише љетне.” | Цар се зачуди па рече: „Ђевојка је најбоље погодила.
био је андио послан од Господа Бога који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне које нијесу биле јавне до онда. 32. ПЕПЕЉУГА.
кћерју дође из цркве, | још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити.
Како чују трубу војници Соломунови, они се крену. Кад се други пут затруби, они се стану примицати, али се људи нијесу виђели него само зелене гране пред њима као гора.
Кад изиђу на | сухо, он није смио ни казати да је пар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије хранити него се он најми да чува сеоска
изиђу на | сухо, он није смио ни казати да је пар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије хранити него се он најми да чува сеоска говеда.
“ Али најмлађи рече: „Ја ћу да отворим врата“ па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.
— Јеси ли затворија понистре — питаше вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена. — Јесам, дуовниче. — Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? — Јесам, дуовниче.
А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.
Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи!
смрт пријеку, „невидовну смрт“, која би га једнијем махом макла искрај злијех људи, искрај нејакијех светаца који нијесу кадри ни себе одбранити, а камоли ће њега!...
— Ја ти кажем да је река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу. Више нијесу о томе говорили. Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.
) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије. Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу.
Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо! Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.
То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће. А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше
Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени. Шта га све нијесу питали!? Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је издалека наводио да
Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“, те су кувар и Кркота имали наредбу да им
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
својим легионом блаженога жилишта спомена, да ни једна најмања частица у душе им од њег' не остане, ка да небо нијесу гледали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
215 ЧОЕК И ЗМИЈА 216 ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ 217 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК
ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И
Пошто се малиша докопа коња, поче дрва гонити и продавати, те је некако животарио с матером. И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре.
И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре. Једно јутро нареди мати сину да доћера кући суховине, јер да ће тај дан парити и прати
До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши.
Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад,
Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу
Оне се клеше да то нијесу учиниле, али царска кћи то не вјерова. Сад царска кћер пошаље оцу свом прошеније да у дворану ноћу све неко долази и с
својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.
Кад он тамо, а то у гнијезду млади; али нијесу то тичићи, него велике тичурине, каквијех он није никада видио; па добили већ крила и перје као и стари.
Мучно ћу га научити страху. А био је ту један већ давно објешен, па га нијесу хтели скидати с вјешала, јер су држали да је велико крив, а он је био посве праведан, па се није могао посветити док
Ћипико, Иво - Приповетке
Послије, преко града воде их у суд. Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се
Послије, преко града воде их у суд. Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.
А и они, њена млада чобанчад, одрастоше и оставише шкољ. Бог зна куд су! А други, што их замијенише, нијесу за њу, — премлади су.
Рибари чак и мреже што се сушијаху сакупише, нека нијесу на догледу побожноме народу. А вријеме је угодило, тишина је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице
Мисли, што му се споро у глави замећу, остају с њиме; њима се обикао и приљубио се уза њих, а те мисли нијесу него свагдашње чедне жеље да заслужи слободним, лаким радом комад круха и карту духана.
” И заборавиће ме, као да ме нигда ни видјели нијесу. — А што ћеш, брате, — теши га Лазо, — тако ти је у свијету... Свако се тура напријед како ко може...
Свако се тура напријед како ко може... Оно јесте боље ономе што је јачи и обртнији, али као да и они нијесу задовољни: тужи се мјерач, тужи се мајстор, тужи се чак и заступник, — љуте се на се и на нас.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш! Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити.
вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити. Заспао је, да се никад не пробуди.
Село га је волило и штимало. Само поп и кнез нијесу га никако могли гледати. — 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити!
— чу се неко код котла. Доћерасмо коње управ пред котô. — По Богу отац, какво је то тако пушкарање отуд? Да нијесу Мајданци? — пита Брадара. — Не питај, већ спасавај! — 'укну Партенија и једва сјâ с коња.
Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети. — Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше
Писарчић: Но, млада је још. Давид: Дабогме да је млада. Још јој предњи зуби нијесу падали. Писарчић: Па добро, кад је тако млада, онда си је мора' дјевојком оженити.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не изазивљу, — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије, — нијесу још споменули хрватскога имена... Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу! Љубав за љубав!
нешто са сељачким потркушицама . .. Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом. Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп”! Тако ти је, бога ми!
вољаше И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца што јој нијесу, по његовоме мишљењу, од потребе биле...
— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу, — опази ковач. — Какова школа? Има десет година да траже кућу. Нијесу лацмани будале, болан... Не даду они нама да знамо што и они... Пропали би... А имају и право! Гдје је то?
— И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док нијесу голе к мени дошле . —Али, што је то— трже се— мене овладало? Чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!
И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића. Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао. Избије на жељезничку штацију.
— Бићеш собом понио силесију новости? Е да, греш из нашега З...! Ма уранио си, још нијесу почеле смокве! —Ти си увијек добре воље, — опази Иво. — А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...
— 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.
Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље. Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше млададачкој обијести.
А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. — Твоје су очи исте боје к'о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у
Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.
— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ... Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Оца и сина, супруге, кћери, Брата и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит Мати, свеђ' љубит Мати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по двије мале и
којој кнежини није био по један харамбаша најмање с десетак друга, а осим тога било је пет пута по толико људи који се нијесу били сасвијем одвргли у хајдуке, него су само зазирали од Турака и крили се по шуми и по другијем селима код својијех
Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина. (Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
у турчењу: турчи се један Црнојевић и један Обренбеговић, да би њихова племена једно против другога довека ратовала: Нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Можеш ли ми, синко, пребољети, да ти тражим мелем и ећиме?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Господине, царе поочиме, нијесу ми ране од самрти, чини ми се могу пребољети“.
Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се
“ Тодор му се у лугу одзива: „Брате драги, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу“. Ал’ ето ти од Задра Тодора, с њиме иде девет Томковића; они воде Личког
“ Ђуро му се у лугу одзива: „А мој брате, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу са мојијех до шест миле браће“.
“ Петар му се у лугу одзива: „А мој брате, Јанковић-Стојане, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу“. Ал’ ето ти Петра Мркоњића а са своја до четири брата, до четири брата
— каже Вук — „кад су с киме ратовали, водили у ропство дјецу и жене гдје су год које могли ухватити, а и људе које нијесу сјекли.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц.
Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе? — Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче. — Тише мало да чујемо.
Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо.
— повика кнез Ваљушко. — Добро каже мој брат Стриц — дочека Николетина. — Никад из нашег села нијесу дјеца 6јежакала из школе све док није дошао овај пијанац, који више вири у ракијску боцу нег у књигу.
Могао би се кајати. — Охо-хо, плашиш мечку решетом! — гракну Ниџо. — Дај брзо пуштај те дјечаке па да се иде кући. Нијесу дјеца ни ручала. Хајде, развезујте! Пољар Лијан једва дочека да се прихвати ослобађања дјечака.
Николетина је и сам пажљиво ослушкивао, па одмахну главом. — Нијесу оно авиони. То су тенкови, пролазе цестом. Момчина остави посао и заједно с дјечацима попе се на заобљени врх
Јованче је нетремице гледао за њим, а онда рече свом друштву: — Лазаре, Стриче, хајдемо горе под наш Гај. Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви.