Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И овога другог попа истераше у авлију да пуши. Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спириног прозора и дунуо једанаест пута у рог и огласио већ скоро успавалом шору и селу да је
Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све село, па и сам Нића боктер, спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамноплавога неба, и крв кључа и кипи у ова два будна
— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. — Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под
Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај? — Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о!
— ’Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас. — ’Ајд’-’ајд’, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!
Хе-хе! — продужује Нића, намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом или тако
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу!
Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули! Не стиже ни за травику!
Ди би мој крај био садакана!... Него ’оћу ја државу да служим; ’оће Нића да је и он неки мајкин »беамтер«, кад му ни његов чукундека, а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево, ни то био!
Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије поново лулу, укреше и запали је. И опет пуши, пљуцка и мисли, а од
— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића, па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сви рзуси, најбољи Вранцузи (Показује руком прво на једнога цара): Роми-ага из Старих Парага, (на другог): Ћорави Нића из РацМилетића, (на трећег): Егави Тоша из Дивоша, (на четвртог): И лепи Јоца из Обровца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У нас тамо, у Чортановцима, били неки Ђука и Нића, добри пријатељи. У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости.
У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости. Ђука имао двоје деце, Сиду и Спиридона, а Нића само 'ћер Сосу. Па тако... – 'Ајде па сад! – упада у реч опет Бора.