Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а куд ће на ово време и да их навлачи!... Меланија одмах навуче рекавице, да покаже како је »нобл«; а ако друге недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија не навуче.
Весеље и игранка трајало је само толико колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата поподне. А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.
ипак каже да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш тако нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија, као једна велика госпођа, у чијој се кући по три четири
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, тојест да
Њему се Анка допада. Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!” — И Љуба се Анки допада.
Нећу — нећу! — Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао. — Шта ми је до тога! Волео би да није тако нобл и високорођена.
— Шта ми је до тога! Волео би да није тако нобл и високорођена. Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.
То је био „нобл бал”. Ту се игра „тајч”, „полка”, „калуп”, „екузе”, „минет”, „лесе”, напослетку „јастучићи”. Мица и Алка лепо
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
К воспитанију принадлежи и лице. Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Бићу срећан. — Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. — То и ја мислим. — Дакле доћи ћете?
— Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал? — Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто? Од ноблбала немам никакве хасне.
Начине себи места, па играју коло. Сви гледају. — И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Ама што ти је мајка? СТАНИЈА: Ко свира, до Цигани? ЉУБА: Та то је сад мода: која девојка не свира, Није нобл. СТАНИЈА: Шта ти ту говориш, кјерко? ЉУБА: Тако је. Иди у прве куће, свуда ћеш наћи или фортепиано, или гитар.
ЉУБА: А, ваљда ћу зурле, да се плаши свет. ПИЈАДА: Па немој да спустис главу кад идес, него слободно, нобл. ЉУБА: Зашто би сагињала главу, нисам ништа украла.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је
МАРКО: А зар би ти хтела тако живити? ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела. Ах, татице, по моди живити, нобл живити, то вам је Генуѕѕ. МАРКО: Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Ах! ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З.
ФЕМА: Вилозов? Ах, молим вас, гледајте, настајавајте, само да би се у њу заљубио; ах, то ће бити нобл! Настајавајте, молим вас. САРА: Тгèѕ волонтіерѕ!
ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели? ФЕМА: Јохан, ти јошт не осећаш шта је то ноблес. Што год је у моди, то је лепо.
ФЕМА, ПРЕЂАШНИ ФЕМА (гледа ú доникле, пак се после продере): Вос ис тос? (Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде? Није ли доста што се на балу грле, него и по буџаци, а?
ФЕМА: (поклони се): Коми фо! САРА: (Ружичићу): Госпоја од Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче; а ово је мадамојзел Евица. ФЕМА: Евицкен, Евицкен, то је њено право име.
САРА (пљеска рукама): Право, право; то је виц, то је нобл РУЖИЧИЋ (скине с врата мараму и почне нагло доле и горе одити).
Неће она мене срамотити. Неће мидер, неће цвет у руци, да шта ћеш, плуг? Крмачо једна, чекај, научићу ја тебе; ако си нобл, моја си, ако ниси, а ти бестрага. САРА: Сиперб, сиперб. ФЕМА: Нисам ја од оних што не пазе на себе.
ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе. ФЕМА (успијајући): И ја могу тако исто нобл бити као Енглескиње. Јокан, да ми купиш једну клепетушу, само која добар глас има.
ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!... Сун паурентр. САРА: Уј! ФЕМА: Једанпут за свагда, ко је нобл, онај је мој, а ко није, марш апорт! (Показује на Василија.
(Показује на Василија.) ВАСИЛИЈЕ: Милостива госпоја, коми фо, коми фо, ја имам дванаест иљада, могу бити нобл, само ми дајте Евицу. САРА: Шармант, ма шере.
САРА: Шармант, ма шере. ФЕМА: А, комифо, зашто ниси одавно казао да си нобл, пак би добио Евицу. ВАСИЛИЈЕ: И она је моја? ФЕМА: Уј, само под тим уговором да ш њоме француски говориш.